Veliki Voljeni Vođa

Postotak građana koji pozitivno ocenjuju predsednika Srbije Aleksandra Vučića skočio je na 61 odsto, stoji u najnovijem istraživanju agencije za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketing. To je porast od 17 odsto u odnosu na istraživanja pre početka izbijanja pandemije korona virusa, suspenzije parlamenta, proglašavanja vanrednog stanja i uvođenja najrestriktivnijih pandemijskih mera u Evropi. U istom istraživanju Ipsosa, 58 odsto građana Srbije pozitivno ocenjuje način kako predsednik obavlja svoj posao (porast od 12 odsto pre korone).

Iz datog istraživanja može se zaključiti da preko dve trećine građana zaista veruju da je Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića – kome pojedinačno po službenoj dužnosti neprestano zahvaljuju predsednica Vlade, svi ministri, državni sekretari, ali i lekari, to jest „struka“ – u borbi protiv pandemije bila uspešnija od „mnogo bogatijih“ zemalja, da su srpske prodavnice bile bolje snabdevene nego nemačke, te da je srpska ekonomija najbolja u Evropi jer će zabeležiti najmanji pad od svih evropskih privreda.

To znači da ogromna većina građana Srbije veruje da je Srbija zahvaljujući mudrom vođstvu Aleksandra Vučića šampion Evrope i sveta u mnogim oblastima.

To znači i da su melodramatični pandemijski nastupi Aleksandra Vučića, često na granici histerije, koji su kod jednog broja ljudi izazivali ozbiljan transfer sramote, ogromnoj većini građana ulili poverenje u predsednika, potkrepili ih u shvatanju da on i samo on neumorno, ne obazirući se na sopstveno krhko zdravlje, Ustav i zakone, čini sve samo zarad dobrobiti svog naroda. Često se proteklih nedelja moglo čuti mišljenje: pusti, aman, tu demokratiju i te lične slobode kada su ljudski životi u pitanju.

I kada ljudski životi nisu bili u igri, pre dosta godina, jedno istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da, ako se dobro sećam, gotovo 80 odsto građana Srbije nije marilo u kakvom političkom sistemu živi. Proteklih godina se u praksi pokazalo da velika većina građana Srbije zaista ne mari da li živi u demokratiji ili autokratiji, ili makar ne mari u dovoljnoj meri da bilo šta po tom pitanju učini, a kamoli da se izloži neprijatnostima, kojima su izloženi svi koji na javnoj sceni dovode u sumnju vođstvo Aleksandra Vučića.

Bilo bi isuviše jednostavno svoditi ovaj fantastičan porast popularnosti Aleksandra Vučića samo na strogu kontrolu velike većine medija. Tih preko 60 odsto građana Srbije koji pozitivno ocenjuju Vučića i veruju mu, sami su mogli da vide i čuju kako se Vučić prvo grohotom smeje „najsmešnijem“ virusu, da bi zatim shvatio da je vrag odneo šalu i panično uveo raznorazne oblike kolektivnog kućnog pritvora.

Velika većina ljudi voli svog predsednika, njega kao žrtvu, njega kao nepokolebljivog državnika, njega koji spasava dečicu iz mećave, njega koji preti, njega koji kumi i moli svoj narod, njega koji se kao stršljen obrušava na antinarodne elemente, tajkune i ostrašćene tajkunske medije. Njegova izveštačena gluma u koju se u potpunosti uživeo izaziva gromoglasan aplauz kod publike u pauzama između njegovih nastupa prikovane za rijaliti programe na Pinku i Happyju. Ne uprkos svemu, veće zbog svega navedenog.

Najsvežije ispitivanje Ipsosa pokazuje da je formula „jedna zemlja, jedan narod, jedan vođa“, na osnovu koje se, pre svega na zloupotrebljenim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, odvijala dugogodišnja kampanja SNS-a, dala željeni rezultat. U teškim vremenima konačno se pokazalo da je Srbija dobila Velikog voljenog vođu po ukusu ogromne većine njenih žitelja.