Uzgajanje nepismenog naroda

Kad su pre neki dan objavljeni rezultati PISA testa po kojima je funkcionalno znanje petnaestogodišnjaka koji se školuju u Srbiji na nivou trinaestogodišnjaka obrazovanih u drugim zemljama, javnost se, naravno, neprijatno iznenadila. Međutim, da vest nije samo neprijatna nego je pre svega poražavajuća, i da smo lično mi krivi što rođenu decu ne umemo da naučimo da primene svoje znanje, videlo se u svetlu rezultata onih s kojima se uvek poredimo.

Naime, od 79 država ili ekonomija na PISA testiranju, koje se na svake tri godine sprovodi u celom svetu a na kome je prošle godine učestvovalo 222 škole iz Srbije, zauzeli smo 45. mesto, Hrvatska 29, a Slovenija 21.

Kako je to moguće – zapitali su se čuvari srbstva.

Vrlo jednostavno: iako je sistem obrazovanja Hrvatske i Srbije bio isti dok smo bili Jugoslavija, oni su tokom poslednjih 30 godina za svoju decu uradili nešto što mi nismo. I zato su sad njihova deca funkcionalno pismenija od naše.

Niti smo mi krivi, niti je rezultat poražavajući – tvrdi ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Podsetio je da smo i na prethodnom testiranju 2012. godine bili na tom istom nivou – kao da je sasvim normalno što od onda do sad obrazovanje naše dece stagnira, rekao je da su bili teški zadaci – kao što dete koje ne uči kaže posle pismenog na kome je dobilo keca, ukazao da ima i gorih od nas – valjda da prekori i postidi svakog ko bi i pomislio da pomisli bilo šta na temu odgovornosti njegovog Ministarstva za postignuti rezultat, otkrio da smo visoko kotirani „s obzirom koliko se ulaže u obrazovanje“ i da je trećina đaka funkcionalno nepismena „zato što je sistem takav“ – što bi trebalo da znači da je država kriva a ne njeno Ministarstvo, i na kraju se pohvalio da je u toku izrada strategije obrazovanja do 2030. godine što PISA test ne može da registruje – kao da poručuje da ni država ni PISA test nemaju razumevanja za potrebe i stanja u ovdašnjem obrazovanju.

Da rezimiramo: ministar Šarčević najavljuje da će deca koja u Srbiji 2030. godine budu imala 15 godina, biti funkcionalno pismena, da će biti sposobna da razumeju i analiziraju tekst koji pročitaju, da će biti sposobna da znanje koje steknu zahvaljući sadržaju tog teksta primenjuju u životu, i da će umeti da na osnovu njega donose svoje rođene zaključke. Sve to će biti moguće od 2030. pa na dalje, kaže ministar, i to zahvaljujući njegovoj reformi.

Nešto razmišljam: možda loše računam, ali palo mi je na pamet da će ovi što sad imaju petnaest godina a nisu zadovoljili kriterijume PISA testa, 2030. imati 26 godina, znači oni će učiti neku novu decu kako se primenjuje znanje i zaključuje. Kako da ih uče nečemu što ne znaju? Nečemu što ni njih nije imao ko da nauči?

A drugo, na osnovu čega ministar Šarčević očekuje da će njegova reforma trajati još 11 godina? Nemoguće da je zaboravio na u Srbiji odavno ustaljenu praksu nemanja/ignorisanja kontinuiteta po kojoj svako novo ministarstvo uspostavlja svoje reforme i pravila. Ili, možda nije zaboravio nego pouzdano zna da će do 2030. godine baš on i njegovi određivati šta i kako će učiti naša deca.

Hoću da verujem da će ova sadašnja deca samoinicijativno nešto preduzeti po pitanju svog obrazovanja. To bi bilo prvo. A ono drugo o čemu sam pričala, pa – videćemo.