Da li je prva verzija bila bolja

Srbija je ovog četvrtka dobila Strategiju razvoja kulture do 2029. godine, što je izuzetno važan državni dokument, ne samo zato što je po Zakonu o kulturi trebalo da bude usvojen još na jesen 2010, nego pre svega zato što je ovaj dokument nezamenljiv osnov za razvoj kulture, kako ga je definisalo Ministarstvo kulture i informisanja. Nacrt Strategije koje je pre tri godine predložilo Ministarstvo kulture odbačen je u celosti na javnim raspravama, dat je stranim konsultatntima na doradu, i sa tom novom verzijom su prvo složila sva ministarstva (tako piše na sajtu Ministarstva kulture i informisanja) a zatim i Vlada Srbije. Uz Strategiju, usvojen je i Akcioni plan za srednjoročni period 2020-2022. kao njen sastavni deo, po kome će se ostvarivati ciljevi postavljeni Strategijom.

Osim informacije o ovoj vesti, u medijima se još uvek nije pojavila nikakva analiza ovog dokumenta. Međutim, na prvi pogled se vidi da je iz prethodne verzije izostao jedini deo koji stručna i medijska javnost nije kritikovala, a da je suština ostalih delova nepromenjena.

Promenjen je deo koji se odnosio na postepeno povećanje budžeta za kulturu u periodu predviđenom Strategijom sa 0,68 % na 1,68 %. Novousvojena Strategija zastupa stav da je u razvoj kulture potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1% budžeta države, pa će se težiti da se izdvajanja uvećavaju u skladu sa mogućnostima i fiskalnom politikom Republike Srbije.

Srbija će, znači, i narednih devet godina biti zemlja sa najnižim budžetom za kulturu u regionu, kao što je sad. Da neće biti tako, ne bi pisalo „potrebno je ulagati“ i „treba težiti“ ka 1%. Zašto se odustalo od 1,68% ? Da li je tim Ministarstva koji je pre tri godine u Nacrtu strategije predložio izdvajanje od 1,68% bio nestručan? Zašto je Ministarstvo kulture odustalo od tog predloga?

Takođe, navedeno je i da se može očekivati dalji rast plata ali, što je naravno opravdano, u skladu sa mogućnostima države. To povećanje nije uključeno u Akcioni plan zato što se u ovom trenutku ne zna procenat rasta, ali se podrazumeva da će do njega doći kada Vlada Srbije donese odgovarajuću odluku. Ukupna indikativna dodatna sredstva neophodna za sprovođenje Akcionog plana planirana su u skladu sa Zakonom o budžetu za 2020. godinu, a osnovu planiranja međunarodnih razvojnih sredstava u narednom periodu predstavljaće dokument „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć (NAD) za period 2019-2025“ koji je trenutno u izradi. U izradi je i novi strateški i finansijski okvir Evropske unije za period 2021-2027.

Da li treba biti totalno naivan i verujući pa se ne zapitati na osnovu čega je formiran Akcioni plan ako dokumenti na kojima je baziran ne postoje? I kako će se onda taj Plan sprovodi? Kako ćemo da realizujemo međunarodnu saradnju, gostovanja, festivale, i slične aktivnosti koje treba planirati dve-tri godine unapred? Da li je Akcioni plan usvojen pro forme, kao i niz drugih planova, dokumenata i ostalog što bi po svojoj definiciji trebalo da pokreće našu kulturu? I, ako realizacija Akcionog plana nije realna, šta očekivati od Strategije čija je realizacija, barem u naredne dve godine, zasnovana na Akcionom planu?

Predlog Nacrta Strategije je, ponoviću, pre tri godine kritikovan na javnim raspravama zbog svih ostalih delova osim dela o finansijama. U novoj, sada usvojenoj verziji, promenjen je i taj deo zato što nije odgovarao ministarstvima koja su više vezana za državne finansije od Ministarstva kulture. Šta je naravoučenije? Da je odbijena verzija Strategije bila bolja po kulturu od ove usvojene? Podsetiću da su učesnici javnih rasprava u želji da spasu kulturu od naleta ideja srednjeg veka kojima je prva verzija Strategije obilovala, prevideli da će odbijajući je, nehotice osigurati kulturi nemaštinu srednjeg veka. Jer, suštinski, ideje iz prve verzije su i sada ostale, a mogućnost za 1,68% je nestala.