Novi Sad: Tragedija i posledice
Ruski odgovor na razmeštanje NATO u Istočnoj Evropi, obučavanje pripadnika "Desnog sektora" u Ukrajini, na sankcije i na tzv. zakon Magnickog... SAD prekidaju komunikaciju s Rusijom u pregovorima o primirju u Siriji
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je u ponedeljak 3. oktobra potpisao ukaz kojim se Državnoj Dumi upućuje Nacrt saveznog zakona o suspenziji sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o takozvanoj utilizaciji (reciklaži) plutonijuma koji nije potreban za odbrambene svrhe.
Po sporazumu između Vlade Ruske Federacije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država , svaka od potpisnica po 34 tona plutonijuma (dovoljnog za oko 3.000 atomskih bojevih glava) trebalo je da ireverzibilno preradi u oblik nuklearnog goriva za mirnodopske atomske centrale. Prerada je trebalo da počne 2018. godine.
Sporazum je potpisan u Moskvi 29. avgusta 2000. godine, a u Vašingtonu 1. septembra 2000, a odgovarajući protokoli potpisani su u Vašingtonu 15. septembra 2006. godine i 13. aprila 2010. Sporazum, zajedno sa svim izmenama, stupio je na snagu 13. jula 2011. godine, nakon ratifikacije od strane Ruske Federacije.
U obrazloženju zakona se kaže da su nakon stupanja na snagu sporazuma i pratećih protokola Sjedinjene Američke Države predlagale izmene i dopune koje bi omogućile da se veliki deo američkog plutonijuma ne razgradi u reaktorima, kako sledi iz sporazuma, već da se veći deo plutonijuma čuva u posebnoj smeši, deponovanoj u Nju Meksiku.
Ruska strana smatra da je iz takve smeše tehnološki relativno lako izdvojiti plutonijum u obliku pogodnom za izgradnju atomskog oružja, dok je prerada u plutonijuma u nuklearno gorivo za mirnodopske svrhe nepovratna. Agencija RIA Novosti podseća da je Rusiji 2015. u svrhu prerade plutonijuma pokrenuta proizvodnja tzv. mešovitog oksida uranijuma i plutonijuma (Mixed-Oxide fuel) za brzi neutronski reaktor BN 800 koji je izgrađen i pušten u rad u četvrtom bloku nuklearke u Belojarsku.
U obrazloženju predloga o suspenziji plutonijumskog sporazuma i protokola, objavljenom 3. oktobra na sajtu predsednika Ruske Federacije, nabrajaju se postupci SAD koji su, po oceni ruske strane, doveli do radikalne promene u okolnostima koje su postojale u trenutku potpisivanja sporazuma o plutonijumu.
Na sajtu Predsednika Rusije se kaže da se pod izgovorom krize u Ukrajini, gomila vojno prisustva SAD u istočnoj Evropi, uključujući i države primljene u NATO posle 2000. godine – a to je godina zaključivanja Sporazuma. Konstatuje se da je 2015. godini, šest NATO komandi i kontrolnih tačaka locirano u Bugarskoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Estoniji, a da je njihov glavni zadatak da u slučaju odgovarajuće akcije, osiguraju brz transfer velikih vojnih kontingenata NATO u Istočnoj Evropi.
Konstatuje se takođe da su američke snage ušle na teritoriju baltičkih država, na čijim je aerodromima povećan broj u NATO aviona, a da na teritoriji Ukrajine američki instruktori obavljaju obuku militanata u Ruskoj Federaciji zabranjene ukrajinske organizacije „Desni sektor“.
Konstatuje se takođe da pored ovih akcija, čiji je cilj, po ruskoj oceni, promena vojno-strateškog balansa, Sjedinjene Države preduzimaju mere za slabljenje ruske ekonomije, socijalnog sistema i prava ruskih građana. U tom kontekstu se kaže da su SAD 2014. uvele sankcije protiv Ruske Federacije, njenih pojedinih teritorija, preduzeća i pojedinaca, a da je u 2012. SAD usvojen takozvani zakon Magnitskog, prema kojem je u Vašingtonu bila su otvorena o istraga o merama protiv privrednog kriminala u Ruskoj Federaciji, te da je u 2014. donet i Zakon o podršci slobodi Ukrajine, koji dopušta mešanje SAD u unutrašnje stvari Ruske federacije.
Na sajtu ruskog predsednika se tvrdi da plutonijum o kome je reč u sporazumima, ostaje izvan aktivnog nuklearnog oružja, a da Rusija ostaje posvećena kursu o ograničavanju nuklearnog oružja, te da suspendovanje sporazuma o plutonijumu predstavlja odgovor Ruske Federacije, koji nije u suprotnosti sa Bečkom konvencijom o međunarodnim ugovorima od 1969. godine, niti sa Dogovorom o Evroazijskoj ekonomskoj saradnji od 29. maja 2014.
(Izvor: В Госдуму внесен проект закона о приостановлении действия соглашения между Россией и США об утилизации плутония Президент Российской Федерации
3 октября 2016 года, 16:15)
( Russia suspends weapons-grade plutonium deal with US
BBC, 3. 10. 2016.)
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je u ponedeljak da je ruska suspenzija sporazuma o odlaganju plutonijuma signal Vašingtonu da da razgovor s Rusijom sa pozicije sile, jezikom sankcija i ultimatuma, neće funkcionisati, javlja agencija Rojters, pozivajući se na sajt Ministarstva inostranih poslova.
( Russia’s Lavrov – suspension of plutonium accord a signal to Washington
Reuters, October 3. 10. )
U komentaru ruskog MID se kaže da je ruski potez iznuđen i da nije usmeren na pogoršanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, već da Rusija želi da u Vašingtonu shvate da «neće raditi» praksa da se jednom rukom uvode sankcije protiv Rusije, gde to može da se uradi prilično bezbolno za Amerikance, a drugom da se nastavi selektivna saradnje u onim oblastima u kojima je to profitabilno za njih.
Napominje se da Rusija ne prekida sporazum, već da samo suspenduje njegovu primenu i da se nada da će pozicija Moskve biti uzeta u obzir, te da će biti preduzete mere da se obnovi poverenje i eliminišu uzroci koji su doveli do radikalne promene okolnosti u oblasti strateške stabilnosti. U tom slučaju, Rusija je spremna da nastavi akcije na sprovođenju sporazuma o plutonijumu.
Комментарий МИД России в связи с опубликованием Указа Президента Российской Федерации о приостановлении Российской Федерацией действия Соглашения об утилизации избыточного оружейного плутония
| Zemlja | Strateški raspoređene | Raspoređene Nestrateške | Reserva/ Neraspoređene | Vojne zalihe | Ukupni inventar |
| Rusija | 1,790 | 0 | 2,700 | 4,490 | 7,300 |
| SAD | 1,750 | 180 | 2,570 | 4,500 | 7,000 |
| Francuska | 280 | n.a. | 10 | 300 | 300 |
| Kina | 0 | ? | 260 | 260 | 260 |
| Velika Britanija | 120 | n.a. | 95 | 215 | 215 |
| Izrael | 0 | n.a. | 80 | 80 | 80 |
| Pakistan | 0 | n.a. | 110-130 | 110-130 | 110-130 |
| Indija | 0 | n.a. | 100-120 | 100-120 | 100-120 |
| Severna Koreja | 0 | n.a. | ? | ? | ? |
| Ukupno: | ~4,000 | ~180 | ~6,000 | ~10,100 | ~15,350 |
U svetu ima 15,350 nuklearnih bojevih glava – Rusija ima 7.300, a SAD 7.000, Francuska 300.
Oko 10. 000 nuklearnih bojevih glava je u vojnim skladištima, neke čekaju da budu demontirane, a oko 4000 je spremno za upotrebu.
Oko 1.800 nukealnih bojevih glava SAD, Rusije, Britanije i Francuske je u stanju bojeve gotovosti, spremno za upotrebu po kratkom postupku.
(Izvor: Nuclear Arsenal by CountryFederation of American Scientists, As of March 31, 2016)
( Videti takođe: Russian nuclear forces, 2016, Bulletin of the Atomic Scientists, Published online: 15 Apr 2016.)
Министерство иностранных дел Российской Федерации, 3.10.1617:53, 1801-03-10-2016)
BBC je u maju 2016. javljao da američki sekretar za odbranu Eš Karter, koji je optužio Rusiju da „maše nuklearnom sabljom, rešena da erodira međunarodni poredak“, ocenio da SAD moraju da prioritet daju «odvraćanju» Rusije na istočnom krilu NATO, te da planira da u narednoj godini rasporedi treću borbenu brigadu američke vojske u Evropi, što je deo 3,4 mlrd dolara teške inicijative, koja ima za cilj da uveri NATO saveznike da su SAD posvećene njihovoj bezbednosti i da Rusiju odvrati od agresije.
Džonatan Markus, vojni dopisnik BBC je tada u analizi tvrdio da je Rusija, koja značajno modernizuje svoj nuklearni arsenal, u svojoj enklavi u Kalinjingradu rasporedila sistem iskander-M, sposoban da nosi nuklearne rakete, a da je Rusija jasno upozorila Dansku da bi njeni brodovi mogli postati meta nuklearnog udara ako se uključe u balistički raketni odbrambeni sistem NATO, te da su slične pretnje upućene Norveškoj i Poljskoj….
(Videti:
US accuses Russia of nuclear sabre-rattling, amid Nato tensions BBC, 16. 05. 2016.)
Vlada Ruske federacije je 5. oktobra obustavila primenu Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o saradnji u oblasti istraživanja i razvoja u nuklearnom i energetskom sektoru, potpisan 16. septembra 2013. u Beču.
U obrazloženju odluke o obustavljanju sporazuma koji je definisao naučno-tehničku saradnju u oblasti nuklearne energije u mirnodopske svrhe, nuklearne sigurnosti, projektovanja nuklearnih elektrana, upravljanja radioaktivnim otpadom, itd. kaže seda su, uvođenjem sankcija SAD protiv Rusije u vezi sa događajima u Ukrajini, direktno pogođene oblasti saradnje predviđene Sporazumom.
( О приостановлении действия Соглашения между правительствами России и США о сотрудничестве в научных исследованиях и разработках в ядерной и энергетической сферах
5 октября 2016 )
Ruska vlada je takođe raskinula sporazum između državne korporacije za atomsku energiju „Rosatom“ i Ministarstva energetike Sjedinjenih Američkih Država o saradnji u istraživanjima o konverzije šest ruskih istraživačkih reaktora za korišćenje nisko obogaćenog goriva uranijuma, potpisanog 7. decembra 2010. godine u Moskvi.
I ta odluka se povezuje s «radnjama koje kojesu SAD preduzele u vezi sa uvođenjem sankcija protiv Rusije. Kaže se da je u aprilu 2014. godine korporacija „Rosatom“ primila pismo od Kancelarije Ministarstva za energetiku u američkoj ambasadi u Moskvi, u kojem se, uz pozivanje se na instrukcije iz Vašingtona suspenzija saradnje u oblasti nuklearne energije povezana sa događajima u Ukrajini.
U vladinoj odluci se kaže da je takvim okolnostima, dalja saradnja sa SAD, odnosno tolerancija američkih građana na ruskim nuklearnim objektima, kao i razmena informacija i dokumentacije između njih nepraktična…
Istovremeno, američki Stejt department je 3. oktobra saopštio da SAD obustavljaju svoje učešće u bilateralnim kanalima koji su sa Rusijom uspostavljeni da se održi prekid neprijateljstava u Siriji. U saopštenju za štampu se kaže da su Sjedinjene Države ulagale napore u pregovorima u pokušaju da sprovedu dogovor sa Rusijom u cilju smanjenja nasilja, obezbeđivanja nesmetanog humanitarnog pristupa, i suzbijanja terorističkih organizacija koje deluju u Siriji, uključujući DAESH (Islamsku džavu) i Al Kaidu u Siriji.
Po saopštenju američkog Stejt departmenta, Rusija, na žalost nije uspela da ispuni svoje obaveze – uključujući i obaveze prema međunarodnom humanitarnom pravu i Rezoluciji 2254, kojima bi se obezbedilo da sirijski režim poštuje aranžman na koji je Moskva pristala. Umesto toga, Rusija i sirijski režim su odlučili da nastave vojni kurs, pojačane napade na civilna područja, ciljanje kritične infrastrukture, kao što su bolnice, i sprečavanje da humanitarna pomoć stigne do civila u nevolji, uključujući napad na konvoj humanitarne pomoći 19. septembra, što nije u skladu sa prestankom neprijateljstava.
Da bi se osigurala bezbednost američkim vojnim licima i omogući borbu protiv Daesh, Sjedinjene Države će nastaviti da koriste kanal komunikacije sa Rusijom radi izbegavanja sukoba tokom protivterorističke operacije u Siriji, kaže se u saopštenju za štampu Stejt departmenta.
( Suspension of Participation in Bilateral Channels With Russia Established to Sustain the Cessation of Hostilities in Syria US department of state, October 3. 10. )
Na vest o prekidu komunikacije o Siriji ruska televizija RT citira političkog analitičara Viktora Oljeviča koji rekao, da se saradnja između Rusije i SAD o Siriji nije imala nikakve šanse, jer su dve države istrajavale na suprotnim ciljevim.
„U početku, Sjedinjene Države i Rusija imale su suprotne ciljeve u Sirijskoj Arapskoj Republici. S jedne strane, Sjedinjene Države imale su za cilj obaranje legitimne vlade Sirije, Bašara al-Asada u Damasku, uspostavljanje pro-američkog vođstva. Za sprovođenje tih planova, Sjedinjene Države su spremne da podrže različite terorističke i ekstremističke grupe … S druge strane, Rusija je prvobitno bila zainteresovana za stabilizaciju situacije u Siriji i drugim regionima Bliskog istoka „, – rekao je Oljevič.
Prema rečima Oljeviča, SAD nisu bile spremne za bilo kakvo kompromisno rešenje ovog sukoba. Za njih, pre svega je važno da ostvare svoj cilj – zbacivanje legitimne vlade Sirije.
„Poslednja runda razgovora između Džona Kerija i Sergeja Lavrova završila se ničim, jer odmah nakon potpisivanja sporazuma SAD su odlučile da krše sporazum – Ratno vazduhoplovstvo SAD je čitav sat bombardovalo položaje sirijskih oružanih snaga u Deir al-Zoru,“ – navodi ekspert, koji smatra da su samo pogoršale situaciju optužbe Rusa za bombardovanje humanitarnog konvoja u Alepu.
Američki državni sekretar Džon Keri je 28. septembra u telefonskom razgovoru, obavestio šefa ruskog Ministarstva inostranih poslova Sergeja Lavrova da je Vašington spreman da prekine saradnju sa Rusijom o Siriji, a posle toga zvanični predstavnik Stejt departmenta SAD Džon Kirbi, je rekao da ako sirijski konflikt ne bude rešen političkim sredstvima, Rusija će nastaviti da gubi svoje trupe i da može čak gubiti avione u Siriji, navodi se u komentaru na sajtu RT. Ranije su ruski mediji prenosili da je američki državni sekretar upozoravao Ruse da SAD ne mogu da preče saveznike da pobunjenicima isporučuju portabl sisteme zemlja vazduh kojima je moguće obarati ruske avione kao u Avganistanu 1970-ih…
( США прекращают контакты с Москвой по Сирии RT, 3 октября 2016, 20:50)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
