Novi Sad: Tragedija i posledice
Srbija treba da odluči na referendumu da li želi u NATO, kaže sekretar Alijanse. Da li je Srbiji mesto u NATO?
Novi generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen, kaže da građani Srbije treba da odluče da li žele u Alijansu, a da je za tu odluku najbolji – referendum. Proglašena vojna neutralnost Srbije nije prepreka jer su, po Rasmusenovoj oceni objavljenoj u kratkom intervjuu za „Blic“ 14. decembra, mnoge neutralne države „značajno angažovane kao partneri NATO, kao na primer Austrija, Finska i druge“.
Neutralnost Austrije i Finske je sasvim drugo pitanje – na primer, ko je i koliko para uzeo kao proviziju za vojne nabavke Slovenije, u svakom pogledu beznačajne u globalnoj NATO mreži – a tiče se pravila na tzv. slobodnom tržištu naoružanja i opreme.
Pa, dobro, ali šta s istorijskim pamćenjem Srbije? Pokušaji kraljevina, prvo Srbije, potom i Jugoslavije – ako sad zanemarimo kneza Lazara i potonjih petsto godina – da prave vojne saveze, neslavno su propadali. A onda, posle Drugog svetskog rata, za razliku od zemalja s one strane gvozdene zavese – od Poljske gore, do Bugarske dole – posleratna DF/FNR/SFRJ/SR Jugoslavija nikada nije bila član ni Severnoatlantskog ni Varšavskog ugovora, niti se za članstvo kandidovala. Umesto toga, potpisala je, kao osnivač, povelju Ujedinjenih nacija i, od kraja pedesetih godina, osnivala-učestvovala-gurala pokret nesvrstanih protiv primene sile u međunarodnim odnosima a u korist onog što se lepo zvalo „miroljubiva koegzistencija“.
Posle petooktobarske revolucije, raskidajući s prošlošću, odustali smo i od toga.
Evro-i-naročito-atlantski entuzijasti bi da Srbiju vide kao članicu NATO pakta.
To možda nije hrđava ideja, naročito jer je pomenuti entuzijasti – na primer, Boris Tadić ranije, sad njegov naslednik u ministarstvu vojnom Dragan Šutanovac – (pre)prodaju uz „evropski paket“ integracija. Ali, isti taj NATO je pedesetogodišnjicu postojanja obeležio baš nekako usred bombardovanja Jugoslavije, započetog kao po scenariju iz onog slavnog romana „Kvaka 22″, s parolom da će „Srbe vratiti u pećinski život“. I sasvim nasuprot osnivačkom aktu same Alijanse.
Pa, ako gensek Rasmusen misli da je vreme za referendum, hajde prvo da izađemo iz pećina.
Nort Atlantic Treaty Organization iliti Organisation du traite de l´Atlantique Nord osnovana je kao međunarodni vojni savez 4. aprila 1949, kao ugovor o zajedničkoj odbrani od spoljnog napada na članice ugovora. Uz manje-više nejasnu podršku Ujedinjenih nacija NATO je – od početka vođen vojnom silom i interesima SAD – vodio čitav niz „prljavih“ ratova, da bi posle rušenja Berlinskog zida 1989. proglasio pobedu u „hladnom ratu“ (1945-1989) i krenuo traženje novih neprijatelja. Bombardovanje Jugoslavije 1999. je bilo presedan o čijim posledicama se može samo trljati mozak.
Članice (28): Albanija, Belgija, Bugarska, Kanada, Hrvatska, Ćeška, Danska, Estonija, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Latva, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene američke države.
Čekaju na poziv/prijem: Makedonija, Gruzija, Ukrajina, Kipar, Crna Gora, Bosna i Hercegovina.
Da li Srbija treba da uđe u NATO? Da – zašto?, Ne – zašto?, Nešto treće – šta i zašto?
Vaše odgovore šaljite nam kao komentar na ovaj tekst.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
