U parlamentarnom sistemu Srbije opozicija ponovo ima glas. Igra se promenila, iako su pravila ostala ista. Ako ne dođe do masivnog preletanja, naprednjacima predstoji period nelagode
Danas Aleksandra Šapića biraju za gradonačelnika Beograda. Jedan drugi gradonačelnik srpske prestonice umro je 18. juna 2010. u dobrovoljnom izgnanstvu u Beču, jer nije umeo da oprosti svojoj Srbiji i svom Beogradu ni kada se činilo da su se promenili, jer ih je isuviše voleo, napisao je Ivan Ivanji pre dvanaest godina. Bogdan Bogdanović je Beograd bio napustio zbog ljudi koji su danas ponovo na vlasti
„Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona.“ Ovo je sredinom 2016. napisao Dejan Anastasijević na putovanju kroz Ukrajinu. Njegovi opisi atmosfere u Mariupolju, Kramatorsku ili Kijevu daju dublji uvid u sliku razaranja Ukrajine koju ruske trupe slikaju zauzimajući deo po deo ukrajinske teritorije. Čini se da je ruska agresija dobrim delom rešila identitesku zbunjenost Ukrajinaca: kao da je konačno stvorila ukrajinsku naciju
Poslednji put je Aleksandar Vučić izabran za predsednika Srpske napredne stranke 28. maja 2016. godine. Statut SNS-a predviđa da funkcija predsednika traje četiri godine, a Vučić formalno nije reizabran na tu funkciju. U kreiranju neizvesnosti, koja nikom nije neizvesna, oko toga hoće li ili neće ostati na stranačkom čelu, Vučić je prekršio pravila i procedure sopstvene stranke. On formalno, prema stranačkom statutu, odavno nije predsednik SNS-a
Vlada Srbije je u martu ove godine donela Odluku o privremenoj zaštiti kojom se izbeglicama iz Ukrajine omogućava pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti u Srbiji. Sve druge izbeglice istom tom odlukom nisu obuhvaćene. Pritom Srbija beleži rekordan broj tranzita osoba iz trenutno zaboravljenih kriznih područja - Avganistana, Sirije, Pakistana, Burundija koji na putu kroz Srbiju nemaju nikakvu suštinsku podršku
Bivša državna sekretarka MUP-a Srbije optužena za trgovinu uticajem Dijana Hrkalović priznala je krivično delo i pred Sudom za organizovani kriminal i u intervjuu na portalu bliskom vladajućoj partiji Objektiv.rs. Zanimljivo je šta je u svojoj ispovesti, u kojoj za teška krivična dela tereti Nebojšu Stefanovića, propustila da kaže
Svedočenje Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova i službenice Bezbednosno informativne agencije, samo je potvrda onoga što Demokratska stranka tvrdi već 10 godina: mafija je preuzela držvu. To je danas izjavio predsednik Izvršnog odbora DS-a Srđan Milivojević
U ovo smutno vreme pobrkanih ideologija i ideja dajemo tekst Aleksandra Ćirića iz 2013. o ljudima koji su čvrsto verovali da se vredi boriti protiv nepravde u svetu i bili spremni da za to daju život. Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave
Đovani Falkone i Paolo Borselino nisu bili prvi heroji antimafijskog pokreta, ali su se pojavili u vreme kada je on počinjao da se, nošen opštim nezadovoljstvom, razvija i širi. Pre trideset godina bili su zaustavljeni uz veoma osnovanu sumnju da u tom prljavom poslu mafija nije bila sama. I jedan i drugi sudija su tokom poslednjih godina svoje sve uspešnije karijere nailazili na prikriveni, ali permanentni odijum institucija
Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović optužila je bivšeg ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića da je naložio prisluškivanje aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i lično štitio klan Veljka Belivuka. Za sebe kaže da je nevina žrtva, a da je predsednikovom bratu Andreju Vučiću podmetnuta veza sa Jovanjicom, tj. proizvodnjom marihuane, i sve to u saradnji sa nekim stranim službama. Sve je to iznela u intervju za Objektiv.rs
Iz Berlina opet Beogradu predlažu podgrejan model dve Nemačke koji bi se mogao opisati kao prihvatanje nezavisnosti Kosova bez eksplicitnog priznanja. I to iako je kancelar Olaf Šolc nedavno u Beoradu bio veoma eksplicitan
Suma sumarum, tri su tačke definisale dosadašnji odnos Dragana Đilasa i Vuka Jeremića: način kandidature Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata, Đilasov odlazak na razgovor kod Vučića i odnos prema uvođenju sankcija Rusiji. Ako ima nešto dobro u njihovom razlazu, to je ova treća tačka: konačno su i jedan i drugi pred svekolikom javnošću u Srbiji definisali svoje politike
