Naftna industrija Srbije

Flota iz senke protiv američkih sankcija

Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a

Intervju: Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost

U društvu se pojavila nada

“Kad su baš teška vremena, tada se pokažu ljudi, lojalni najpre sebi, zatim svojoj porodici, bližnjima i državi. Pravda je danas možda najbliži konkurent poverenju. Ali mislim na čistu pravdu, lišenu ličnih interesa i svih surogata koji bi mogli da posluže kao zamena. Da citiram Adama Mihnjika – nama nije potrebna ni milost ni osveta, potrebna nam je pravda”

Otvorenost rada vlasti

Kako kaže jedan čovek

“Opšti utisak je da se ključne odluke ionako ne donose na sednicama Vlade, već u uskom krugu oko predsednika države. Iako formalno predsednik države nema ovlašćenja po Ustavu, on defakto diktira smer vlade, što se vidi i u svakodnevnoj praksi: na televiziji predsednik redovno objavljuje odluke o tome koji će projekti biti finansirani iz budžeta, koje će selo dobiti put ili kolika će pomoć biti dodeljena građanima posle neke nesreće, piše u ovogodišnjem izveštaju organizacije “Partneri Srbije”

Opozicija u Briselu

Borba za pridobijanje Evrope

Sagovornici “Vremena” – predstavnici proevropskih partija u Srbiji – slažu se da je u proteklih godinu dana došlo do značajne promene stava institucija i stranaka Evropske unije prema režimu u Srbiji. Ta promena je vidljiva čak i na mesečnom nivou

Dosije povodom 35. rođendana nedeljnika “Vreme”: Novinarstvo u sumrak Gutenbergove ere (4)

Žurnalizam i čurnalizam: Otpisana štampa i velika galama

Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba

Nedelja

TV manijak

Poslednja revizija Petog oktobra

Vučić je počeo da naziva petooktobarske promene Prvom obojenom revolucijom, dok je sada u toku druga

Lični stav

Pink kapitalizam: Kada radnici postanu i vlasnici

Nasuprot rasprostranjenom verovanju da je socijaldemokratija kapitalizam sa socijalističkim odlikama, ekonomska demokratija je mnogo bliža ovom idealu

Unutrašnji glas

Besmrtnost “Mona Lize”

Radeći na ovoj slici, Leonardo izmišlja novi umetnički žanr. Prikazujući oči i usne žene nekog firentinskog trgovca, on slika njen unutrašnji život. Mi gledamo površinu, ali on nam pokazuje unutrašnjost; gledamo naslikanu kožu, on nam predstavlja portret duše

Navigator

Nije vest da je čovek napravio robota

Sada se otvara pitanje da li robot može da stvori čoveka koristeći spermatozoid i jajnu ćeliju. Odgovor ste naslutili. Može

Sjedinjene Američke Države

Tramp i generali

Predsednik Amerike poručuje armiji da američke gradove koristi kao trenažne poligone za borbu protiv “domaćeg terorizma i organizovanog političkog nasilja”

Francuska

U raljama političke krize

Pad Vlade u Francuskoj izgleda da više nije vest. Predsednik Makron “potrošio” je svog trećeg premijera od raspuštanja Parlamenta i vanrednih izbora leta 2024. (petog od 2022. i početka svog drugog mandata), čime se francuska politička i parlamentarna kriza nenadano dodatno produbila

Uticaj kompanija Fortune Global 500 na ekonomiju Srbije

Globalni giganti, lokalni izazovi

Decenije prisustva kompanija Fortune Global 500 u Srbiji pokazuju i dobre i loše strane tog modela. Donele su kapital, nove tehnologije i radna mesta, ali većina njih ovde posluje prvenstveno zbog jeftine radne snage i velikih državnih subvencija

Intervju: Jurica Pavičić, pisac i kolumnista

Testiram vlastitu ideologiju kao đavolji advokat

Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari

In memoriam: Zdena Salivarová-Škvorecká (1933–2025)

Suvišni ljudi komunizma

Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća

Priče

Hajde da postavimo smrti neka pitanja

Veselin Marković, Crna jedra, Arhipelag, Beograd 2024.

Eseji

Poetika nepristajanja

Suzan Sontag, O ženama,
prevod s engleskog Nada Donati; Štrik, Beograd 2025.

Dokumentarni film

Ocean i dlan

Jure Pavlović, Izgubljeni Dream Team,
uloge Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa

Jubilej

“Boško Buha” ima 75 godina

Iako će najstarije pozorište za decu veliki rođendan dočekati kao podstanar i bez novca za premijere, sve ono što je postiglo u međuvremenu prevazilazi probleme. Zato u razgovoru sa Milenom Depolo, dramaturškinjom “Buhe”, preovlađuju lepe teme

Intervju: Boris Trbić, režiser

Dugo putovanje kući

“Žene koje su pripadale prvim generacijama australijskih lekara, žene-pisci, žene koje su bile nosioci emancipatornih i transformativnih tendencija u australijskom društvu, stigle su na Solunski front. Ova priča nikada do sada nije ispričana”

Solunski front (2)

Poslednja odbrana

Solunska đačka četa danas nema ni spomenik, ni obeležje, njeno ime ne nosi ni jedna ulica, ni škola. Neka ovaj tekst bude bar sećanje. Da i danas znamo šta sve mogu đaci

Da li jaje snagu daje? (2)

Sinhronicitet

Intervju: Ana Dragutinović Ghumashyan

“Lidl. Isplati se.” je poruka koja prevazilazi ekonomsku isplativost

Kompanija Lidl pokrenula je prvu internacionalnu kampanju pod sloganom “Lidl. Isplati se.”. Ovim potezom, ide korak dalje u izgradnji svog globalnog identiteta – prevazilazeći prepoznatljiv odnos povoljnih cena i visokog kvaliteta, otvarajući širu priču o kvalitetu, poverenju i emocionalnoj vrednosti koju donosi potrošačima. Na domaćem tržištu, Lidl je već godinama među omiljenim trgovinskim lancima, i sa više od 80 prodavnica širom Srbije, potrošači ga doživljavaju ne samo kao pouzdan izbor za svakodnevnu kupovinu, već i kao brend koji iz godine u godinu potvrđuje da je njihov partner u svakodnevnom životu

Vremenske prilike

Da li je normalno da u oktobru bude ovako hladno?

Hidrometeorolozi najavljaju blago otopljenje, posle iznenadnog hladnog oktobarskog talasa. Niske temperature u oktobru nekada nisu bile neuobičajene

Novi potezi nove uprave

Tajnost honorara u Narodnom pozorištnu i briga o pevačima

Danas dva noviteta iz Narodnog pozorišta: odluka kojom su honorari proglašeni poslovnom tajnom, što koincidira sa gostovanjem Bojana Suđića, i preporuka operskim pevačima da predlože koncertne programe

Iz novog broja „Vremena“

Brankica Janković: Nešto je naprslo u našem društvu

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković kaže da su podele u Srbiji došle do ivice pucanja, ali i da postoji nada. Janković o tome govori u velikom intervjuu za novi broj „Vremena“