Društvena odgovornost i autizam
Pomoć osetljivimaU Novom Sadu je otvorena prva medicinska soba za pomoć osobama sa autizmom, a najavljeno je otvaranje još četiri sobe u Srbiji
U Novom Sadu je otvorena prva medicinska soba za pomoć osobama sa autizmom, a najavljeno je otvaranje još četiri sobe u Srbiji
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Kabinet Ministarstva bez portfelja zaduženog za populacionu i demografsku politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoj i RZZ-om, svaki treći student planira da ode u inostranstvo: u Nemačku 24%, SAD 11,2%, Švajcarsku 10,7%, Austriju 8,7% i Norvešku 6,3%
Čini mi se da se prostor za ozbiljno delovanje civilnog društva smanjuje i to me plaši. Velike organizacije su u teškim finansijskim problemima. Organizacije koje su vrlo glasne u domenu državne politike ili ka državnoj organima doživljavaju pretnje
Od maja meseca parovi u Srbiji mogu da čuvaju embrione i reproduktivne ćelije o trošku država, a ta mere je uvedena kao jedna u nizu za povećanje nataliteta, o čemu smo pisali u prethodnim brojevima
"Pravo žena na rađanje je neotuđivo pravo žene i samo ona može odlučiti kada i koliko će rađati. Ali, u 21. veku žene u Srbiji ne bi trebalo da planiraju porodicu prekidima trudnoće", kaže ministarka objašnjavajući postojanje komisija za prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga, koje su meta kritike. "Ta komisija postoji već godinama, ali za sada ona samo formalno potpisuje abortus, a da pri tome uopšte ne vidi ženu. Nije ideja da se žene ubeđuju da rode, već da se iznesu činjenice i da je posavetuju o planiranju porodice"
Da li su sela Srbije opustela ili je IT tehnologija povezala sela sa društvenih zbivanjima, te više nije bitno da li živiš u selu ili u gradu? Da li je tačno da se deca više ne rađaju u selima, ili da sela naseljava samo staro stanovništvo? Prema mišljenju našeg sagovornika Gorana Peneva iz Instituta za društvena istraživanja, to nije potpuno tačno. I dalje je stopa fertiliteta seoskih žena veća nego kod gradskih žena
Kad je o reproduktivnom zdravlju reč, uglavnom se žene podvrgavaju ispitivanjima s obzirom na tradicionalan i patrijarhalan model vaspitanja – da li je kod nje sve u redu i da li može da rodi. Međutim, muški i ženski sterilitet jednako su zastupljeni
"Roditelji nemaju poverenja u državu, tačnije u budućnost svoje dece u ovoj državi. Ničim im ne garantuje, niti uliva nadu, da će deca u budućnosti moći da se zaposle bez ‘partijske linije’, da će biti prijavljeni i dobijati celu platu na račun, moći da se osamostale od svoje plate i imaju svoje porodice", smatra Dragana Soćanin
Da bi se od proste reprodukcije društva došlo do povećane reprodukcije, potrebno je mnogo toga, čime ćemo se baviti u narednom periodu
Po mnogim obeležjima, kao što su stepen konzervativizma, nacionalizma ili patrijarhalnosti, generacija najmlađih je sličnija generaciji najstarijih žena, a kao najemancipovanije se pojavljuju žene srednje generacije. Značajan deo ispitanica podržava istovremeno i restriktivne tradicionalističke i nacionalističke mere (vraćanje žena "u kuću", favorizovanje etničkih brakova, suzbijanje feminizma itd.), a deo ispitanica čak i naglašeno diskriminišuće (sterilisanje siromašnih, zabranu abortusa, oporezivanje ljudi bez dece)
"Čini se da je sloganima kampanje za promociju strategije za povećanje stope nataliteta nedostajala upravo – strategija. Ali, zato smo dobili amatersko takmičenje u rimi, ćorak-slogane koji podsećaju da su deca slatka i da je rađanje čudo prirode", reči su Dragane Soćanin, članice UO Udruženja Roditelj
Kako se prave reklame, koji put one pređu od piča (tendera) do finalnog proizvoda, šta se dešava u tom procesu, koliko kreativci imaju slobode da se izraze, šta rade akaunti i strateški planeri, a šta digitalci... Ekipa "Vremena" provela je jedan dan u agenciji McCann Beograd