Broj ukrajinskih izbeglica uskoro će preći cifru od 2 miliona. Pregovara se o humanitarnim koridorima kojima bi civili mogli sigurno da se evakuišu iz gradova koji su pod opsadom. Čini se da se priprema teren za drugi čin ruske invazije na Ukrajinu, u kome će se borbena dejstava intenzivirati
Kineska javnost je podeljena u vezi sa događajima u Ukrajini: jedni podržavaju Ukrajinu i osuđuju Vladimira Putina zbog agresije, drugi imaju razumevajna za politiku Moskve i optužuje SAD zbog širenje svog uticaja prema istoku. Partijski i državni vrh još nije doneo odluku kakvu će poziciju zauzeti u sukobu Rusije i Zapada
Zapad je Rusiji uveo najobimnije i najdetaljnije sankcije u istoriji. Srpska Vlada je podržala teritorijalni intergritet Ukrajine i glasala za rezoluciju UN koja osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbila da se priključi sancijama protiv Rusije. Ekonomske posledice Srbiju, međutim, neće zaobići. Nova poskupljenja su neminovna
Lučki grad Mariupolj je pod ruskom opsadom i preti mu humanitarna katastrofa. On stoji na putu kopnenog koridora između Krima i samoproglašene proruske Donjecke i Luganske narodne republike koji je očigledno jedan od ciljeva ruske invazije na Ukrajinu. U odbranu grada je uključen i Puk Azov, radikalno desničaraska jedinica koja koristi neonacističke simbole i podređena je Ministarstvu unutrašnjih poslova
Josifa Visarinoviča Džugašvilija mnogi ovih dana pominju u vezi sa Putinovim ratom u Ukrajini. Staljin je mro na današnji dan pre 69 godina u skladu sa tim kako je živeo. Bio je to kraj jedne epohe
Možda je Tolstoj bio u pravu kada je napisao da su sve srećne porodice iste, a one nesrećne uvek nesrećne na različite načine. Ali za izbeglice to ne važi, izbeglička nesreća je uvek, i svuda, potpuno ista. Valjalo bi da se toga seti svako koga potresu slike iz Ukrajine
Razaranje gradova na putu ruske ofanzive pokazuje šta će se dogoditi svakome ko odbija da prihvati rusku upravu. Cilj je, očigledno, zauzimanje cele crnomorske obale, predaja Mariupolja i Odese, uspostavljenje kopnenog koridora između Krima i otcepljene Luganske i Donjecke samoproglašene republike i, konačno, kapitulacija Kijeva
Bitka za najveću evropsku nuklearnu elektranu dovela je do požara koji je brzo ugašen. Nije došlo do curenja radijacije u Zaporožju, ali se kontinentom ovog martovskog jutra proširio strah koji će uticati na dalji tok ratnih sukoba u Ukrajini
Rat u Ukrajini pokrenuo je novu izbegličku krizu u Evropi. Za samo osam dana u EU je izbeglo više od milion Ukrajinaca, a UN upozorava da se treba pripremiti na još tri miliona. Za razliku od izbeglica sa Bliskog istoka i sa severa Afrike, Evropa je za Ukrajince velikodušno otvorila sva vrata i pruža im neophodnu pomoć
Kao što Srbija nikada nije bila Slobodan Milošević, tako ni Rusija nije Vladimir Putin. Ona je na ulicama i u redakcijama nezavisnih medija. A ovi što u Srbiji brane rusku invaziju nisu nikakvi stvarni rusofili, već putinofili. Ništa ti nemaju sa pravom ruskom kulturom. Njima ama baš ništa ne znače Kandinski, Maljevič, Platonov, Stravinski. Mnogo su im bliži samodršci dinastije Romanov, Raspućin ili Staljin
Po ljude termobarična bomba ima katastrofalne posledice, često i bez vidljivih spoljnih znakova: pucaju bubne opne, kolabiraju pluća, stradaju unutrašnji organi, ali mozak najčešće ostaje očuvan. Žrtva umire u najtežim mukama ostajući sve vreme u potpuno svesnom stanju. Najgore je što kobni talas nakon njenog udara zaobilazi sve prepreke. Rusi su ovu bombu poneli u pohod na Ukrajinu
Kineski mediji javljaju da je počela „najveća evakuacija Kineza u istoriji“ i da je oko 2500 njenih građana, od šest hiljada koliko ih ima u Ukrajini, već prebačeno u susedne zemlje. Evakuacija se obavlja uz pomoć ukrajinskih vlasti, što je u Pekingu protumačeno kao još jedan primer dobrih odnosa dve zemlje. Ali, odlazak Kineza ne podstiče nadu u smirivanje situacije. Naprotiv
Dritan Abazović dobio je od Mila Đukanovića mandat za formiranje nove Vlade u Crnoj Gori. Kaže da je obezbedio većinu, ali ovog puta sa novim partnerima
Predsednik Skupštine Srbije u tehničkom mandatu Ivica Dačić raspisao je u sredu predsedničke izbore za 3. april. Kandidati mogu da se prijave do 12. marta u ponoć. Još uvek se čeka kandidatura Aleksandra Vučića. Predstavljamo vam sve predsedničke kandidatkinje i kandidate koji su se do sada prijavili
Početna sreća ruskih trupa potrajala je kratko jer su marševske kolone postale preduge, a Ukrajinci su uspeli da organizuju odbranu. Ako ruska vojska ne želi da se zaglavi kao JNA 1991. kod Vukovara, mora u nekom prihvatljivom roku, uz kontrolisane gubitke, da izađe na levu obalu Dnjepra, zauzme Kijev i obrazuje novu prorusku vlast. Zato će u drugu nedelju rata Rusi ući sa pojačanjima što uključuje i mobilizaciju
Baklju Miloševićeve neslobode preuzeo je Vučić i nastavio da razara zemlju oslanjajući se na iste motive: ni on, dakle, ne razume šta se dešava u svetu, ili ne želi da razume. To što je, usred ukrajinske krize, priveden da se opredeli za svet, umesto za putinovski mrak, posledica je 1. njegove suštinske nesigurnosti, ili 2. puke trgovine za podršku još jednom mandatu za urnisanje Srbije
Rat se zahuktava, žrtve se mere u hiljadama, izbeglice u stotinama hiljada, kraj se ne nazire. Čitava zapadna hemisfera se u rekordnom roku ujedinila u izolaciji, ekonomskom gušenju i osudi Rusije, u svekolikoj pomoći Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preko noći je postao filmski heroj borbe za slobodu i demokratiju sa kojim građani širom zapadnog sveta mogu da se identifikuju. Poruka je da se Evropa brani u Kijevu. Slika njegovog obraćanja preko video-linka Evropskom parlamentu je slika, makar privremeno, ujedinjene Evrope. Srbije nema u toj slici
Koliko je istorijski maksimum Vučićevog lošeg raspoloženja u poslednjih deset godina zapravo pokazatelj da Srbija reaguje samo na pretnje i ucene
Ujedinjene Nacije usvojile su Rezoluciju u kojoj se osuđuje ruski napad na Ukrajinu i zahteva od Rusije da povuče svoje trupe. Srbija je glasala za Rezoluciju
Evropska unija koja zabranjuje na svojoj teritoriji ruske propagandne medije kakvi su RT i Sputnjik, istovremeno u sličnom takvom mediju u Srbiji šalje poruku da Srbija treba da osudi agresiju Rusije u Ukrajini koja je plasirana posle teksta pod naslovom „Licemerje, Zapad osuđuje Rusiju za agresiju, a isto je NATO uradio Srbiji 1999“
Svetski masovni auditorijum je kulturološki pripremljen na personifikovanu borbu dobra i zla: Luk Skajvoker protiv Darta Vejdera; Betmen protiv Džokera; Džon Maklejn protiv Hansa Grubera; Bog protiv đavola - Zelenski protiv Putina. Dobro mora da pobedi, svet staje iza Zelenskog. Samo što nije u pitanju ratna fikcija
Spremna je da predstavlja svoju državu i svoj narod. Republiku Srpsku i Kosovo vidi kao nacionalna pitanja koja ne bi trebalo da dele vlast i opoziciju. Put u ovakvu EU za nju je „put u ropstvo“. U javnosti se predstavlja kao lingvistkinja i astrološkinja, a za sebe kaže da je „kraljica retrogradnog Merkura“. Biće kandidatkinja ispred koalicije Suverenista, okupljene oko stranke Dosta je bilo (DJB)
Vidimo na televizijama kako u Ukrajini žene spremaju Molotovljeve koktele za slučaj da ruska oklopna vozila prodru u gradove. Sećam se Mađarske revolicije 1956. Bio sam tamo kao mlad novinar. Ima tu nekih sličnosti sa ovim što se pred našim očima događa u Ukrajini, gde upravo velika kolona ruskih oklopnih vozila ide ka Kijevu
Čim je počela ruska invazija na Ukrajinu direktorka državnog pozorišta Mejerhold centar u Moskvi Elena Kovalskaja je podnela ostavku. I obrazložila je jednom rečenicom, samo jednom, zato što je u njoj, u tih nekoliko reči, sadržano sve važno, a iz nje kao višak izostavljeno sve što bi huljski razvodnilo stvari: „Nemoguće je raditi za ubicu i biti plaćen od njega“
Novinarka nedeljnika „Vreme“ Jelena Jorgačević Kisić dobitnica je prve nagrade u kategoriji pisani format Medijske nagrade za 2021. Inicijative za mirne promene (PCi) koja se bavi multietničkim suživotom. Priznanje je dobio i naš magazin za doprinos u davanje medijske vidljivosti ovoj važnoj temi. Ova nagrada se dodeljuje po prvi put i obuhvata emisije ili tekstove objavljene tokom 2021. koji se bave suživotom Albanaca i Srba
U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "боевого дежурства“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije
Nisu samo konvencionalne vojne, već su i američke i ruske sajber jedinice nakon ruske agresije na Ukrajinu podignute na viši nivo borebene gotovosti. I jedni i drugi znaju slabe tačke protivnika, ali do direktne konfrontacije na internetu još uvek nije došlo jer bi na obe strane šteta bila ogromna. SAD imaju, međutim, jednu značajnu prednost: skoro svi resursi koji predstavljaju kičmu interneta nalaze se pod kontrolom Američkog ministarstva trgovine
