Besvesno izvrtanje teza

Opozicioni političari javno iznose teške optužbe o navodnim malverzacijama, mahinacijama, proneveri narodnih para, koruptivnim radnjama i zloupotrebi položaja u državnom telekomunikacionom operateru Telekomu, a sve u interesu Srpske napredne stranke i njenog predsednika Aleksandra Vučića. Jedna od njih je da je Telekom Srbija vlasnika nekolicine firmi koje se, pored ostalog, bave digitalnim marketingom Igora Žeželja finansirao sa 38 miliona evra kako bi kupio Adria media grupu u sklopu koje je i tabloid „Kurir“, te vršio raznorazne poslove zarad promocije SNS-a i Aleksandra Vučića i medijskog satiranja kritičara vlasti; druga je da je Telekom od Srđana Milovanovića za 195 miliona evra kupio Kopernikus – koji je procenjen na dvadesetak miliona evra – kako bi Milovanović mogao da kupi TV O2 i TV Prvu ne bi li medijski veličao SNS i Aleksandra Vučića, a opoziciju blatio i izvrgavao ruglu… U slučaju Žeželja potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je kao dokaz iznela ugovore koje je sa njim navodno potpisalo rukovodstvo Telekoma, a koji bi trebalo da potkrepe njene optužbe.

Dok tužilaštvo, kao u slučaju dokumentovanih prevara i obmana rukovodstva Megatrenda, optužbi da je Krušik sistematski poslovao sa gubicima kako bi privatne firme za trgovinu oružjem bliske SNS-u imale veću zaradu, spornih ugovora i poslova pod okriljem Vlade Srbije, to jest SNS-a i Aleksandra Vučića, u slučaju Beograda na vodi, Er Srbije itd., ne reaguje, predsednica Vlade Ana Brnabić je ozbiljne optužbe Marinike Tepić pokušala da opovrgne nekakvim izjavama o njenoj „mentalnoj detonaciji“ koja „direktno košta građane“.

U istom maniru je reagovao i predsednik SNS-a Aleksandar Vučić, koji se na TV Prvoj Srđana Milovanovića zgražavao kako neko može zarad dolaska na vlast da napada državnu firmu Telekom i tako njoj i građanima Srbije nanosi štetu, baš kao što je tvrdio da su optužbe za muljanje rukovodstva Krušika odgovorne za loše poslovanje te državne firme, a ne ugovori sa privatnim firmama koji su sklapani na sopstvenu štetu. Uz to idu standardne kvalifikacije nezavisnih medija kao tajkunskih ispostava.

Ova vlast svekolike ozbiljne optužbe, koje bi u pravnoj državi mogle da rezultiraju krivičnim prijavama protiv direktora javnih preduzeća i predstavnika vlasti, ne pobija ozbiljnim argumentima i iznošenjem dokumenata koji bi opovrgli svaku sumnju, već bučnim marketinškim kampanjama i neozbiljnim kontranapadima, što u određenom delu javnosti, ne samo domaće, povećava sumnju na sistemsku korupciju i proneveru pod okriljem SNS-a.

Sistem je jednostavan i uz kontrolu ogromne većine medija još uvek delotvoran: napadi na Aleksandra Vučića i pojedince na rukovodećim položajima koji navodno rade u interesu SNS-a, a na štetu građana, sistematski se predstavljaju kao napadi na državu i narod; kao odgovorni za gubitke državnih firmi ne predstavljaju se njihovi rukovodioci, već oni koji ukazuju na štetno poslovanje kadrova SNS-a. To besvesno izvrtanje teza trajaće sve dok rejting Vučića i SNS-a ne bude počeo da opada. A onda treba očekivati hapšenja. Ne optuženih za koruptivne radnje i proneveru, već onih koji optužuju.