Kosovske iluzije

Predsedik SAD Donald Tramp je u ratu sa Kinom i Evropskom unijom. Trgovinskom ratu, doduše, ali ratu.

Za Trampa kompromis nije mudrost, već slabost. EU nije partner, već konkurencija. A konkurenciju valja uništiti. To je njegovo shvatanje i biznisa i politike, shvatanje narcisoidnog milijardera koji ne podnosi kritiku, koji želi da čuje samo mišljenja koje potvrđuju njegova shvatanja svega i svačega, pa i spoljne politike o kojoj uglavnom nema pojma. Zato stalno menja saradnike. Trump first.

U „ratnom“ stanju sa EU Tramp je za ambasadora u Nemačkoj postavio Ričarda Grenela sa očiglednim zadatkom da podriva Uniju. Grenel otvoreno podržava radikalno desne partije i pokrete u Evropi, okuplja u svojoj rezidenciji njihove predstavnike, usmerava ih i ohrabruje. Tramp i njegovi ambasadori podspešuju Bregzit.

Grenel se u Nemačkoj, kako pišu nemačke novine, ponaša kao „komesar okupacione sile“ („Vreme“ br. 1501 „Trampov buldožer). Meša se u nemačku unutrašnju politiku, preti nemačkoj vladi, najjačoj ekonomiji EU naređuje da vodi energetsku politiku u skladu sa interesima SAD.

Čoveku zaduženom za rasplamsavanje antievropskih žarišta Ričardu Grenelu, Tramp je sada navodno dao zadatak da ugasi jedan od gorućih evropskih problema – Kosovo. Nekako se čini da je to kao da piromanu staviš u ruke vatrogasno crevo.

Grenelu, koga zbog bahatog ponašanja i neukosti nazivaju i „mali Tramp“, koji umišlja da u Trampovo ime može da deli lekcije i naređuje kancelarki Nemačke Angeli Merkel, sada je povereno da „posreduje“ između Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića. Pre će biti da je došao da zavrće ruke poglavicama tamo nekih plemena na tamo nekom Balkanu, za koje Trampovi birači nikada nisu čuli, i to prema unapred određenoj američkoj agendi.

Polazišna tačka analize Grenelovih planova skovanih u Trampovom republikanskom štabu mora da bude činjenica da su SAD priznale nezavisnost Kosova i nikakve veze nema što je kosovska nezavisnost rezultat bombardovanja Miloševićeve Srbije, čiji su predvodnici bili američki demokratski predsednik Bil Klinon i današnji Vučićev saradnik Toni Bler.

Zavrtanje ruku očigedno je počelo sa prvim susretom Vučića i Grenela, makar sudeći prema izjavama iz neposrednog Vučićevog okruženja da je razgovor bio „veoma težak“, da su predsedniku SNS-a i Srbije prenesene „vrlo teške poruke“, te da je Vučić „sam pisao službenu belešku“.

Pošto Vučić kosovsku politika vodi izvan Parlamenta i mimo javnosti, pa mi još uvek pojma nemamo ni šta znači njegovo famozno „razgraničenje“, tako možemo samo da naslutimo šta je Grenel tražio – ne od Njega – već od Srbije.

Prvi korak ka povratku za pregovarački sto bi verovatno trebalo da bude da Kosovo ukine carinu od 100 odsto, ali da Srbija zauzvrat prekine da blokira Kosovo u međunardnim institucijama, počev sa Interpolom, i prestane da nagovara razne državice da povlače priznanje nezavisnosti Kosova. To bi bio veliki uspeh za Prištinu koja je usred dijaloga uvela carine upravo sa cliljem da natera Srbiju da prestane da blokira međunarodno zaokreženjivanje kosovske nezavisnosti. I to jeste „težak udarac“ za zvaničnu srpsku kosovsku politiku.

Dalje, srpska predstava o tome da ako se SAD uključe u pregovore između Beograda i Prištine, onda za pregovaračkim stolom mora da bude mesta i za Rusiju, je gotovo smešna, jer to ne bi prihvatila ni EU, a kamoli Tramp koji je kod kuće izložen napadima da je šurovao sa Vladimirom Putinom.

Iluzija da bi Tramp i Grenel mogli da vode računa o predstavama tamo neke Srbije kako bi „sveobuhvatni i obavezujući“ sporazum između Beograda i Prištine trebalo da izgleda su naivne.

Iluzija da je Trampu stalo da brzo reši kosovosko pitanje za koje prosečan Amerikanac nikada čuo nije, jer bi to onda mogao kao adut da ubaci u kampanju za predsedničke izbore u novembru, je jednako naivna, pogotovu usred trgovnskog rata SAD sa Kinom i EU, „Iranske pretnje“, pored večne bliskoistočne krize, invazije Turska na kurdske oblasti u Siriji….

Tramp nije poznat po tome da uvažava tuđe stavove, a i njegovi trenutni saveznici širom sveta neka bace poged na Kurde u Siriji koji su bili odani američki saveznici, a koje je Tramp mrtav hladan ostavio na cedilu i prepustio vojnoj ofanzivi Turske.

I i po ko zna koji put: Sa stanovišta SAD Kosovo je nezavisna država, tako da je svaka američka administracija prirodan saveznik svake vlasti u Prištini. A tu su i nerazjašnjeno paljenje američke ambasade u Beogradu, dakle napad na teritoriju SAD, i slučaj braće Batići.