Navijači kriminala

Republički javni tužilac Slobodan Radovanović podneo je predlog za zabranu rada i delovanja, kao i brisanje iz registra, četrnaest navijačkih podgrupa Partizana, Crvene zvezde i Rada. U zahtevu Ustavnom sudu navodi se da je delovanje ovih grupa „usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje“. Naglasivši da su je reč o klupskim navijačima samo po nazivu, Radovanović je dodao da su to navijači kriminala i da nemaju ništa zajedničko sa sportom.

U pitanju su šest navijačkih grupa Partizana, četiri Rada i tri Crvene zvezde. Pristalice večitih su upisane u registar udruženja građana, a kao sedišta su navedene prostorije stadiona njihovih klubova (na prvi pogled bode oči, već po nazivu, jasno usmerenje jedne od registrovanih Partizanovih navijačkih grupa – Anti Romi).

Prema podacima MUP-a od 2006. godine pa do danas bilo je više incidenata i narušavanja javnog reda i mira, što je rezultovalo velikom materijalnom štetom i desetinom povređenih građana i policajaca. Najstrašniji bilans je sedam smrtnih slučajeva za poslednjih sedam godina kao posledica „delovanja“ pripadnika ekstremnih grupa, a direktni povod za ovaj zahtev tužioca bilo je ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona.

Iznoseći ove podatke, Slobodan Radovanović je istakao da pomenuti predlog predstavlja širi kontekst suzbijanja nasilja u Srbiji. Pojedine dnevne novine pisale su nedavno da se iza paravana određenih navijačkih podgrupa odvija čitav repertoar kriminalnih aktivnosti, od umešanosti njihovih vođe u reketiranje pa do dilovanja narkoticima.

U izveštaju podnetom Ustavnom sudu spominje se i ponašanje klubova koji su, reagovanjem ili nereagovanjem, na određeni način podržavali svoje nasilne navijače.

Povodom napada na francuskog državljanina Brisa Tatona uprava Partizana je izdala saopštenje u kojem oštro osuđuje i protivi se nasilju kao takvom, ali je indirektno dodala da oni sa tim nemaju veze – bilo je van stadiona, a i „da je poštovana standardna procedura organizacije dolaska gostujućih navijača i dostavljanja potrebnih informacija klubu organizatoru i lokalnoj policiji težak incident bi možda bio izbegnut.“

Kada je Uroš Mišić, navijač Crvene zvezde, zbog brutalnog napada na žandara Nebojšu Trajkovića, osuđen na deset godina zatvora fudbaleri ovog kluba pojavili su se na utakmici u majicama na kojima je pisalo „Pravda za Mišića“. Ceo Beograd je u grafitima kojima se poziva na „pravdu za Uroša“ i izražava podrška dvadesetogodišnjaku koji je gurao baklju u usta čoveku koji ga je isprovocirao time što je ovaj policajac.

Nakon presude, navijači su kazali da je u pitanju vrhunac presije Žandarmerije nad njima. Nebojša Trajković, koji se i danas leči, tada je rekao“Nisam dao povoda bilo kome za bilo šta. Zbog čega su se oni okomili da me unište do kraja, jer su me uništili, upropastili život i celu porodicu – to samo oni znaju“. Presuda Mišiću je poništena i ponovno suđenje je u toku.

Slobodan Radovanović se u izveštaju osvrnuo i na klupsku kupovinu navijačkih rekvizita i obezbeđivanju i podelu besplatnih ulaznica. Saradnja se ogleda i tako što određene navijačke grupe koriste prostorije na stadionu, a njihove vođe učestvuju u donošenju bitnih odluka. Republički javni tužilac je dodao da se inicijativa ukidanja određenih grupa svakako ne odnosi „na navijače koji idu na utakmice iz iskrenih sportskih pobuda jer su i oni ugroženi„.

Kao sledeći korak u ovoj borbi države protiv huligana, Radovanović je najavio da će pripadnicima ekstremnih grupa biti zabranjeno prisustvo na utakmicama.

Na najave o eventualnoj zabrani pomenutih navijačkih podgrupa, Vladan Lukić, predsednik Crvene Zvezde, izjavio je da ne misli da je pametno zabranjivati nešto što je nemoguće zabraniti. „Kako će neko bilo kome, recimo meni kada sutra odem sa funkcije predsednika Zvezde, da zabrani da odem na stadion sa šalom kluba“, zapitao se on.

Iako bi bilo preterano pomisliti da će gospodinu Lukiću iko zabranjivati da mirno sedi sa šalom kluba i navija, jedan deo javnosti takođe sumnja u uspešnost ovog zahteva. Naime, postavlja se pitanje da li će ukidanje određenih grupa zaista dovesti do prevaspitavanja huligana ili će se oni samo preregistrovati. I potom, nije li sad bitnije fokusirati se na hapšenje i procesuiranje već osumnjičenih „navijača“ kao i na (energičnije) sprovođenje već postojećeg zakona u delo.

***

ŠAMPANJAC (NI)JE ALKOHOL

MUP Srbije podneo je prekršajne prijave protiv, kako se navodi u saopštenju, fizičkih lica Borisa Tadića, Snežane Marković Samardžić i Aleskandra Antića iz Beograda. Zatim, prijava je podneta i protiv Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i Tomislava Karadžića, u dvostrukom svojstvu – kao odgovornog pravnog i kao fizičkog lica. Razlog da gradski sudija za prekršaje eventualno kazni predsednika Srbije i ostale pomenute je kršenje Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Naime, posle velikih pet golova naše reprezenatcije na Marakani na utakmici sa reprezentacijom Rumunije, prisutni u loži nazdravili su taj uspeh šampanjcem. Prema Zakonu, unošenje alkohola u sportski objekat kao i konzumiranje istog za vreme priredbi sankcioniše se kaznom zatvora od 60 dana ili novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, ako je u pitanju fizičko lice.

Većina aktera ovog prekršaja izjavila je složno da će platiti kaznu ako to bude bilo potrebno. Predsednik Boris Tadić je izjavio da nije pio tog dana već se kucnuo čašom, ali ako je zakon prekršen, novčanik je spreman. Sličnog mišljenja je ministarka Snežana Samardžić Marković koje je takođe izrazila spremnost za plaćanje dodavši da smatra da se zakon ne odnosi na nazdravljanje već na točenje alkohola i da je „šampanjac zdravica a ne alkohol.“.

Kako bilo, Fudbalskom savezu Srbije kao pravnom licu preti novčana kazna između 300.000 i milion dinara, a dvostruki „prestupnik“, predsednik ove organizacije Tomislav Karadžić izjavio je da će platiti evenutalnu kaznu ali tek posle konsultacija sa UEF-om.

„Nismo mi neka banana država pa da kad predsednik saveza Francuske potraži šampanjac kažemo – to jedino u Beogradu ne može“, dodao je on.