Unesko gondoli ne smeta

Pre tačno četiri godine Unesko je odobrio upis na preliminarnu Listu svetske baštine zbir lokaliteta „Granice Rimskog carstva – Dunavski limes u Srbiji“. Tom prilikom je ocenjeno da brojnost – 62 lokaliteta, njihova geografska raspoređenost i očuvanost, svrstava Dunavski limes u Srbiji među važne svetske kulturne i turističke poteze.

Među ta 62 lokaliteta je i Beogradska tvrđava, koja se kao pojedinačni lokalitet nalazi i na Nacionalnoj preliminarnoj listi za upis na Uneskovu listu svetske baštine.

Postoji velika mogućnost da će zbog izgradnje gondole na Kalemegdanu Unesko skinuti sa preliminarne Liste svetske baštine lokalitete duž Dunavskog limesa, a da Beogradska tvrđava nikad neće ni stići do nje. Naime, zbog gondole Limes neće izgledati kao što je izgledao u momentu kad je uvršten na preliminarnu Listu, a Beogradska tvrđava će izgubiti atribut autentičnosti. Može se, znači, desiti da zbog gondole budu diskvalifikovani ne samo Kalemegdan, već i ostali lokaliteti Dunavskog limesa. Ti lokaliteti su većinom mala mesta i značilo bi im da su deo baštine sveta zato što bi im to bio siguran put ka napretku, a ni Srbiji ne bi bilo loše da zahvaljujući njima stekne ugled i sigurne turiste iz celog sveta.

Srbiji je od svega toga ipak preča gondola. Sudeći po izjavama njenih službenika, svi koji bi da se liše gondole u korist statusa Limesa i Beogradske tvrđave – greše.

Na primer, Mirjana Andrić. Ona je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, institucije koja je dužna da štiti Beogradsku tvrđavu, spomenik kulture od izuzetnog značaja, što znači da ima najviši stepen zaštite, odnosno, da niko ne sme da ga takne a kamoli da ga ruši. Pa ipak, Republički zavod je Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“ izdao Uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju status prethodne zaštite i mere zaštite, i to za potrebe izrade Plana detaljne regulative za gondolu Kalemegdan–Ušće.

Gostujući u „Beogradskoj hronici“ RTS-a, Mirjana Andrić je rekla da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture „ne sme da zaustavi napredak grada“ s obzirom da „gradovi žive“, objasnila je da je u pitanju Kalemegdanska tvrđava kao arheološki lokalitet a ne kao tvrđava, istakla da Smederevska tvrđava koja je deo Limesa ima više elemenata od Kalemegdana da kao poseban lokalitet uđe na preliminarnu Listu svetske baštine, kao i da je za preliminarnu Uneskovu Listu bilo dovoljno samo 20 lokalita a ne 62 koliko ih mi imamo!

Ako sam dobro shvatila, Kalemegdan nam znači uopšte ne treba! Ima ko će da osvaja ugled Srbije i bez njega!

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, nema nikakvu sumnju da gondola neće ugroziti kandidaturu Kalemegdana za Uneskovu listu. „Evropske i svetske tvrđave koje imaju gondole su pod zaštitom Uneska“, rekao je najavljujući da će se Beograđani do kraja ove godine voziti žičarom. Kalemegdanu smeta jedino Vojni muzej da ga prigrli Unesko, objasnio je, ali će se ubrzo i to srediti. Čim se to desi „uz pomoć Uneska sredićemo čitavu tvrđavu kao što je urađeno sa Golubačkom“ najavio je. Istine radi, Golubačka tvrđava je rekonstruisana zahvaljujući pomoći Evropske Unije, ali oni koji veruju Vesiću neće ni primetiti ovu nepreciznost.

Dakle, svi vi kojima stručno znanje govori da gondola i Beogradska tvrđava nisu par, grešite i nije vam do napretka Beograda i Srbije. Pod „vi“ mislim na Evropu Nostru i 14.000 potpisnika njihove peticije, na fakultete i Unesko katedru za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti, na Arheološko društvo Srbije i Društvo konzervatora Srbije, na Regulatorni institut za obnovljivu energiju, i na sve ostale koji ste Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu turizma, trgovine i telekomunikacija, Nacionalnoj komisiji za saradnju sa Uneskom pri Ministarstvu inostranih poslova, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i mnogim drugim u ovoj državi ukazali da treba da poštuju zakone.

Jer, gde to u Srbiji ima da vlast nije u pravu. I da ne može da radi šta hoće.