Solana, iz Šengena

Visoki predstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana u Srbiji, tokom trodnevne posete regionu, najavljuje da će srpski građani uskoro moći da uživaju i neke opipljive rezultate, kako kaže nepovratnog napredovanja Srbije prema Evropskoj uniji – kao što je ukidanje viza.

Iz Evropske komisije se najavljuje da će u sredu 15. juna biti usvojene preporuke za viznu liberalizaciju za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju do kraja godine. Odluku o tome saopštiće u Strazburu evropski komesar za proširenje Oli Ren i potpredsednik Komisije i komesar za pravosuđe Žak Baro. Preporuka Evropske komisije trebalo bi, po ocenama srpskih političara, da bude odlučujuća za konačne odluke država članica Unije.

O viznoj liberalizaciji kao praktično jedinoj utešnoj vesti za proevropsku vladu u Beogradu prethodnih nedelja bilo je mnogo reči, a premijer Cvetković je rekao kako će njegova vlada ostati upamćena po takozvanom «belom šengenu».

Potpredsednik vlade Božidar Đelić izjavio je da će se pasoši za građane sa prebivalištem na Kosovu izdavati po posebnoj proceduri zato što Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 ne dozvoljava prisustvo srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova na terenu i da to ne znači indirektno priznavanje kosovske nezavisnosti. Zbog toga je, kako se dalje navodi, srpska vlada odlučila da uspostavi Koordinacioni centar, koji je jedini nadležan za izdavanje pasoša licima sa prebivalištem na teritoriji Kosova i čije je uverenje o državljanstvu tamo izvađeno. Ranije je bilo spekulacija da se Evropska komisija ne protivi da Srbija izdaje te pasoše, ali bi na njih mogla da se primeni vizna politika kao za takozvane nepriznate teritorije, kao što je Severni Kipar, ili Tajvan, što praktično znači da će za osobe sa prebivalištem na Kosovu važiti vizni režim. To je izazvalo uzbuđenje među Srbima sa Kosova.

Od februara u Srbiju dolaze ekspertske misije EU radi procene ispunjenost kriterijuma. Prema tvrdnjama srpskih zvaničnika, tehnički gledano u Srbiji je ispunjena većina od mnogobrojnih uslova za beli šengen. Šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije MUP-a Srbije Dražen Maravić je nedavno ocenio da je ostalo još da se u usvoji Strategija za upravljanje migracijama, Akcioni planovi za Strategiju za organizovani kriminal i Strategija za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

Građani, zamoreni trčanjem za šengenskom šargarepom uglavnom nemaju predstavu koliko je duga lista uslova (zakonodavnih, policijskih, organizacionih, finansijskih, administrativnih i političkih) za «beli šengen»:

-da se usvoje propisi i da se obezbedi dovoljan broj ljudi koji će efikasno rešavati zahteve za readmisiju i poštovati postavljene rokove koje postavlja EU;

– da država prihvati sve građane trećih zemalja koji su preko njene teritorije ušli ilegalno u EU;

– da se primenjuje zakon o prekograničnom kretanju ljudi i zakon o organizaciji pograničnih vlasti;

– da se obezbedi integrisana kontrola granica;

– da se organizuje obuka kadrova zaposlenih na graničnim prelazima;

– da se obezbedi novac za efikasnu infrastrukturu, opremu, informativnu tehnologiju na granicama;

– da se zakonima utvrdi odgovornost prevoznika;

– da se obezbedi adekvatna infrastruktura i procedura za prijem i obradu zahteva za azil;

– da se ažuriraju podaci o ilegalnoj i legalnoj migraciji;

– da se usvoji Nacionalna strategija za povratak i reintegraciju;

– da se zakonom uredi prijem lica iz trećih zemalja;

– da se obezbedi efikasni sistem za izbacivanje lica koja su nelegalno ušla na teritoriju Srbije;

– da se usvoje strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije, trgovine ljudima, pranja novca, finansiranja terorizma;

– da se stvori baza podataka o trgovini narkoticima;

– da se uspostavi nezavisna antikorupcijska agencija;

– da se obezbedi međunarodna saradnja u oblasti sudstva, policije i carinie;

– da se obezbedi i slobodno kretanje svih građana unutar granica i njihov izlazak iz zemlje;

– da se obezbediti slobodan pristup dobijanju putnih isprava svim

državljanima, bez bilo kakvih diskriminacija;

– da se jača zakonodavstvo o zaštiti od diskriminacija;

– da se ojača zakonodavstvo u oblasti istraživanja etnički motivisanih krivičnih dela;

– se da obezbedi poštovanja prava manjina zagarantovanih Ustavom;

– da se primeni strategija i akcioni plan za integraciju manjina, uključujući i Rome;

– da se omogući efikasan i slobodan kanal za dobijanje ličnih dokumenata za izbeglice i raseljena lica;

– da se odrede uslovi i okolnosti za dobijanje državljanstva;

– da se izdaju biometrijski pasoši po standardima EU;

– da se redovno šalju detaljni izveštaji o izgubljenim i ukradenim pasošima;

– da se osigura visoki stepen bezbednosti dokumenta;

– da se definiše striktna procedura za njihovo izdavanje;

– da se formira nezavisno telo za nadzor zaštite ličnih podataka…