Klimatski samit: Veliko hapšenje

Nakon velikog hapšenja 900 ekoloških aktivista na klimatskim demonstracijama, organizovanim petog dana UN samita COP15, sve je veća zabrinutost da bi inicijativa za zaustavljanje globalnog zagrevanja mogla doživeti poraz na najznačajnijem ekološkom samitu u ovom veku, koji traje do petka, 18. decembra.

Mada postoji nada da će se situacija preokrenuti u završnici kopenhaškog samita, delegacije ravijenih država i nerazvijenog dela sveta su još daleko od klimatskog dogovora koji bi zadovoljio sve strane i istovremeno bio dovoljno efikasan u zaustavljanju rasta globalne temperature koji preti da planetu učini vrlo neprijatnim mestom za život do kraja XXI veka.

Da stvar bude gora, posle velikih protesta koji su u subotu, 12. decembra, organizovani kako bi uputili poruku političarima da pronađu dogovor, na ulicama danske prestonice preventivno je privedeno više od 900 ekoloških aktivista koji čak nisu ni pravili ozbiljnije izgrede.

Protest su zajednički organizovale brojne ekološke organozacije, a velikoj koloni koja se kretala od centra grada ka Bela centru, gde se na jugoistoku Kopenhagena održava klimatski samit, pridužili su se aktivisti iz više evropskih zemalja. Protestu je prisustvovalo između 30.000 i 100.000 aktivista, što je raspon između procena policije i organizatora.

Demonstranti su nosili parole „Nemamo planetu B“ i „Zahtevamo klimatsku pravdu“, bilo je puno buke, kostima polarnih medvdea, a poletelo je i nekoliko cigli na zgrade dok je kolona prolazila kroz centar Kopenhagena.

I onda je, prilično neočekivano, danska policija izvela opsežnu, munjevitu akciju i razbijajući protest, uhapsila 968 ugavnom mlađih osoba. Privedeni aktivisti su vezani i složeni na kolovozu, tako da sede u nekoliko kolona koje su se protezale stotinama metara. Tu su na ledenom pločniku sedeli nekoliko sati, a potom odvezeni autobusima do policijskih postaja, posle čega su pušteni. U pritvoru su zadržane samo četiri osobe.

U Danskoj postoji zakon koji policiji omogućuje da na ovaj način preventivno zadrži potencijane izgrednike i pre nego što počine bilo kakvo kažnjivo delo. No, rekaciju policije su ekološke organizacije već oštro osudile, a ceo slučaj je uneo nespokoj i sumnju u to da delegacije na samitu imaju dovoljno volje da nešto suštinski promene i da rast globalne temperature zadrže na dva stepena Celzijusa, koliko preporučuje Međvladin panel za klimatske promene, IPCC.

No, pregovori nisu laki jer smanjenja emisije „gasova staklene bašte“ mnogo koštaju i znače usporenje rasta industrije i energetskog sektora. Za sada su ponude procentualnih smanjenja emisije CO2 koje različite zemlje iznose na samitu, ukupno dostigle nivo smanjenja od samo 18 odsto do 2020 godine. Tu je i problem zemalja u razvoju koje očekuju od razvijenog dela sveta da mnogo više učestvuje u smanjenju, smatrajući da je globalno zagrevanje nastalo u vreme kad su se zapadne zemlje razvijale i da nije fer da se ono zaustavlja preko leđa zemalja koje se sada razvijaju. Razvijeni deo sveta, pak, kritikuje nerazvijeni što neće ništa da učini mimo onog što Zapad plati.

Na samitu se pojavio draft, radni dokument koji se bogatim zemljama predlaže da smanje emisije za 25 do 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, ali on još nije opšteprihvaćen. Sa druge strane, ponuda koju je SAD iznela malo koga zadovoljava, pa svi nestrpljivo čekaju da amrički predskednik stigne u Kopenhagen kako je najavio, na kraju samita.

U međuvremenu, Evropska unija je ponudila da do 2020. godine smanji svoje emisije za 30 odsto. Lideri EU su uzgred nerazvijenom delu sveta ponudili pomoć od 7,2 milijarde evra u trogodišnjem periodu u borbi protiv klimatskih proemna, što je dočekano kao nesebičan primer koji bi SAD trebalo da slede, ali su se pojavile i kritike da je ponuda neiskrena i da ona samo znači objedinjavanje odavno obećanih pomoći.

Trenutno se u Kopenhagenu, dok ekološki aktivisti izlaze iz danskog pritvora, nacionalne delegacije pojačavaju ministrima ekologije, pa će se nivo na kom se razgovori vode podići narednih dana. U petak, kad samit dođe do kraja, očekuju se i lideri više od 110 država sveta koji dolaze na kraju kako bi potpisali novi klimatski sporazum. Ako ga bude.

SRBIJA MORA NEŠTO DA URADI

Pozicija Srbije na klimatskim pregovorima je prilično misteriozna, isto onoliko koliko je još uvek misteriozna i količina CO2 koju puštamo u atmosferu na godišnjem nivou. U rasvetljavanju tog pitanja, nije mnogo pomogao ni ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić koji je pred odlazak u Kopenhagen, u svom stilu dobrog dečka, javno podržao zaustavljanje klimatskih promena i poručio da „moramo nešto da uradimo“.

No, Dulić je agenciji Beta istovremeno rekao da Srbija, mada misli sve najgore o globalnom zagrevanju, „ne može preuzeti kvantifikovanje svojih obaveza“, jer bi to, po njegovom viđenju, značilo „zatvaranje jedne ili nekoliko termoelektrana“. Jedina nevolja sa tim stavom našeg ministra, jeste što za većinu drugih država, borba protiv klimatskih promena upravo to i znači.

Smanjenje emsije CO2 svakako podrazumeva da se, umesto dosadašnjih izvora energije baziranih na sagorevanju fosilnih goriva, traga za novim i efikasnijim načinima da energija proizvodi i troši. Jedino otvoreno pitanje je ko će i u kakvim rokovima platiti takav zaokret, ako se već pridružujemo onima koji zaista misle da „mora nešto da se uradi“.