CERN: Mali život posle Velikog praska

U CERN-u, kod Ženeve, najzad su izveli onaj eksperiment sa malim »Velikim praskom«. Na dan 7. novembra, na dubini od 100 metara u tlu ispod ženevskog jezera, čovek je posle punih 20 godina priprema i izgradnje najveće akceleratorske instalacije, na trenutak stvorio uslove nalik na one koje su vladali pri nastanku Univerzuma.

I nisu nastale ni crne rupe. Ni paralelni univerzumi. Niti je iščezla galaksija u kojoj živimo. Nisu čak uletele ni patke koje plivaju, poleću i zaranjaju na ženevskom jezeru, na obali kod statue Žan Žak Rusoa u sedećem položaju. Samo su se unutar jedne mašine sudarila dva snopa stravično ubrzanih jona i u tom sudaru, na tren stvorila temepraturu koja je milion puta veća nego ona u centru Sunca.

Kao što je »Vreme« pisalo mnogo puta, akcelerator LHC, odnosno Veliki hadronski sudarač, čini 27 kilometara kružnog podzemnog tunela u kome se ubrzavaju snopovi čestica pomoću 9300 superprovodnih magneta (koji rade na temepraturi od -273oC).

Čestice koje su inače milijardu puta manje od ljudske dlake, u akceleratoru se ubrzavaju do energija od čak 7 TeV, što je u našem makroskopskom svetu uporedivo sa energijom klepeta krila komarca. Međutim, to je ne samo ogromna, nego čudovišno ogromna energija za minijaturni svet elementarnih čestica, pa se pri njenom oslobođanju događaju svakojaki inače nevidljivi fenomeni, serije raspada i kreacije čestica

Sve to se na LHC-u snima pomoću četiri detektora koja su rasporođena oko kruga akceleratora. Dva ova detektora, ATLAS i CMS, na kojima inače rade dva tima fizičara iz Srbije, snimaju sve te sudare kako bi pri njima ulovili misteriozni Higsov bozon, tokom kojih se na LHC-u ubrzavaju snopovi protona, onih koji u normalnim uslovima ne jure ispod švajcarsko-francuske granice, već samo spavaju u jezgru atoma.

Kakve veze sa tim ima Veliki prasak? Da bi se nešto saznalo o njemu, fizičari u CERN-u su zamenili uobičajeno »punjenje« sa protonima i ovog puta ubrzavala znatno, znatno teže jone olova. Ovo bi se moglo uporediti sa situacijom kad se na ringišpilu, deca koja se najčešće vrte ukrug, zamene tenkovima.

To je dovelo do toga da prilikom sudara takozvana gusta supa kvarkova i gluona, koja je imala tako dramatično veliku temperaturu koja se može porediti sa temperaturom velikog praska.

„Sudari su proizveli mini verzije ‘velikog praska’ kao i najviše temperature i gustine ikada ostvarene u toku nekog eksperimenta“, izjavio je novinarima dr Dejvid Evans sa Univerziteta u Birmingemu koji je učestvovao u ovom uspešnom poduhvatu, inače realizovanom u okviru CERN-ovog ALICE.

U narednih par nedelja, fizičari će analizirati snimljene podatke i verovatno doći do novih zaključaka šta se dogodilo sa Univerzumom u sličnim uslovima pre 13,7 milijardi godina. Vest o eksperimentu je, kao što je običaj sa CERN-om, već obišla svet, a u Srbiji je izazvala i celu seriju teorija zavere.

Svakojaki opskurni likovi sa domaće medijske i internet scene odmah su lukavo zaključili da je zemljotres u Kraljevu nastao zbog eksperimenta u CERN-u. Ovo, međutim, nije vredno ni uobičajene demistofokacije, budućid a je eksperiment na LHC-u realizovan 7. novembra, a tragični zemljotres se dogodio četiri dana ranije, 3. novembra.