Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
“Sada su se pojavili neki drugi mladi ljudi, sasvim drugačiji, koji su isto nečim nadahnuti. Možda su ti nadahnuti i nečijom veronaukom, možda nečijom antiveronaukom, možda nečijom filozofijom… Možda su oni jedan novi svet koji se mnogo bolje prilagođava dramatičnom tehnološkom razvoju. Ali možda oni u stvari osećaju šta znači sloboda u pravom smislu, čak mnogo dubljem nego što smo to osećali mi koji smo tu reč mnogo puta izgovarali. Možda oni osećaju opasnost koju donosi sa sobom očigledna kriza demokratije u celom svetu. Priznajem, mislio sam da ne postoje više takvi mladi ljudi kao što smo mi bili. Međutim, oni postoje i realno su mnogo bolji od nas i mnogo manje podložni manipulacijama, kako takozvane duboke države, tako i političara i medija”
Narodni poslanici Marinika Tepić (SSP), Miroslav Aleksić (NPS) i Radomir Lazović (ZLF) govore za “Vreme” kada su prvi put posumnjali da svaka njihova reč odlazi ka tajnim službama i kako te podatke režim zloupotrebljava. Iako im se privatnost ugrožava i dok su u sopstvenom domu i kada je reč o njihovim zdravstvenim problemima, ćutali su godinama. Kažu, pobeđivao ih je strah od izvrtanja njihovih reči u javnosti i da ne budu stigmatizovani kao paranoici
“Danas se diskurs o Balkanu fokusira na korupciju i siromaštvo. Na primer, ako pročitate vesti, čak i kada se Bugarska predstavlja kao privlačna turistička destinacija, uvek će biti opisana kao ‘najsiromašnija zemlja’. Taj pridev ne može da izostane. Naravno, Bugari sada čekaju da neka siromašnija zemlja uđe u Evropsku uniju kako bi konačno prestali da budu ‘najsiromašniji’. Siromaštvo je kriminalizovano, smatra se nečim lošim, gotovo moralnom manom”
Kako je jedna sedamdesetdvogodišnja žena iz malog mesta na jugu Francuske, krhke građe i visoko uzdignute glave, postala ikona borbe za dostojanstvo žena nakon što je smestila u zatvor 51 muškarca koji ju je silovao, uključujući tu i svog supruga
“Ne uspevam da u politici vidim ništa smešno. Publika koja dođe mene da gleda već zna šta ja mislim i nema potrebe da ih dodatno o tome obaveštavam. Ja svojim životom svedočim moj politički stav”
Ovo je priča o ljudima koji su stvorili amfiteatar za umetnost i kulturu i pre sto godina ga poklonili građanima Los Anđelesa, o čemu je otvorena izložba čija je autorka Novosađanka, već deset godina direktorka Muzeja Holivud Boul i arhive pri Filharmoniji Los Anđelesa
Uskoro će biti objavljena knjiga Puriša povodom sto godina od rođenja velikog reditelja. Izdavač je Kulturni centar Čačak. Tekst koji sledi je odlomak iz te knjige
Nikada nećemo saznati da li je Verner, dok je stajao na prozoru zgrade PRIZAD-a sa foto-aparatom uperenim prema paviljonima Sajmišta, makar na trenutak pomislio na njihovu novu namenu. Verovatnije je da se Sajmište sasvim slučajno našlo na fotografiji čiji je predmet bio upečatljiv prizor zalaska sunca. Pa ipak, igrom slučaja, ova obična fotografija – vojnički suvenir iz Beograda – ovekovečila je prekretnicu u istoriji Beograda: trenutak kada je Beogradsko sajmište postalo Judenlager Semlin
“Neki od nas pamte da smo, makar nakratko, imali demokratiju. Ipak, sve ovo samo je trenutak u vremenu koji se, doduše, prilično odužio i kome se po učestalosti tragedija koje živimo nazire kraj”
Žurka je bila ventil, beg od realnosti koja mnoge ljude steže i guši. Na njoj nije bilo osuda, samo oslobađanje. Za mnoge posetioce, taj klub je simbol slobode, mesto gde mogu skinuti maske koje nose svakog dana, prostor gde nema prekih pogleda, kritika ili osuda. Zapravo, to nije bila samo žurka, već eskapizam u svom najogoljenijem obliku
Naš prijatelj nam je skrenuo pažnju da su se zagrebački i beogradski povratnički koncert razlikovali – dok su u Zagrebu svi dolazili sa upitnicima iznad glave, u Beogradu su svi dolazili sa uzvičnicima! I točno se videlo da je u Zagrebu trebalo malo zaverglat da se to zakotrlja, da bi na kraju bila totalna ludnica, dok se u Beogradu od početka znalo na šta se došlo i šta se željno čeka
Krajem 19. veka na dočecima Nove godine u Beogradu često je organizovana simbolična sahrana stare godine, gde bi posmrtna povorka, maskirana i noseći beli sanduk, nekoliko minuta pre ponoći ušla u salu i tako označila kraj godine. Usledila bi ceremonija kojom se “rađa” Nova godina, predstavljena kroz devojčicu okićenu cvećem i srećnog odžačara, koji su donosili nadu i radost. Vrhunac večeri bio bi komičan lov na prase pušteno među goste, sa verovanjem da će onaj ko ga uhvati imati sreće tokom cele naredne godine
Percepcija sveta koja, čini se, preovladava je mračna, postoji osećaj lične i kolektivne konfuzije, čak i straha, distopijska budućnost se smatra gotovo izvesnom. Ali, činjenice su drugačije
Srbija je spremna za nuklearni brak, ali kao i kod svakog udvaranja, otvorena su svakojaka pitanja – najvažnije je svakako sa kim, mada kandidata za mladoženju ne manjka, o čemu svedoče i sporazumi o nuklearnoj saradnji kako sa Francuskom, tako i sa Rusijom. No, važno je i pitanje da li je Srbija, bez kadrova, dovoljno zrela za ovu avanturu
Osvojivši srebro na Svetskom prvenstvu u Manili, naša reprezentacija je obezbedila učešće na Olimpijskim igrama u Parizu i Lilu, koje je najavljivano kao najjače svih vremena. Amerikanci su poslali baš sve najbolje što su imali, Francuzi su, predvođeni senzacionalnim Viktorom Vembanjamom, želeli da se predstave u najboljem svetlu na domaćem terenu, a po medalju su došli i aktuelni svetski prvaci Nemci. Za razliku od pojedinih prethodnih prvenstava, ovaj put je i Srbija poslala najbolje što je imala
Bio je ovo čvrst meč s nekoliko vrhunskih partija, a Gukeš je postao svetski prvak u poslednjoj, četrnaestoj partiji meča posle jednog od najvećih previda u istoriji mečeva za prvaka sveta
Dvadeseti vek je bio period kada je kultura bila važna i pojedincima i državama, literatura je imala veći društveni uticaj, ali i medija je bilo mnogo manje, i zbog toga je između ostalog bila vidljivija i prisutnija. Masovna kultura koja danas dominira, uz prisustvo interneta i društvenih mreža, sve je promenila. Neki drugi sadržaji i vrednosti su dobili na značaju, i veliki pisci i njihove knjige i stavovi danas su ipak skrajnuti
Kao i svaki veliki grad, Beč je sačinjen od silnih identiteta koji se poklapaju, mimoilaze, idu u različitim smerovima ili skupa, suprotstavljaju se jedni drugima. Svaki od tih identiteta mešavina je predrasuda i stvarnosti, svaki je nečistih oblika
Film donosi priču o burnom periodu u životu mališana stasavajućeg u porodici koja živi na obodu rudarskog basena u borskom kraju, sa stalnom pretnjom preseljenja, odnosno možda i nužne prodaje kuće i domaćinstva investitoru što bi, po prirodi svoje biti, da se širi i napreduje
Zlica svakako zaslužuje da je pogledate na velikom platnu, u pitanju je adaptacija koja ima šta da ponudi, ali koja je zapravo prilično plitka i površna
Franc Kafka: Preobražaj; režija Marko Torlaković; Jugoslovensko dramsko pozorište
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
Priče su postale tek jedno od oružja za masovno uništenje pa smo zato i svi mi kojima je pričanje priča profesija završili kao osumnjičeni za sudjelovanje u zločinima protiv čovječanstva. Svi smo mi potencijalni manipulatori i zavodnici, svi mi izmišljamo i uvijamo
