Laboratorija slavnih 2010.

U Srbiji se i ove godine, po četvrti put organizuje takmičenje u popularizaciji nauke Famelab, odnosno Laboratorija slavnih. Ovaj neuobičajeni program u kome se mladi stručnjaci nadmeću u što zanimljivijem trominutnom predstavljanju naučnih koncepata, stekao je veliku popularnost u prethodnim sezonama i privukao veliku pažnju medija. British Council, kao organizator Famelab-a, trenutno prikuplja prijave kandidata i uskoro se očekuje početak programa u kome se Srbija pokazal zapanjujuće uspešnom.

Prošlogodišnji pobednik na srpskom finalu Famelab-a, mladi evolucionista Mirko Đorđević osvojio je prvo mesto u Čeltnemu u Velikoj Britaniji, u međunarodnoj konkurenciji. Pobednici prethodnih sezona, Tijana Prodanović za 2008. i Vladimir Živković za 2007. takođe se imali značajne nastupe u Engleskoj, ali tada još nije bilo uvedeno takmičenje za zemlje iz našeg regiona.

Kao kuća koja je veliku pažnju poklanjala programima iz nauke i u najgorim trenucima u poslednje dve decenije, British Council Srbija danas organizuje domaći Famelab u saradnji sa nacionalnim servisom. Tako se finalno takmičenje, ali i čitav niz pratećih manifestacija emituje na televiziji, a zahvaljujući velikom interesovanju, svojevrsne naučne „medijske zvezda“ postaju ne samo pobednici.

Famelab je potekao iz Velike Britanije i zamišljen je kao neka vrsta naučnog Pop Idol televizijskog programa, kome i jeste cilj da u nauci pronađe medijsku atrakciju i otkrije njena sasvim nova lica. To spada u jedan atrktivniji pristup u popularizaciji nauke, koji se odomaćio na svetskim festivalima nauke.

Prema pravilima takmičenja, svaki od učesnika Famelab-a ima tri minuta da što zanimljivije ispriča priču iz nauke koju sam izabere. Dozvoljena su sva sredstva – od mikrotalasnih pećnica i loptica koje predstavljaju gravoitaciju u vasioni do klupka kojim se objašnjava DNK šifriranje. No, šta god i kako pričao, nakon tri minuta, učesnik mora da se zaustavi.

Nakon bodovanja, pobeđuje naučnik koji bude najzanimljiviji i svojim nastupom i pričom ostavi najjači utisak na publiku i žiri. Pritom, žiri osim medijskih eksperata, čine i naučnici, tako da vrednuje ne samo nastup, već ocenjuje tačnost i pouzadnost informacija koje su iznete.

Program je tako organizovan da se tokom kvalifikacija izabere deset učesnika finala, koji potom pohađaju posebno organizovane medijske treninge. To u velikoj meri podiže kvalitet njihovog nastupa u finalu, ali im, takođe, kasnije, tokom karijere, omogućuje da lakše i na pravi način prdstave javnosti svoja istraživanja. Pobednik u finalu u junu mesecu odlazi na festival nauke u Čeltnemu, gde će nastupiti u međunarodnoj konkurenciji.

Kao neobičan spoj kreativnosti i naučnog znanja sa veštinama medijskog nastupa, Famelab se u prethodne tri sezone pokazao značajan u karijerama dosadašnjih učesnika, koji su uglavnom bili studenti završnih godina, postdiplomci i istraživači mlađe generacije. Nekima je to dalo novi uvid i dodatni podstrek u razvoju naučne karijere, a druge je čak opredelilo i za rad u medijima. Zapravo, Famelab je doprineo nastanku cele jedne nove generacije popularizatora nauke, od kojih su neki već pisali i za „Vreme nauke“.

Ako ste i sami razmišljali o prijavi na ovakav inspirativan program, posetite sajt za prijavljivanje. Ako ste novo lice u nauci, Famelab je pravo mesto da se ono prikaže javnosti.