TV manijak
Nabudžene vestiNajvećem broju građana Srbije za normalan život i nije potrebno mnogo više od prodavnice, apoteke, benzinske pumpe i javnih institucija. Bez šopinga i restorana se odavno može, a za pozorišta i bioskope odavno niko ne pita
Najvećem broju građana Srbije za normalan život i nije potrebno mnogo više od prodavnice, apoteke, benzinske pumpe i javnih institucija. Bez šopinga i restorana se odavno može, a za pozorišta i bioskope odavno niko ne pita
Neefikasnost postupka ima za posledicu opasnost od obezvređivanja rada svih organa koji učestvuju u prekršajnom postupku i, kako je već navedeno, pravne nesigurnosti građana. U takvim slučajevima takođe opada ugled pravosuđa i pravne države
Opozicioni predizbori po mađarskom modelu mogli bi da animiraju birače, približe ih političkim strankama, promovišu i kandidate i stranke. Predizbori bi mogli da povećaju legitimitet i popularnost opozicionih političkih stranaka, demokratizuju mahom liderske političke partije i omoguće opoziciji da preuzme deo medijskog prostora ili da barem diktira političku dinamiku i ukrupnjavanjem ugrozi vlast. Sve to, pored svih drugih nedaća, pod uslovom da se opozicioni lideri međusobno još više ne pokarabasaju pre pravih izbora
On nije ni mudar ni hrabar, niti je šmeker svetskog glasa. Ne gazi preko stotke, ali može da trči 20 metara. Malo podržava vlast, a malo glumi opoziciju. Predsednika Srbije zove često, a on mu se javi tek svaki hiljaditi put. On je Miša Vacić
KRIK optužuju da je glasilo Veljka Belivuka, Vladimira Vuletića da je sarađivao sa kriminalcima, da je pedofil i seksualni predator. I do sada su se kontrolisani mediji obračunavali sa neistomišljenicima, ali su ovoga puta prevazišli sami sebe. Ovako debele mete na čelu su se do sada malo kome crtale
Šta se dešava u postupku koji se vodi protiv grupe Veljka Belivuka i da li je to odvojeno od slučajeva u koje su umešani Slaviša Kokeza, Dijana Hrkalović, Goran Papić i drugi, te zbog čega u istrazi nema mesta za još neka lica koja bi mogla štošta da kažu na tu temu
"Izbori u Nikšiću su pokazali da se u Crnoj Gori završio period dvopartijske političke igre, koju su svih godina unazad vodile Demokratska partija socijalista i Demokratski front. Politička scena dobila je nove političke igrače, što je sigurno dobro za demokratiju u našoj zemlji"
Od početka epidemije isto: zatvaraj sve, odmah, zauvek, nehajni i neodgovorni idiote!, a onda, minut kasnije: a kako i od čega misliš da mi živimo ako nas pozatvaraš, despote i tiranine?
Šta pokazuje slučaj Vladimira Cvijana, bivšeg člana Predsedništva SNS-a za čiju smrt javnost nije znala pune tri godine? Zašto visoki naprednjački kadar deluje vrlo čudno u očima građana, stranih diplomata i sopstvenog članstva? Da li kampanja borbe protiv kriminala može da isklizne iz ruku Aleksandra Vučića
Pandemija virusa kovid 19 posebno je teško pogodila čitav muzički sektor. Nema koncerata, festivala, događaja koji podrazumevaju prisustvo publike. Ljudi iz branše širom sveta masovno ostaju bez posla, neki prodaju svoje instrumente da bi preživeli
General je želeo da Francuska bude jaka, nezavisna i da ravnopravno razgovara i sa Moskvom i sa Vašingtonom, pa su njegovi naslednici smatrali da su prinuđeni da stalno dokazuju da su verni saveznici u okviru NATO-a. Tako je odnos Bele kuće i Jelisejske palate ispao bolji nego što je francuski nacionalni ponos mogao javno da prizna. U tom kontekstu ni izjavu predsednika Makrona o "moždanoj smrti NATO-a" ne treba shvatiti naročito dramatično
Rumena Bužarovska: Osmica, Booka 2020, prevod s makedonskog Katarina Tocinoski Lana Bastašić: Mliječni zubi, Booka 2020.
Na kojoj tački se susreću vrhunski izdanak najambicioznije sorte evropskog viđenja arthaus filmskog izraza i samo naoko tipski primer vrhunske holivudske animacije
Tenesi Vilijems: Tramvaj zvani želja, režija Jug Đorđević, Narodno pozorište Sombor
Njegova filmografija i teatarski opus ostaju naša zajednička kultura sećanja, pa je tako i ovaj lament tek nešto više nego pokušaj da Borisa Komnenića ne svedemo na Bolji život, jer svih prethodnih trideset godina nipošto nije bilo tako
"Po pravilu, srpski udžbenici predstavljaju Srbe isključivo kao žrtve, srpske težnje i akcije kao legitimne, prećutkuju stradanja druge strane, a albanski udžbenici imaju isti narativ sa obrnutim predznakom. Vekovi zajedničkog života i mnoštvo pozitivnih primera se izostavljaju. Rezultat je da danas mlađe generacije Srba i Albanaca ne znaju ništa jedne o drugima, vide se međusobno kao neprijatelji i apsolutno im je nezamislivo da smo, zapravo, oduvek živeli zajedno, uz to vekovima i u istoj državi, bila to Vizantija, kraljevina Nemanjića, Osmansko carstvo ili Jugoslavija"
Kada se situacija malo smirila, odlazim kod jednog albanskog prijatelja u Prištini. Njegova majka mi kaže: "Niste smeli tuć našu đecu. Mi đecu ne damo." Pokušavam da se branim: "Ali đeca su nas napadala kamenjem i na gore načine." – "Znam, mi smo na njih vikale i mi bismo ih kaznili i smirili, ali kada ste vi udarili na našu đecu…" Ostadoše ove reči da vise u vazduhu
"Ne može da se promeni Srbija a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se Srbija promenila, svako od nas mora pomalo da se promeni – u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama. Jer, Srbija, to je zbir svih nas" – Zoran Đinđić
I pored toga što je najdugovečniji gradonačelnik Balaševićevog grada, što ne silazi sa lokalnih ekrana i novinskih stubaca, što se visoko vinuo u političkom životu zemlje, Vučević i dalje odaje utisak čoveka koji se na tom mestu našao sasvim slučajno. Kao da je neko organizovao katastrofalno loš kasting i izabrao potpuno pogrešnog glumca za glavnu ulogu
Pretpostavljajući da su oba igrača makar prosečni šahisti, partija se može poprilično precizno rekonstruisati. Naravno da su manje varijacije moguće (u redosledu poteza), ali one nisu toliko bitne za odnos snaga do devetog poteza kada Aleksandar Vučić pravi veliku rokadu https://twitter.com/mladenme/status/1367578065044348930
U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks. Da neko živi u okolini Beograda i počini ubistvo snajperom, odmah bi sebi natovario sve službe na vrat
Zašto su građani morali sklanjati decu od televizora? U kakvu poziciju je dospeo Nebojša Stefanović posle hapšenja svog kuma Gorana Papića, bivšeg zamenika načelnika SBPOK-a? Šta su visoki policijski funkcioneri tražili u stenogramima prisluškivanih razgovora Aleksandra Vučića i članova njegove porodice sa "bezbednosno interesantnim osobama"? Zbog čega istaknuti naprednjaci govore o zaveri unutar svojih redova protiv predsednika Republike? I kakve će političke posledice imati borba protiv organizovanog kriminala
Ako na jezik gledamo kao na oruđe ostvarivanja političko-identitarnih projekata i fantazama, onda je svaku proizvoljnost moguće legitimisati ukoliko iza nje stane dovoljno jaka sila
Verujem da policajci koji su prisluškivali Predsednika nisu prošli poligraf, ali su ga oni prisluškivali po nečijem naređenju, pismenom ili usmenom, sumnjam da je nekom tek tako dunulo da prisluškuje Vučića. Umesto da se kaže ko, po već ustaljenom principu šokiramo gledaoce – ovog puta leševima
