“Pretnje novinarkama često dolaze iz krugova koji se pozivaju na ‘porodične’, ‘nacionalne’ ili ‘patriotske’ vrednosti. A zar osnovna vrednost ne bi trebalo da bude poštovanje žene? Kako je moguće da neko ženi ili devojci piše da je treba ubiti, proterati, označiti kao ‘neprijatelja’ – samo zato što radi svoj posao”
Pre četiri godine usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Prošle godine on je stupio na snagu. Nekoliko sedmica kasnije, Ustavni sud je obustavio njegovu primenu dok se ne okonča postupak za ocenu ustavnosti, a vezano za član o primeni rodno osetljivog jezika. Do danas ne znamo kakva je sudbina pomenutog Zakona. Ali znamo li zašto nam je on potreban? I šta sve bitno sadrži
Ponovna registracija birača i upis u birački spisak jedini je način na koji građani Srbije mogu povratiti poverenje u izborni proces. Takva registracija, uz dodatna dva koraka, može brzo i efikasno biti obavljena u roku ne dužem od tri meseca ukoliko je svim političkim činiocima, uključujući i vlast i opoziciju, ali i Evropsku uniju, cilj smirivanje situacije i stvaranje uslova za minimum regularnosti izbora
Nakon što je odbila da odredi pritvor četvorici učesnika incidenta ispred SNS prostorija u Valjevu, sudija Vesna Herceg targetirana je u tabloidima, a po gradu su izlepljene fotografije sa njenom slikom i brojem telefona. Iako su pravosudni organi ostali nemi na ove napade, ona je oslobodila pritvora i petog optuženog
Kada je napravljen budući “brod mira”? Kako je menjao imena i namenu? Za šta je i kome služio u godinama Drugog svetskog rata? Kako je gašen požar na njemu dok su još trajali vazdušni napadi? A onda vađen sa dna mora, u posleratnim godinama, u neverovatnom višemesečnom poduhvatu? Koga je sve ugostio od svetskih državnika? I kako je, devedesetih, propadao, sa tugom ispraćen iz Tivta, a onda (bio) ponovo spasen? Šta se danas dešava sa njim
Države imaju pravnu obavezu da preduzmu mere za zaštitu životne sredine od klimatskih promena, uključujući smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sud je naglasio da je dužnost država da deluju savesno i u međusobnoj saradnji, kako bi ispunile obaveze iz međunarodnog prava, posebno iz Pariskog sporazuma, koji predviđa ograničavanje globalnog zagrevanja na najviše 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo
Najstrašniji oblik sistematske lažljivosti nazivamo diktaturama. One znaju da moraju da ubede svoje podanike u to da žive u najboljem mogućem sistemu, najbrže napreduju, uvek pobeđuju... Uvek je to neki neostvareni dečak, nepopularan u društvu a željan da bude u centru pažnje i da svi prepričavaju njegove viceve. Takvi dečaci se obično odmah međusobno prepoznaju, sarađuju, razmenjuju iskustva i metode laganja. Ostajući, pri tome, jednako dosadni kao što su oduvek bili, samo što im zavisnost od moći prati i zavisnost od laganja na kojoj ta moć počiva
U trenutku kada u Americi nema ozbiljnog odgovora opozicije, Bela kuća se našla na udaru onih koji su aktuelnog predsednika doveli na vlast i traže objavljivanje čitavog dosijea Džefrija Epstina, osramoćenog milijardera
Iako civilno društvo u Srbiji već ima značajnu ulogu u razotkrivanju manipulativnih praksi, potreban je sistemski pristup koji uključuje snažniju institucionalnu podršku, unapređenje zakonskih okvira i širu edukaciju javnosti o mehanizmima prepoznavanja i prijavljivanja obmanjujućih podataka
U životopisu tog unuka industrijalca, pionira ruskog Dalekog istoka, unuka koji je izneverio očekivanja pa postao brodvejska i holivudska ikona, istorijske drame jedne revolucije, izbeglištva, dalekoistočnog azijskog ritma Budenbrokovih dramatično se prepliću sa umetničkim dostignućima i opsenama zvezdane prašine
Može nešto i postojati – u stvari postoji mnogo takvih “nešto” – ali ako nemamo reč za to, ono za nas ne postoji. Imamo onoliko sveta koliko nam je jezik bogat, izražajan i koliko su razuđeni i istančani njegovi glagolski oblici i vremena
Oko reflektora se roje noćni insekti, sa okolnih farmi čuje se glasanje stoke. Glumci igraju na otvorenom i moraju da drže pažnju publike. Zato predstava ne traje dugo, glumci govore glasno (glasnije nego što bi govorili u zatvorenom prostoru) i igraju brzo. Taj brzi ritam je konstantan i zato povremeno monoton. Reditelj je toga verovatno bio svestan i zato se u predstavi puno peva i igra na način koji je sasvim primeren stilu pučke predstave i duhu komada
Ivana Bašić, “Metempsychosis”
Salon MSUB, 20. jun 2025 – 31. avgust 2025.
Pierre Charbonnier, Obilje i sloboda; ekološka povijest političkih ideja, prijevod Milena Ostojić, AGM, Zagreb 2025.
“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Ideološki pravac “Dark Enlightenment” iliti Mračno prosvetiteljstvo je neoreakcionarni pokret poznat pod skraćenicom NRx, a predstavlja političko-filozofski pravac koji direktno dovodi u pitanje temeljne vrednosti prosvetiteljstva – demokratiju, jednakost, univerzalna ljudska prava. Tekst koji sledi nije za svačije oči
La Almudena kraj Madrida najveće je groblje u Zapadnoj Evropi. Na njemu je pokopano oko pet miliona ljudi, približno isti broj kao što ih živi u Madridu. Ima i svoju autobusku liniju sa nekoliko stanica
Pitoreskni gradić Cavtat na Konavlima krije rodnu kuću slavnog slikara Vlaha Bukovca, mauzolej porodice Račić, rad vajara Ivana Meštrovića, ali i priču o bizarnoj epizodi iz novije istorije ovih prostora, kada je ovde proglašena nova Dubrovačka republika
Da bi se godišnje prehranila jedna osoba, potrebno je prosečno 2022 kvadratna metra, što je malo više od tri teniska terena. Procenjuje se da će do 2050. godine svako od nas imati “na raspolaganju” 1700 kvadratnih metara.(1) Naime, globalna populacija premašila je 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će do sredine ovog veka dostići oko 10 milijardi. Zato je jedan od najvećih izazova pred čovečanstvom da sačuva resurse za ishranu rastuće populacije
Zvuči kao veliki izazov – hraniti sebe zdravo, a istovremeno brinuti o planeti. Ali baš u svakodnevnim izborima koje pravimo – u prodavnici, kuhinji, pa i dok čitamo deklaraciju – krije se ogroman potencijal za promenu
