Fondacija Ćuruvija i Crta najavile tužbu protiv odluke REM-a da nacionalne frekvencije dobiju televizije Prva, Pink, Happy i B92, koje su je i do sada imale. REM najavljuje konkurs i za petu nacionalnu frekvencu
Vakcina protiv gripa u 2020. godini definisane su količine od 1.000 doza, a u 2021. godini - 230.000 doza. Čak za 73 odsto partija bila je podneta samo jedna ponuda
Jedan od 10 festivala u Evropi, Nišvil, pregovara sa četiri zemlje o preseljenju, zato što gradu Nišu i Srbiji ne treba kulturno-turistička manifestacija sa 100.000 posetilaca. Ovogodišnji Nišvil je moguće poslednji, i zove se „Još ovaj put“
I pored svih problema sa strujom, gasom, dugovima..., predsednik Srbije najavljuje veliko povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Detaljnog objašnjenja kako je tako nešto moguće nema
Slike statistike su neumoljive – nemamo se čemu nadati na novom i svakako vrlo važnom popisu stanovništva
Današnji protest u Novom Sadu završen je uglavnom mirno. Uniformisane policije nije bilo, a ni članova privatnog obezbeđenja. Pored gađanja izloga prostorija SNS-a i jednog sporadičnog prepucavanja sa nervoznim vozačem, nije bilo incidenata. Oko dve hiljade građana zahtevalo je referendum o GUP-u
Dva radna dana pre konstitutivne sednice Parlamenta u ponedeljak, Ivica Dačić i predstavnici izbornih lista konsultovali su se oko budućih pozicija. Za sad su svi zadovoljni i orni za rad
Volodimir i Olena Zelenski dali su odvojene intervjue Vogu koji je tim povodom objavio i set njihovih fotografija, što je izazvalo različite reakcije. Ono što nekako promiče, a čini se da je veoma problematično, je estetitazacija rata od strane čuvene fotografkinje Eni Libovic
Manir ulice koji je u srpske medije i srpsku politiku uneo Vojislav Šešelj početkom devedesetih, postao je uz pomoć stanica sa nacionalnim pokrivanjem dominantan model poslednjih deset godina. Toliko dominantan da ponekad izgleda kako i otac tog ponašanja bude zbunjen kada se nađe za istim stolom sa Draganom J. Vučićevićem, Božom Spasićem, Nebojšom Krstićem, Dragoslavom Bokanom ili Anom Brnabić
„Rekla bih da u regionu postoje dve paralelne stvarnosti. Jedna se odvija među političarima, a druga među ostalim ljudima. Oni rade svoje, a mi svoje“
Dušan Bajatović je rekorder po primanjima među državnim i partijskim funkcionerima. Prošle godine mesečno je primao 34.000 evra, plus je dva puta dobio bonus od ukupno 103.000 evra. Dušan Bajatović je direktor JP Srbijagasa i član SPS
„Lavina je krenula sa Stare planine. Onda su i drugi ljudi shvatili da samo udruživanjem i borbom može da se spase ono što narodu pripada“, kaže prvakinja u pevanju, pletenju, pripremanju narodne kuhinje, aktivistkinja za prava žena i očuvanje životne sredine koja se spletom životnih okolnosti zatekla u skupštinskoj klupi
„Dok sam bio ambasador u Beogradu, sreo sam se više puta sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Rekli su mi da su posvećeni evropskoj perspektivi Srbije, što je bila dobra vest, s obzirom na istorijat Srpske radikalne stranke devedesetih. Sada, nakon jedne decenije, možemo videti rezultate vladavine Srpske napredne stranke“
Večerašnji protest u Novom Sadu je odgovor građana na nasilje ljudi iz kriminalnog miljea koji su prošlog četvrtka čuvali odbornike Gradske skupštine. Na protest pozivaju nevladina udruženja okupljena oko kampa „Šodroš survivor“ i poznate ličnosti, a istovremeno, vlast ih poziva na kontraprotest
Velur je mekana i kvalitetna tkanina dlakave površine, proizvodi se od grebane vunene pređe, tkanjem. Tkanina se čupavi, zatim šiša na željenu visinu stršećih vlakana, a završnim procesom valjanja vlakanca se priljubljuju uz površinu tkanine. Posebno su na ceni veluri od kamiline ili lamine dlake, te kašmira. Evropom se raširio iz malenog gradića u Italiji
Vladika Grigorije svojom knjigom Nebeska dvorišta – Žive slike nije želeo da prenese teološku učenost, nego je imao potrebu da prikaže svoje lične puteve. Ti njegovi putevi su uznemirujući. To nije knjiga radi pisanja i čitanja, to je knjiga preispitivanja, ona čitaoca dovodi u sumnju i nespokoj, jer ona preispituje istinu o piscu, istražuje njegov strah i strepnju, njegov zanos, njegovo skriveno i otkriveno, postavlja pitanje o drugom koje je deo sebe, o zagonetnom, jasnom i nejasnom, o društvu u kojem živi i u kome propoveda svoju veru, o protivrečnostima u kojima živimo, o usponu i padu nas današnjih ovde
Ne zna se zašto je streljana na početku Velikog rata, nekoliko meseci nakon što se vratila iz Minhena kao akademska slikarka puna planova o samostalnoj izložbi. U 28. godini. Ovih dana, u Haru, blizu grada u kome je provela najlepše četiri godine, u “Muzeju podunavskih Švaba” otvorena je njena izložba
Na Selmanovoj tezgi s lubenicama dečak M. R. pojeo je osmeh i smrt i ispljunuo mlečne zube. I postao pesnik
Napustio nas je Hans-Tis Leman (1944–2022). Kod nas je najpoznatiji kao autor knjige Postdramsko kazalište, ali njegov rad i doprinos evropskom pozorištu je mnogo širi i kretao se ravnopravno u bar dva pravca – profesura na univerzitetu i teatrološka istraživanja
Iz ponude Glavnog takmičarskog izdanja stigla su nam još barem tri ostvarenja koja se uz tek ponešto relativizacija i tek prstohvat terminološke akrobatike mirne duše mogu označiti i kao komedije
“Uostalom, književnost je hula, čist bezobrazluk. Svi živimo sa nekom idejom, tolerantni smo, uvažavamo drugog, a onda shvatimo da pomirenja nema, istina mora da izađe na videlo, obznanjuje se da smo ideološki na suprotnim stranama i onda počinje rat, rat rečima, mekani rat koji preti da se pretvori u nešto mnogo gore. U krajnjoj liniji, sve je zbog reči”
Kada je Kongres Kominterne počeo 25. jula 1935. godine, Sovjetski Savez više nije mogao da se uklopi u Bulitovu paradigmu međunarodnog liberalnog svetskog poretka. Kako je razumeo prirodu Sovjetskog Saveza, sovjetsko rukovodstvo se nije razlikovalo po svojim namerama od imperijalističkih sila koje su skoro pobedile u Velikom ratu, i donekle od onih koje su sklopile mir
