Tenesi Vilijems: Tramvaj zvani želja, režija Jug Đorđević, Narodno pozorište Sombor
Njegova filmografija i teatarski opus ostaju naša zajednička kultura sećanja, pa je tako i ovaj lament tek nešto više nego pokušaj da Borisa Komnenića ne svedemo na Bolji život, jer svih prethodnih trideset godina nipošto nije bilo tako
"Po pravilu, srpski udžbenici predstavljaju Srbe isključivo kao žrtve, srpske težnje i akcije kao legitimne, prećutkuju stradanja druge strane, a albanski udžbenici imaju isti narativ sa obrnutim predznakom. Vekovi zajedničkog života i mnoštvo pozitivnih primera se izostavljaju. Rezultat je da danas mlađe generacije Srba i Albanaca ne znaju ništa jedne o drugima, vide se međusobno kao neprijatelji i apsolutno im je nezamislivo da smo, zapravo, oduvek živeli zajedno, uz to vekovima i u istoj državi, bila to Vizantija, kraljevina Nemanjića, Osmansko carstvo ili Jugoslavija"
Kada se situacija malo smirila, odlazim kod jednog albanskog prijatelja u Prištini. Njegova majka mi kaže: "Niste smeli tuć našu đecu. Mi đecu ne damo." Pokušavam da se branim: "Ali đeca su nas napadala kamenjem i na gore načine." – "Znam, mi smo na njih vikale i mi bismo ih kaznili i smirili, ali kada ste vi udarili na našu đecu…" Ostadoše ove reči da vise u vazduhu
"Ne može da se promeni Srbija a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se Srbija promenila, svako od nas mora pomalo da se promeni – u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama. Jer, Srbija, to je zbir svih nas" – Zoran Đinđić
I pored toga što je najdugovečniji gradonačelnik Balaševićevog grada, što ne silazi sa lokalnih ekrana i novinskih stubaca, što se visoko vinuo u političkom životu zemlje, Vučević i dalje odaje utisak čoveka koji se na tom mestu našao sasvim slučajno. Kao da je neko organizovao katastrofalno loš kasting i izabrao potpuno pogrešnog glumca za glavnu ulogu
Pretpostavljajući da su oba igrača makar prosečni šahisti, partija se može poprilično precizno rekonstruisati. Naravno da su manje varijacije moguće (u redosledu poteza), ali one nisu toliko bitne za odnos snaga do devetog poteza kada Aleksandar Vučić pravi veliku rokadu https://twitter.com/mladenme/status/1367578065044348930
U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks. Da neko živi u okolini Beograda i počini ubistvo snajperom, odmah bi sebi natovario sve službe na vrat
Zašto su građani morali sklanjati decu od televizora? U kakvu poziciju je dospeo Nebojša Stefanović posle hapšenja svog kuma Gorana Papića, bivšeg zamenika načelnika SBPOK-a? Šta su visoki policijski funkcioneri tražili u stenogramima prisluškivanih razgovora Aleksandra Vučića i članova njegove porodice sa "bezbednosno interesantnim osobama"? Zbog čega istaknuti naprednjaci govore o zaveri unutar svojih redova protiv predsednika Republike? I kakve će političke posledice imati borba protiv organizovanog kriminala
Ako na jezik gledamo kao na oruđe ostvarivanja političko-identitarnih projekata i fantazama, onda je svaku proizvoljnost moguće legitimisati ukoliko iza nje stane dovoljno jaka sila
Verujem da policajci koji su prisluškivali Predsednika nisu prošli poligraf, ali su ga oni prisluškivali po nečijem naređenju, pismenom ili usmenom, sumnjam da je nekom tek tako dunulo da prisluškuje Vučića. Umesto da se kaže ko, po već ustaljenom principu šokiramo gledaoce – ovog puta leševima
"Želim da poručim svoj deci da razmišljaju, posebno deci koja osećaju da su različita i drugačija od ostalih, koja se uvek ne uklapaju u sredinu ili na neki način bivaju odbačena. U redu je ne biti kao drugi. Nastavite da verujete u sebe. Meni se to isplatilo, uprkos svemu" – Zlatan Ibrahimović
Vakcine imamo, ali krivu zaražavanja nikako da zaravnamo. Godinu dana proveli smo u anksioznosti i strahu, a mnogi su bez nekoga ostali… Kraj još nije na vidiku, prete novim merama. Predsednik se ne menja, za razliku od virusa koji uporno mutira
Svi se u martu sete tragičnog ubistva Zorana Đinđića i haške smrti Slobodana Miloševića, analiziraju se njihove politike, postupci, ideologije i modeli vlasti, zapravo u pokušaju da se razume ovo u čemu sad živimo: despotija azijskog porekla upakovana u nekakav EU marketing. To je ta hobotnica koja je usisala sve moguće ideologije i modele vlasti, napravljen je jedan politički smuti i više se i ne zna šta je Miloševićev a šta Đinđićev legat
"Aleksandar Vučić je toliko nervozan jer nema odgovor na slučaj Jovanjica i sada pokušava da na sve moguće načine opere tragove koji vode do vrha države i do njegovog brata"
Ozbiljno bih se zapitao gde to fundamentalno grešim ako sam dospeo dotle da u poređenju s mojim idejama čak i one Gorana Vesića deluju kao primeri prosvećenosti
Vladimir Lale Andrić uspeo je da jedan izuzetno težak period premosti isključivo snagom svoje dobrote i mašte. Sačuvao nas je od zla
Američka meka moć je oštećena ali ne i uništena, Rusija i Kina su pale na rang-listi, a Nemačka i Japan preuzimaju primat. Po potencijalu za rast ističu se Japan i zemlje BRIKS-a. Dok Evropljane javnost ne vidi među prvih deset perspektivnih nacija, evropski liberali u kovid konfuziji čekaju "američku konjicu"
