"Trudnice će imati izbor: ili da rizikuju i rade čak i kad posao može da ugrozi bebu ili da prihvate nižu zaradu. Sporno je što se do juče toliko pričalo o natalitetu, o podršci, o parama kojima se žene ‘stimulišu’ da rađaju, a po novom Zakonu mladim mamama se poručuje da odlože roditeljstvo do dobijanja stabilnog i sigurnog zaposlenja"
U Novom Sadu je otvorena prva medicinska soba za pomoć osobama sa autizmom, a najavljeno je otvaranje još četiri sobe u Srbiji
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Kabinet Ministarstva bez portfelja zaduženog za populacionu i demografsku politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoj i RZZ-om, svaki treći student planira da ode u inostranstvo: u Nemačku 24%, SAD 11,2%, Švajcarsku 10,7%, Austriju 8,7% i Norvešku 6,3%
Čini mi se da se prostor za ozbiljno delovanje civilnog društva smanjuje i to me plaši. Velike organizacije su u teškim finansijskim problemima. Organizacije koje su vrlo glasne u domenu državne politike ili ka državnoj organima doživljavaju pretnje
Od maja meseca parovi u Srbiji mogu da čuvaju embrione i reproduktivne ćelije o trošku država, a ta mere je uvedena kao jedna u nizu za povećanje nataliteta, o čemu smo pisali u prethodnim brojevima
"Pravo žena na rađanje je neotuđivo pravo žene i samo ona može odlučiti kada i koliko će rađati. Ali, u 21. veku žene u Srbiji ne bi trebalo da planiraju porodicu prekidima trudnoće", kaže ministarka objašnjavajući postojanje komisija za prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga, koje su meta kritike. "Ta komisija postoji već godinama, ali za sada ona samo formalno potpisuje abortus, a da pri tome uopšte ne vidi ženu. Nije ideja da se žene ubeđuju da rode, već da se iznesu činjenice i da je posavetuju o planiranju porodice"
Da li su sela Srbije opustela ili je IT tehnologija povezala sela sa društvenih zbivanjima, te više nije bitno da li živiš u selu ili u gradu? Da li je tačno da se deca više ne rađaju u selima, ili da sela naseljava samo staro stanovništvo? Prema mišljenju našeg sagovornika Gorana Peneva iz Instituta za društvena istraživanja, to nije potpuno tačno. I dalje je stopa fertiliteta seoskih žena veća nego kod gradskih žena
Kad je o reproduktivnom zdravlju reč, uglavnom se žene podvrgavaju ispitivanjima s obzirom na tradicionalan i patrijarhalan model vaspitanja – da li je kod nje sve u redu i da li može da rodi. Međutim, muški i ženski sterilitet jednako su zastupljeni
"Roditelji nemaju poverenja u državu, tačnije u budućnost svoje dece u ovoj državi. Ničim im ne garantuje, niti uliva nadu, da će deca u budućnosti moći da se zaposle bez ‘partijske linije’, da će biti prijavljeni i dobijati celu platu na račun, moći da se osamostale od svoje plate i imaju svoje porodice", smatra Dragana Soćanin
Da bi se od proste reprodukcije društva došlo do povećane reprodukcije, potrebno je mnogo toga, čime ćemo se baviti u narednom periodu
Po mnogim obeležjima, kao što su stepen konzervativizma, nacionalizma ili patrijarhalnosti, generacija najmlađih je sličnija generaciji najstarijih žena, a kao najemancipovanije se pojavljuju žene srednje generacije. Značajan deo ispitanica podržava istovremeno i restriktivne tradicionalističke i nacionalističke mere (vraćanje žena "u kuću", favorizovanje etničkih brakova, suzbijanje feminizma itd.), a deo ispitanica čak i naglašeno diskriminišuće (sterilisanje siromašnih, zabranu abortusa, oporezivanje ljudi bez dece)
"Čini se da je sloganima kampanje za promociju strategije za povećanje stope nataliteta nedostajala upravo – strategija. Ali, zato smo dobili amatersko takmičenje u rimi, ćorak-slogane koji podsećaju da su deca slatka i da je rađanje čudo prirode", reči su Dragane Soćanin, članice UO Udruženja Roditelj
Kako se prave reklame, koji put one pređu od piča (tendera) do finalnog proizvoda, šta se dešava u tom procesu, koliko kreativci imaju slobode da se izraze, šta rade akaunti i strateški planeri, a šta digitalci... Ekipa "Vremena" provela je jedan dan u agenciji McCann Beograd
"Prenatalni odabir pola i selektivni prekidi trudnoće upravo su jedna od posljedica vjerovanja da je rođenje muškog djeteta, nasljednika imperativ za svaku porodicu i da je muško dijete vrjednije od ženskog", smatra Maja Raičević, direktorka nevladine organizacije Centar za prava žena iz Podgorice
"Može se očekivati manja metastaza kosovske epidemije u neposrednoj budućnosti, ali je to nemoguće predvideti. Valja imati na umu da su svi bolesnici koji se pominju u Centralnoj Srbiji takozvani importovani slučajevi, što znači da su se zarazili na KiM. Zahvaljujući preduzimanim merama, nije došlo do daljeg prenosa zaraze", objašnjava epidemiolog Zoran Radovanović
"Pitanje gornjeg limita godina za finansiranje veštačke oplodnje po različitim zemljama nije uniformno – postoje zemlje koje precizno definišu gornju granicu zakonom (uglavnom 39-42 godine), zemlje koje ga ograničavaju okvirima "prirodnog reproduktivnog doba", ali ga ne definišu precizno, kao i zemlje koje ne ograničavaju tretman samim godinama žene"
"Cinično je to što pričaju o smanjivanju stope nezaposlenosti, pa radni kontingent nam se smanjio. Prvo nas je sve manje u radnoj dobi, drugo, ne računaju to što godišnje tridesetak hiljada ljudi ode u inostranstvo, ne računaju to što je znatan broj ljudi obeshrabren i uopšte se ne prijavljuje u službe za zapošljavanje, a računaju da su smanjili nezaposlenost kroz lošu i nekvalitetnu zaposlenost"
Ovo godine su kod nas prvi put dodeljene Effie nagrade na istoimenom festivalu na kojem su se ocenjivale kampanje sa posebnim akcentom na efikasnost – šta je konkretno oglašivač postigao kampanjom
"Mi jesmo u nekoj vrsti Letećeg cirkusa Montija Pajtona, a ono čemu se smejala Britanija i ceo svet, to je postala naša realnost. Većina naših ministarstava ima blesavi hod u političkom smislu i to prolazi, jer smo suviše siromašni za moralnost i dno ne postoji"
"Zapadni Balkan postaje pustinja, iz koje mladi beže, sa lošom perspektivom. Imate erdogančiće koji se razigravaju po Balkanu, a narod je sve siromašniji i radi za mizerne plate i srećni su jer imaju bilo kakvu platu. Ispod nacionalnog plašta kriju se lopovluk, korupcija, namešteni tenderi, partijsko zapošljavanje i uništavanje zdravstva i školstva. Problem je što ljudi "odbranaški" glasaju za nacionalističke opcije misleći da štite vlastite živote i interese, a ne misle o prosperitetu i budućnosti dece. To nas drži u pat poziciji"
Koja su nova zanimanja u eri digitalizacije i globalizacije? Da li je budućnost Srbije u IT sektoru, kako se često ističe? Da li je automatizacija poremetila odnose snaga na tržištu u korist mašine ili kompjutera? Da li je preduzetništvo u Srbiji u krizi i da li sistem i društvo podržavaju i motivišu mlade ljude da pokrenu svoj biznis? Koje su naše prednosti na globalnom tržištu rada?
"Potrošači su danas glavni urednici – oni biraju gde, kako i koliko će se informisati. I koje ih teme zanimaju. Ukoliko im brend šalje čisto promotivnu poruku, mogu je jednostavno zaobići"
Dve trećine dece u centralnoj beogradskoj opštini, prema najnovijim podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, nije vakcinisano protiv malih boginja i drugih zaraznih bolesti koje mogu biti sprečene MMR vakcinom. To znači da dete koje iz medicinskih razloga ne može da primi MMR vakcinu ima mnogo više razloga da se plaši morbila nego gripa – gripozno dete može da zarazi dvoje, a dete zaraženo morbilama može da zarazi 12–18 dece bez imuniteta. Čije je zakonsko pravo jače, roditeljsko, dečije ili državno
"Naše kampanje predstavljaju vrednost i jačinu našeg brenda, a jaki smo jer se ne plašimo da idemo uvek korak napred i da probamo nove stvari. Na kraju krajeva – to znači odrastanje", kaže za "Vreme" Aleksandra Savić, senior brend menadžerka u kompaniji Bambi
U organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Grupe za razvojne politike (GDP) i stručne organizacije BiEPAG (Balkans in Europe Policy Advisory Group), u Beogradu je 16. decembra 2016. godine održana konferencija "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti". Okrugli sto je podeljen na dva panela: "Kako ponovo oživeti demokratizaciju i evropske projekte na Balkanu" i "Berlinski proces posle samita u Parizu"
Kvalitetan sadržajni marketing, između ostalog, poštuje inteligenciju konzumenata, onlajn i oflajn. Kako kreirati sadržaj koji će ostati upamćen, nenametljiv i bez ubeđivanja korisnika
