Vlast i njena šapa

Mogu mediji da kritikuju od jutra do sutra, mogu stručnjaci da dokazuju šta valja a šta ne valja, ali će na kraju biti ipak onako kako Vlada odluči. I onda nije čudo što čoveka nasele agresija i beznadežnost (redosled je nebitan). Jeste, mislim na nedavno imenovanje v.d. upravnika Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, ali i na činjenicu da je Ministarstvo kulture i informisanja predložilo Vladi kandidata za upravnika Narodne biblioteke Srbije koji ne zadovoljava konkursne uslove, i mislim na razloge zbog kojih Vlada nikako da izabere članove Nacionalnog saveta.

Protiv imenovanja Viktora Kiša za v.d. upravnika Muzeja savremene umetnosti reagovali su Stručni tim tog muzeja, Nacionalni komitet ICOM Srbija, Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – Sekcija Srbija, Društvo istoričara umetnosti Srbije, Stručni savet Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Kolegijum urednika i Sindikat „Nezavisnost“ DK Studentski grad, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, predsenik Upravnog odbora MSUB-a proesor dr. Nikola Šuica podneo je ostavku, dok su ICOM Srbija, AICA Srbija, DIUS i druge organizacije i institucije pozvale Vladu Srbije da povuče tu odluku. Neke su apelovale i na Kiša da odustane od nove funkcije.

Da bude jasno: niko nema ništa protiv Viktora Kiša, mada se stvorio utisak da ga stručna i druga javnost neće samo zato što je on jedan od kulturnih ambasadora platforme „Srbija stvara“, kampanje „Kreativne industrije“ za promociju Srbije. Ne radi se ovde o krvnim zrncima, i ne znači da je projekat „Kreativna industrija“ nešto loše samo zato što ga je inicirala premijerka Ana Brnabić. Istu vrstu reakcije javnosti bi izazvao izbor bilo kog drugog čoveka ko je izabran bez konkursa, kao što je izabran Kiš, u državi u kojoj je konkurs jedna od demokratskih tekovina.

Isto važi i za izbor budućeg upravnika Narodne biblioteke Srbije. Naime, Ministarstvo kulture i informisanja predložilo je Vladi Srbije da na to mesto imenuje Vuka Vukićevića sadašnjeg direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, iako je on direktor ustanove kulture dve i po godine što je manje od četiri koliko se traži od budućeg direktora Narodne biblioteke Srbije. Zašto je Ministarstvu stalo baš do Vuka Vukićevića pored ostalih pet kandidata koji zadovoljavaju uslove, nemoguće je dokazati zato što bi se zašlo u sferu bez opipljivih dokaza. Po zvaničnom objašnjenju, Ministarstvo je sledilo izbor Upravnog odbora. Upravni odbor je telo u čijem sastavu je jedan član iz Narodne biblioteke, a četiri su tu po izboru Ministarstva. Nemoguće je ne pomisliti da će oni glasati za onog ko nije po volji Ministarstva. Peti mart je poslednji momenat da se predlog Ministarstva ostvari. Nakon toga Vlada ulazi u tehnički mandat, ne može da donosi nikakve kadrovske odluke, i konkurs će biti poništen. Ministarstvo kulture i informisanja se zalaže da do toga ne dođe.

I, treći primer na istu temu: Skupština Srbije već pola godine ne stavlja na dnevni red glasanje o Nacionalnom savetu za kulturu. Prema mišljenju reprezentativnih umetničkih udruženja, koja su ovlašćeni predlagači pet od ukupno 19 članova tog tela, razlog može da bude samo jedan: vlast ne želi da se u NSK-u nađu ljudi koji su javno kritikovali njene postupke i rešenja, iako su legalno predloženi još jula prošle godine. S obzirom da je Nacionalni savet kulture demokratski mehanizam za korekciju postupaka izvršne i zakonodavne vlasti, podrazumeva se da funkcioniše kao depolitizovano telo. Setimo se da su prvi pokušaj izglasavanja članova NSK, februara prošle godine, osujetili ovlašćeni predlagači dokazima da su nelegalno kandidovani ljudi koji nisu prošli zakonsku proceduru.

Raznorazni pokazatelji ukazuju da ovoj vlasti nije do kulture – da jeste, ne bismo bili poslednji u regionu po izdvajanju za kulturu. A ako joj nije važna, zašto vlast svim silama nastoji da kulturu drži pod svojom šapom? Znam da znate odgovor.