Tužbom na tužbu

U skladu sa svojom agilnom diplomatijom vlada Srbije poslednjeg dana protekle godine odlučila je da ne sedi skrštenih ruku i da na tužbu republike Hrvatske protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Den Hagu odgovori kontratužbom. Ovakva odluka doneta je nakon konsultacija sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, saopštila je vladina kancelarija za odnose sa medijima. Hrvatska je još 2. jula 1999. godine podnela tužbu u kojoj stoji, da je Beograd odgovoran za „etničko čišćenje“ hrvatskih građana, što je „jedan oblik genocida“, za vreme oružanih sukoba na teritoriji Hrvatske između 1991. i 1995. godine. Optužba je obrazložena navodnim kršenjem tadašnje Savezne Republike Jugoslavije konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

Međunarodni sud parvde odbacio je prethodnu argumentaciju Srbije da on nije nadležan za ovaj spor, jer bivša SRJ nije bila članica Ujedinjenih nacija. Srbiji je određen rok do 22. marta 2010. godine da se izjasni o navodima iz hrvatske optužnice. Pošto je Hrvatska odbijala da se do nekog rešenja dođe diplomatskim putem izvan suda – po mišljenju mnogih, vlada Hrvatske takvu odluku nije donela plašeći se negativne reakcije sopstvene javnosti – Srbija je odlučila da odgovori sopstvenom optužnicom za etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj tokom oružane ofanzive Zagreba 1995. godine poznate pod nazivom „Oluja“.

Da će se Srbija odlučiti na ovaj korak najavio je još krajem novembra prošle godine, odmah nakon što se Međinarodni sud pravde proglasio nadležnim u ovom sporu, ministra inostranih poslova Vuk Jeremić. On je tada Radio Televiziji Srbije rekao, da Hrvatska uporno odbija da se suoči sa činjenicom, da je 250.000 Srba za vreme „Oluje“ isterano iz svojih domova. „Naša zajednička budućnost je evropska budućnost. Zarad evropske budućnost treba da se okrenemo pomirenju. Mislim da je ovo možda i najbolji način. Neka se konačno pred sudom pravde i sudom istorije uspostavi istina o tome šta se zaista događalo tokom operacije Oluja“, rekao je tada Jeremić i dodao da će Srbije predstaviti slučaj tako da budu sagledani svi aspekti događaja iz 20. veka, uključujući i ono što se događalo tokom Drugog svetskog rata.

Nakon odluke Beograda da i sam podnese optužnicu, Boris Tadić je rekao, da je Srbija smatrala i u prethodnim godinama, a smatra i dalje, da je uvek bolje da se svi konflikti iz ratova devedesetih godina rešavaju vansudskim procesima, mirnim putem, da su međutim za takav pristup Srbije potrebni i partneri sa druge strane. Takav pristup Srbije, objasnio je Tadić, nikako ne podrazumeva, da svi zločini ne treba da budu procesuirani, ali da bi bilo bolje da se proces odvija u redovnim sudskim procesima. Tadić je rekao da dve zemlje ulaze u „jednu novu etapu odnosa, koja će podrazumevati i sudski proces pred Međunarodnim sudom u Hagu“. Predsednik Srbije ipak „želi da veruje“ da je u budućnosti ipak moguće da hrvatske i srpske institucije eventualno dođu do vansudskog rešenja „koje zadovoljava i pravdu i princip pravičnosti, ali istovremeno vodi računa o žrtvama koje su apsolutno nesumnjive i teška posledica ratnih zbivanja tokom devedesetih godina.

REAKCIJE U HRVATSKOJ: Povodom odluke Vlade Srbije da podnese kontratužbu protiv Hrvatske, ministrarstvo spoljnih poslova u Zagrebu dalo je saopštenje, da je Hrvatska spremna da dokaže činjenice o „odbrani hrvatske države i konačnoj pobedi nad agresorskim snagama“, te da će dokazati odgovornost velikosrpske agresije koju je devedestih godina predvodio Slobodan Milošević.

Namerno, ili ne vodeći računa o tome, Srbija je odluku o podnošenju kontratužbe donela između dva kruga predsedničkih izbora u Hrvatskoj. Tako su se oba predsednička kandidata našla obaveznim da reaguju tim povodom. Kandidat Socijaldemokratske partije Ivo Josipović rekao je, da Srbija naravno ima pravo da tuži Hrvatsku, a da je na Hrvatskoj da taj spor dobije, te da ona tužbom traži otkrivanje sudbine zatvorenih i nestalih, povratak kulturnog blaga i procesuiranje ratnoh zločina. Josipović je bio deo tima koji je pripremao hrvatsku tužbu protiv Hrvatske.

Foto: Vreme

Nezavisni kandidat i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić ocenio je da tužba Srbije nije utemeljena, te da će „naša tužba poništiti njihovu tužbu“

Oglasio se i još uvek aktuelni predsednik Hrvatske Stjepan Mesić tokom zvanične posete Austriji: „Nijedan naš vojnik nije prešao srpsku granicu, nijedan vojnik nije ubio nekoga u Srbiji, nijednu kuću nije spalio, nijedan grad bombardovao. Miloševiću je bio interes da Srbi iz Hrvatske odu u Srbiju“, rekao je Mesić u Beču. Kako prenosi hrvatska agencija HIN-a Mesić je navodno austrijskom kolegi Hajncu Fišeru rekao, da je Milošević hteo da dva miliona Albanaca protera sa Kosova, kako bi tamo nastanio Srbe iz Hrvatske.

Premijerka Jadranka Kosor rekla je, komentarišući odluku o srpskoj protivtužbi, da je Hrvatska potpuno pripremljena za taj proces.

Međunarodni sud pravde se do sada tri puta izjašnjavao o nadležnosti, to jest nenadležnosti, za ratna zbivanja na prostorima bivše Jugoslavije. U ranijem postupku 1996. godine, po tužbi koju je Bosna i Hercegovina podnela protiv SRJ zbog genocida, Međunarodni sud pravde je isti preliminarni prigovor Srbije, kao u slučaju hrvatske optužnice, odbacio i oglasio se nadležnim. Potom je utvrdio da Srbija nije počinila genocid u Bosni, ali da je Beograd odgovoran što ga u julu 1995. nije sprečio nad srebreničkim Muslimanima. Međunarodni sud pravde se 2004. godine oglasio nenadležnim za tužbu Srbije protiv zemalja NATO zbog genocida tokom bombardovanja SRJ 1999. Sud je tada utvrdio da je SRJ postala članica UN-a tek 1. novembra 2000. godine, a Konvenciju o genocidu potpisala nakon godinu dana.

I Srbija i Hrvatska u procesu koji predstoji pred Međunarodnim sudom pravde računaju na saradnju sa Tribunalom za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji u Hagu koji je podneo optužnice za ratne zločine protiv odgovornih na obe strane.