"U poslaničkim klupama sede mentalno zdrave osobe koje nemaju psihozu"
Da li je nepravilnosti oko javnih nabavki u Kragujevcu bilo ili ne, najmanje je važan faktor u celoj priči, jer to i nije bio glavni razlog za izbijanje ove afere
Zašto bojkot koncerta Lepe Brene nije uspeo? Zato što je u "onoj" Jugoslaviji, a potom i u državama iz nje proisteklim, u vreme kada su odrasli odlučili da prestanu da kliču Breni, zamenivši je raznim miloševićima i tuđmanima, rasla cela jedna generacija dovoljno stara da sve upamti, a dovoljno mlada da se ne uprlja i da ne oseća nimalo krivice i odgovornosti zbog onoga što se desilo. Za njih Brena nije ni raspojasana polugola pevaljka, kako o njoj govore roditelji, ni sredovečna plavuša, gazdarica Granda, za koju se priča da je nekad bila najveća zvezda na Balkanu, kako verovatno misle današnja deca. Njima je detinjstvo proticalo uz miris Kiki bombona, dečje osmehe Sanje Doležal i Ljiljane Nikolovske (Magazin), živim bojama Breninih haljina i ritmu njenih, da, neukusnih i kičastih pesama
Problem je u tome što je sudsko gonjenje najčešće jedina strategija za borbu protiv korupcije. Gonjenje pojedinaca koji se ponašaju protivno pravilima sprečiće samo njih da nastave sa takvim ponašanjem. Potrebno je preispitati čitav sistem da bi problem korupcije bio efikasno rešen
"Iskreno, meni jedno dobrih četiri-pet godina pomirenje jako ide na živce. Kad mi neko spomene pomirenje između Srba i Hrvata, bude mi loše u svakom pogledu jer je to ona vrsta općeg mjesta i stereotipa koja čovjeku svrdla mozak gore od mamurluka. Mislim da se pomirenje desilo. Najprije su se pomirili kriminalci, atentatori, ubice i šverceri, a nakon njih raznorazni, da tako kažem, privredni subjekti. Mire se i obični ljudi, u tišini i u žalosti za pobjeglim godinama života, ali to novine uglavnom ne zanima"
Koncert Željka Joksimovića u Boru otkazan je zbog protesta sindikata, u Kragujevcu je proslava Dana grada protekla u senci štrajka u "Partizanu", ali ipak je najburnije bilo u Zaječaru, gde je kordon policije razdvajao raspevane slavljenike i nezadovoljne radnike i preduzetnike
Štrajk predugo traje, zdravstveno stanje radnika je iz dana u dan sve gore. Ono čega se svi najviše plaše niko u "Partizanu" ne izgovara naglas. Ako se nekom i omakne u prisustvu novinara, obavezno sledi: "Molim te, nemoj tako da napišeš"
Najzanimljiviji detalj u vezi sa stavom Dobrice Ćosića prema Albancima i krivičnoj prijavi dve nevladine organizacije tim povodom jeste mlak odjek koji je ova vest imala u javnosti. Da li to znači da osim Sonje Biserko i Biljane Kovačević-Vučo nikoga više nije briga šta uvaženi akademik, pisac, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije ima da kaže
Osnov svake ekonomije je proizvodnja i potrošnja. Ako nemate potrošnju, nećete imati ni proizvodnju, jer šta će vam, kad ne trošite. To je pogrešno upućen apel, jer je usmeren ka stanovništvu, a ne ka vladi. Narod mora da troši, jer samo tako može da se održi proizvodnja. Ako država troši na skup državni aparat, to je neproizvodna potrošnja, i kao takva, ona je vrlo štetna
Zamišljeno je da u ovim prodavnicama mogu da kupuju oni koji spadaju u socijalno ugrožene kategorije, kao što su nezaposleni, penzioneri i oni sa niskim primanjima, nakon što su dobili posebne potvrde o svom statusu
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
Predlog zakona o zabrani diskriminacije povučen je iz procedure, a o tome da li će i kada biti vraćen u Skupštinu nema pouzdanijih informacija, osim pretpostavki i nagađanja pojedinih predstavnika vladajuće koalicije
Čak i da nikada više ne uradi ništa na rasvetljavanju ratnih zločina, posle otkrivanja snimka egzekucije šestorice srebreničkih Bošnjaka, Nataši Kandić je osigurano značajno mesto među borcima za prava žrtava, ali neosporno je i to da svojim postupcima često ide naruku protivnicima i neistomišljenicima
Makar i površan pogled na karijeru Ljiljane Smajlović ukazuje na nešto na čemu joj može pozavideti svako ko pretenduje na status javne ličnosti: uprkos nenametljivom nastupu, uspela je da stekne status osobe oko koje se lome koplja, sukobljavaju mišljenja, pletu kontroverze i izbijaju skandali
Cilj nam je da još pospešimo svoje pozicije i u vašingtonskim krugovima, a ne samo sa poslovnim partnerima... Tokom godine bi moglo da dođe do neke posete srpskih privrednika Vašingtonu. Možda je u ovom trenutku prerano o tome govoriti. Na neki način je sličan put bio prošle godine i u Brisel, a to je rezultiralo konferencijom srpskih privrednika i evropskih zvaničnika. Mislim da nije nerealno očekivati da u drugoj polovini godine dođe do takvog skupa i u Americi
"Mi tražimo i želimo da istorija kao sistem ima logičan i ‘pozitivan’ razvoj a ovde je zaista moguć i uticaj pojedinca na svetsku istoriju, samo što vam ništa ne garantuje da taj odlučujući uticaj ne vodi ravno i sasvim slučajno u katastrofu"
Radnici su podeljeni u dve grupe: jedna je dobila zadatak da organizuje proslavu, a druga proizvodnju veš-mašina. Navodno, prva grupa je uspela da obavi zadatak u predviđenom vremenu, dok je druga omanula
Rešila sam da organizujem proslavu Nove godine i rođendana o istom trošku, naivno misleći da je za to dovoljno što znam da kuvam
Priča o javnim preduzećima, odnosno direktorima i članovima upravnih odbora, ne mora da ima tužan kraj, ako posluži nečem univerzalnijem i vrednijem od prebiranja po Krištovoj platnoj koverti
Da li je naš politički establišment prošao kroz ikakvu evoluciju? Kako se zanimanje "političar" razvijalo i menjalo u Srbiji, gde vlada hronična hiperprodukcija istorijskih zbivanja
U Federaciji Bosne i Hercegovine, Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika ima većinu u Skupštini Republike Srpske. U Hrvatskoj, Samostalna demokratska srpska stranka učestvuje u vlasti, ima tri zastupnika u Hrvatskom saboru i šest državnih funkcionera. U Crnoj Gori Srpska narodna stranka je najjača opoziciona grupacija
Podaci iz 2007. godine govore da u grupe najviše pogođene siromaštvom spadaju stariji od 65 godina, domaćinstva sa šest i više članova, izbegla i interno raseljena lica, Romi i osobe sa niskim nivoom obrazovanja. Na raspolaganju imaju manje od 8000 dinara mesečno, a tu su, u svakom komšiluku
Svaka stranka se bori za vlast, ali ima problem kad na tu vlast dođe da je zaista iskoristi u interesu građana. Nama su na svim nivoima prioriteti razvoj i borba protiv korupcije. Ne treba gurati glavu u pesak. Svi koji žive u Beogradu znaju da postoje problemi u tim oblastima
