Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Srbije, predložio je svojim kolegama na upravo završenom Forumu slovenskih kultura osnivanje neformalne grupe pri Unesku i Savetu Evrope, koja bi učinila da kultura slovenskih zemalja postane vidljivija u tim institucijama. Podsetio je da je u Evropi prisutno više od 300 miliona Slovena u 13 zemalja, ali da nasleđe slovenskih naroda, pod snažnim uticajem globalizacije, postaje sve manje vidljivo. Zato je važno udružiti se, a kultura, kao najsnažnije integraciono polje, pravi je put ka tom cilju.
Sve bi to bilo krasno i bajno da ovo nije predlog države koja se prema svojoj kulturi ne ponaša kao da je najsnažnije integraciono polje kako je definiše ministar Vukosavljević, već kao da je zadnja rupa na svirali. Srbija godišnje izdvaja 11 evra za kulturu po glavi stanovnika, najmanje od svih ostalih država u regionu, iako je njen ukupni budžet drugi po veličini među njima.
Koji je od ova dva stava Srbije prema kulturi onaj pravi, da li onaj koji prikazuje svetu, ili onaj koji unutar svojih granica sprovodi u praksi? Da li to država pomoću kulture, iako joj nije do nje, pokušava da poveća rejting u očima Evrope?
Pa ipak, kad sam pročitala informaciju o ministrovom predlogu, pomislila sam da je to sasvim dobar predlog. Da Evropi poručuje – želimo da nas prihvatite i zato ćemo se potruditi da vam se dopadnemo. Pokazaćemo vam ono najbolje u nama. Pomislila sam čak i da je ministrov predlog nagoveštaj/znak promene odnosa države prema kulturi. Naime, ako naš ministar dok predsedava Forumom slovenskih kultura u Sloveniji, dakle u Evropi, predloži zajedničke predstave, projekte, gostovanja i sličnu vrstu međudržavne kulturne saradnje, onda to samo može da bude poboljšanje domaćeg postojećeg kulturnog života. Prvo, zato što njegove kolege-ministri ozbiljno shvataju donete zaključke (stranci k’o stranci) pa će naša kultura biti prisutnija van granica Srbije. A drugo, ali samo zato što hoću da verujem da je ministar Vukosavljević predložio to što je predložio u dogovoru sa Vladom naše države, i naša država će se pobrinuti da imamo više zajedničkih projekata pa će krajnji rezultat biti – bogatiji i kvalitetniji kulturni život.
Ona uzročno-posledična veza između Vlade i ministra iz prethodne rečenice je posledica slučajeva kad se nisu složili. Na primer svaki put kad je kritikovao privatne televizije koje na nacionalnoj frekvenciji emituju rijaliti programe.
Nadajmo se, dakle, da je ovog puta Vukosavljevićev predlog u skladu sa interesima onih koji smatraju da znaju šta jeste a šta nije dobro za ovaj narod pa neće zaustaviti kulturnu saradnju slovenskih zemalja, kao što su onomad podržali emitovanje rijaliti programa. Umorna sam od nadanja.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve