Prerastanje prakse u pravilo

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Muzej savremene umetnosti i Narodna biblioteka Srbije čekaju da im srpska Vlada odredi i imenuje upravnika/direktora. Ovog petka pridružilo im se i Narodno pozorište, a od idućeg meseca među njima će biti i Narodni muzej.

U ovom trenutku se čini da za Narodno pozorište, počnimo od ustanove najmlađe po stažu čekanja, izborna procedura neće predstavljati problem, da je imenovanje Ivane Vujić neupitno, s obzirom na postignute uspehe za samo pola godine koliko je v.d. upravnica u ovoj kući. Ali, da ne ureknemo. Naime, praksa po kojoj kvalitet nije jedini kriterijum prilikom izbora čelnih ljudi, već odavno je pravilo u našoj kulturi.

Oktobra prošle godine raspisan je konkurs za direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije zato što je Mirjani Andrić istekao mandat još u junu. Za drugi nije konkurisala, iako bi s obzirom na zavidnu saradnju ostvarenu sa Vladom, sigurno bila favorit. Javila su se četiri kandidata, a Ministarstvo kulture i informisanja stalo je iza Nemanje Smičiklasa, slikara-konzervatora iz Republičkog zavoda. Zašto ga Vlada još uvek nije imenovala ne zna se. Mada, s obzirom na aktuelne poslove u kojima sarađuje sa Republičkim zavodom (čitaj: gondola), Vladi sad ne bi ni odgovaralo da se prilagođava nekom novom timu.

Zatim: konkurs za direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu raspisan krajem januara. Od četiri prijavljena, Upravni odbor je predložio Ministarstvu kulture i informisanja Slobodana Nakaradu dosadašnjeg v.d. direktora koji podržava SNS, i Vladislava Šćepanovića slikara i profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti koji je, kad je 2013. nakon jedne godine smenjen s pozicije v. d. direktora, izrazio razočarenje u SNS. Šta se čeka? Navodno, da struja koja je za Nakaradu nadvlada struju koja je za Šćepanovića, ili obrnuto. Naravno, u ovoj priči bitne su struje koje se nadgornjavaju, a ne Šćepanović i Nakarada.

Konkurs za upravnika Narodne biblioteke Srbije postao je skandal čim je raspisan. Kriminolog i pesnik, trenutno pomoćnik ministra za rad i boračka pitanja Miloš Janković, dao je ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora Narodne biblioteke, kako bi mogao da konkuriše za njenog upravnika. S obzirom da se ovakve stvari obično ne rade bez dogovora s nekim od koga zavisi rezultat konkursa, javnost je računala da je novi upravnik već izabran. Međutim, gle malera! Uz priloženu biografiju Janković nije poslao i dokumenta kojima bi dokazao ono što je napisao o sebi, pa nije bilo druge varijante osim da ga diskavlifikuju. Sednica Upravog odbora na kojoj je raspravljano o kandidatima trajala je četiri sata, zato što je trebalo naći način kako da se dođe do sugerisanog rezultata konkursa. Na kraju je odlučeno da se Ministarstvu predlože Laslo Blašković, dosadašnji upravnik NBS, pesnik, romanopisac, ali i čovek koji je novinarima na pitanje gde je bio kad je izbio požar u biblioteci zbog koga su stradala dva radnika odgovorio da se to njih ne tiče, i Milorad Vučković iz NBS, koji nema političku ali ima strukovnu podršku i besprekornu karijeru. Osim Jankovića, odbijeni su Dejan Ristić, jedno vreme državni sekretar u Ministarstvu kulture, upravnik NBS od 2012. do 2013. godine, i Adam Sofronijević, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke. Rečeno im je da ne ispunjavaju uslove konkursa i nemaju potpunu dokumentaciju. Ubrzo se ispostavilo da to baš i nije tako. Ristić je podneo šest potvrda kojim dokazuje da ima deset godina radnog iskustva u kulturi odnosno četiri na rukovodećim mestima, dok je Sofronijević skrenuo pažnju UO da je doktor filoloških nauka, magistar menadžmenta i bibliotečkih i informacionih nauka sa zvanjem diplomiranog inženjera informacionih i komunikacionih tehnologija, i da ima 10 godina menadžerskog iskustva.

Ministar neće odbiti njihove žalbe, on je pravnik i zna da u protivnom Ristić i Sofronijević imaju prava na upravni sudski postupak. Ministar će Vladi poslati svoj predlog, i time će zadovoljiti i zakon i kulturnu politiku koju zastupa.