Sumorna statistika

Svet je u sredu, 9. decembra obeležio Dan borbe protiv korupcije. Po pitanju korupcije u društvu, naša zemlja je 83. od 180 zemalja u kojima je „Transparensi internacional“ sproveo istraživanja o ovoj temi. Povodom Svetskog dana borbe protiv korupcije u palati „Srbija“ organizovana je konferencija na kojoj je predstavljeno istraživanje Agencije TNS Medija Gallup o ovom pitanju na uzorku od oko 1000 građana Srbije. Poražavajuća statistika izgleda ovako:

– 15 odsto kazalo da je u poslednja tri meseca platilo mito uglavnom doktorima, policajcima i državnim službenicima.

– 164 evra je prosečna suma koju su ispitanici dali kao mito

– 78 odsto ispitanih građana vidi zdravstveni sistem kao korumpiran

– 76 odsto smatra da u političkim partijama vlada korupcija

– sudstvo, tačnije sudije 70 odsto ispitanika vidi kao korumpirane

– na trećem mestu po stepenu korupcije je carina prema viđenju 72 odsto ispitanika

– vojsku (23 odsto) i verska tela (25 odsto) ispitanici vide kao najmanje korumpirane

– 62 odsto ispitanih građana vide parlament kao korumpiranu instituciju

– 61 odsto vidi Vladu Srbije kao korumpiranu

– 82 odsto ispitanih misli da korupcija utiče na njihov lični život

– 91 odsto smatra da je korupcija prisutna u političkom životu

– 88 odsto se izjasnilo da je korupcija prisutna i u poslovnom okruženju

– 88 odsto ispitanih smatra korupciju uobičajenom praksom

– 60 odsto anketiranih očekuju korupciju u određenom stepenu

– 65 odsto ispitanika ne prihvata korupciju

– 41 odsto građana smatra da je nivo korupcije porastao u poslednjih godinu dana

– 18 odsto očekuje da taj nivo bude smanjen u narednih godinu dana

– Četvrtina građana Srbije bila bi spremna da da mito, ako se to od njih traži

– Korupcija je treći problem u Srbiji, nakon nezaposlenosti i siromaštva izjasnili su se ispitanici.

Iako je je pred poslednje parlamentarne izbore jedno od najvažnijih obećanja bilo borba protiv korupcije, Srbija je tokom ove godine stagnirala po pitanju rešavanja ovog problema, čak je po viđenju Valdimira Goatija, predsednika Transparentnost Srbija zabeležila pad na tom polju. Stručnjaci navode čitav niz problema, koji proces razračunavanja sa korupcijom mnogo otežavaju: od donošenja antikorupcionog i srodnih zakona preko njihove implenetacije, do zaštite onih koji se odluče da korupciju prijave. Osim toga, rad antikorupcionih tela se često opstruira na različite načine.

„Imamo nešto što je njihova svakako zajednička osobina u radu, a to je da nailaze na veoma velike prepreke u svom funkcionisanju. I to prepreke počev od neke pasivne opstrukcije – nedodeljivanja prostora, nedodeljivanja odgovarajućih budžetskih sredstava, čekanja dugo vremena da se odobre sistematizacije radnih mesta i tako dalje“, smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Da sve ne bi ostalo na dijagnozi, dozu optimizma daje činjenica da od 1. januara sa radom počinje Agencija za borbu protiv korupcije. U njenoj nadležnosti će biti sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, sprečavanje sukoba interesa, kontrola finansiranja političkih partija, evidencija imovine i prihoda funkcionera. Direktorka Agencije Zorana Marković najavljuje od 1. januara beskompromisno razračunavanje sa korupcijom.

„Glavna novina je to što će Agencija moći da izriče mere, a za neke prekršaje su predviđene i kazne zatvora od šest meseci do pet godina, i to za najteže, kao što je podnošenje lažnih podataka“, objasnila je Markovićeva.

Direktorka Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać smatra da su sada nezavisna antikorupcijska tela dobila bolje uslove za rad, čime je osnažen njihov uticaj. IakoAgencija ima veće nadležnosti od Saveta, neće moći samostalno da pokreće istrage. U tome će morati da sarađuje sa pravosuđem i MUP-om.