Loader

Andrej Ivanji

Kao novinar radi od 1991. godine. Od 2007. je urednik spoljnopolitičke rubrike u nedeljniku "Vreme". Pisao je za brojne listove sa nemačkog govornog područja, trenutno za berlinski TAZ i nemački javni servis MDR.

Ivo Andrić

Njegoš kao tragični junak kosovske misli

Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od ključnih protagonista srpske i južnoslovenske kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" će tokom godine objaviti seriju starih i novih tekstova koji se bave Njegošem i njegovim delom. U ovom broju donosimo esej Ive Andrića iz 1935. godine

Alan Ford u SFRJ – Cvjećarnica u kući cveća

Grupa TNT na Balkanu

Upravo je objavljena zanimljiva studija o jednom davnom, ali za mnogo čije odrastanje konstitutivnom strip serijalu. A svet u kojem danas živimo ionako je sve alanfordovskiji...

Televizija u nacističkoj Nemačkoj

Pod znakom svastike

Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti

Pitanje meraka

Sipajde malo istine

Stari Rimljani su za pijanoga koristili reč vinoolentus, mada se i u tadašnjem Rimu, a i u mnogo drugih mesta širom ondašnjeg sveta moglo opijati i drugim prerađevinama, a ne samo vinom

Intervju – Dubravka Ugrešić, književnica

Gde je Zimski dvorac?

"Ne vjerujem u teorije zavjere, ali vjerujem da su mediji zaposleni u službi zaglupljivanja svojih vlastitih čitalaca. Trebalo bi osnovati jedan međunarodni sud, jedan Haški tribunal, i privesti vlasnike medijskih konglomerata i novinare, kojih će biti 95 odsto, da svi odgovaraju za deprofesionalizaciju, za fabrikacije, za krive podatke, za laži, za potpirivanje mržnje, za dezinformiranje, za desetine sličnih "kriminalnih" djelatnosti vršenih u cilju podrivanja mentalnog i moralnog zdravlja čitalaca"

Iz ličnog ugla – Šta sam rekao studentima

Prva lekcija novinarstva

Tabloidna politika neminovno rađa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konačno, tabloidni život sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom

40 godina od pojave Zigija Stardasta

San mesečeve noći

Četrdeset godina pošto je Dejvid Bouvi objavio album na kome su se premijerno pojavili Zigi Stardast i Pauci s Marsa, "Kjurioziti" je sleteo na Mars. Ove godine su umrli Nil Armstrong i pisac Marsovskih hronika Rej Bredberi, a jedno važno poglavlje futurističke prošlosti pop kulture zatvoreno

Moj muški život

Gosti

"Ko je samo jednom ugostio prijatelje, osetio je šta znači biti Cezar"

Feliks Baumgartner i posledice

Skok kroz zid

Šta smo, mimo medijskog spektakla i korisnih poruka o sposobnostima ljudske vrste, praktično naučili nakon što je Feliks Baumgartner probio zvučni zid padajući na Zemlju

Nobelova nagrada za mir Evropskoj uniji

Norveški rijaliti šou

Vest o nagradi je izazvala oduševljenje u Briselu i vodećim centrima EU, poput Berlina i Pariza, gde su se pominjali "prelepa i izuzetna odluka", "velika čast", "obaveza da se nastavi rad ka jedinstvenijoj, pravednijoj, snažnijoj Evropi, koja je nosilac mira". Stiče se ipak utisak da su negativni komentari brojniji i raznovrsniji od čestitki, a u kritikama su udruženi i levičari i desničari, i evroskeptici unutar Unije i mnogi koji na prijem čekaju pred vratima

Kultura sećanja – Pedeset godina od Kubanske raketne krize

Trinaest dana koji su promenili svet

Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta

Novi album Boba Dilana – Tempest

Oda besmrtnosti

Reč je o remek-delu. Robert Zimerman, poznatiji pod estradnim pseudonimom Bob Dilan, svojim novim, trideset petim po redu albumom, nazvanim jednostavno i gromoglasno Tempest, pored ostalog, kao da poručuje: ne verujte onima koji nisu prešli sedamdesetu

Previranja u muslimanskom svetu

Plodovi gneva

Počelo je u Egiptu, gde su u Kairu demonstranti napali Ambasadu SAD, skinuli i iscepali američku zastavu i na njeno mesto stavili crni barjak nalik onome koji koristi Al kaida. Iste večeri su u napadu na konzulat Amerike u Bengaziju ubijeni američki ambasador Kristofer Stivens i još tri službenika ambasade. Protesti u muslimanskom svetu ne jenjavaju, ima na desetine mrtvih i hiljade povređenih, Zapad ne zna šta da radi. Povod za izliv besa je trećerazredni film Nevinost muslimana, uzroci se, međutim, kriju u beskonačnom dnevniku uvreda poniženih, siromašnih, očajnih

Demokratska stranka na novoj prekretnici

Predsednik i sin

Na sednici Glavnog odbora DS-a 8. septembra jedno od onih probnih glasanja pokazalo je da odnos snaga nije povoljan po predsednika te stranke Borisa Tadića. Zašto je važno da Demokratska stranka ne iskrvari u unutrašnjem sukobu i ne bude rasterana pretnjama vlasti

Šezdeset godina od tragedije broda »Niš«

Talasi, grad i smrt

"Na ulasku na brod sam pričao sa nekom devojkom. Sećam se da je bila iz Zemuna, upisivala je Medicinu. Video sam kako joj voda prelazi preko lica, samo ostaje grgurava kosa iznad površine koja se odjednom ispravlja kao indijanske strele... Video sam i majku koja u krilu steže dete dok ih voda potapa", kaže Radomir Vasiljević, jedna od tridesetak osoba koje su preživele brodolom

Smrt Nila Armstronga

Prvi, veoma mali čovek na Mesecu

U svetu u kom je normalno da se od slave poludi Armstronga su smatrali ludim zato što je ostao normalan. Za sebe je želeo samo ono što je već imao, insistirao je na poštovanju njegove privatnosti, ostao je čvrsto na zemlji, skroman, ćutljiv i povučen. Želeo je da ponovo leti u kosmos, baš kao i Gagarin i Džon Glen pre njega, ali NASA za to nije imala mnogo sluha

Kultura sećanja

Nostalgija, sa senfom

Malo kome ukus što viršli, što kobasica u zemički, naročito senfa, nije urezan u sećanju kao "pozitivan". Ipak, da li su te viršle i kobasice, taj senf bili baš toliko lepi kako ih se lepo sećamo? Da li ukus "za nezaborav" može da bude ponovljen

Jubilej YU grupe

Pola veka u rokenrolu

Naš najdugovečniji rokenrol bend ovog četvrtka, posle duže vremena, svira u Beogradu. Jubilarni i slavljenički koncert, Sava centar. Očekuju se i specijalni gosti, a specijalni gosti ovog broja "Vremena" su razni ljudi važni za YU grupu: od prijatelja iz prvih dana do onih mlađih koji i danas nose istu vatru

Sudbina superheroja – Zigomar

Tajni život jednog maskiranog pravednika

Zigomar je misteriozni, kostimirani borac protiv svetskog kriminala i nepravde, koji za pojasom nosi ukras, a na ruci prsten sa motivom u obliku slova Z. Prvi put se pojavio u francuskom petparačkom romanu 1909. godine. Tokom decenija koje su usledile, u potpuno različitim medijima i u različitim delovima sveta – od Japana do Srbije – zabeležena je pojava više junaka koji su nosili Zigomarovo ime, koje je očigledno na volšeban način postalo neka vrsta arhetipa koji se uvukao u kolektivnu podsvest i odatle izranja s vremena na vreme. U Srbiju je Zigomar došao uoči Drugog svetskog rata, i to preko stripa Nikole Navojeva i Branka Vidića. U izdanju Kulturnog centra Pančeva iz štampe je izašla knjiga koju je priredio Zdravko Zupan Zigomarmaskirani pravednik, sa celokupnim opusom ovog stripa. U ovom broju prenosimo predgovor Saše Rakezića, u kome se rekonstruiše nastanak i delovanje jednog od najčudnijih globalnih superheroja

Mitologizacija i rastakanje grada

Divlji Dorćol

Postoji opasnost da novi talas interesovanja za Dorćol i njegovo nikad dovoljno opisano nasleđe u stvari nikad neće otkriti "tajnu" koju sa sobom nosi ovaj deo grada – nego je uništiti. U poslednjih par godina opet se ruše stare zgrade, rastače se s nerazumevanjem ono što je bilo, a mitologizacija neopozivo gazi pred sobom jedan kulturni fenomen koji je obeležio Beograd

Šumarice, 21. oktobar 1941. – 21. oktobar 2011.

Lebac sutra nemojte poslati

Od 7 ujutru do 14 časova 21. oktobra 1941. Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Prema nekim svedočanstvima, u nekoliko slučajeva došlo je do sukoba između talaca koji su radili na ukopavanju i ljotićevaca, koji su tražili od njih da prevrću tela i uzimaju satove, prstenje i novac. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu

Sudbina Ante Markovića

Zamiranje smeška

Ante Marković neće se više smejati. Dugo je pokušavao da nas sve zarazi optimizmom; do poslednjeg trenutka uspevao je da ulije bar malo nade, ali sada se neko vreme niko više ovde neće smejati, a on će biti ozbiljniji od svih.