Međunarodna farma

Sve su životinje jednake, ali su neke jednakije.

To je primetio Džordž Orvel u „Životinjskoj farmi“, odavno napisanoj ubitačnoj satiri totalitarnih društava, njihovih ideala i načina na koji ih ostvaruju.

Prošlonedeljna odluka Generalnog sekretarijata Interpola da „crvene poternice“ 19 osumnjičenih za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici suspenduje – još nije jasno da li privremeno ili zauvek – neodoljivo izaziva pitanje da li su u međunarodnoj policijskoj organizaciji svi jednaki, ali su neki jednakiji.

Nejednakiji, tačnije, jer se u poslednjih nekoliko godina pokazalo da „srpske“ poternice ne važe za Hašima Tačija, Ramuša Haradija kao ni, nedavno, za Agima Čekua. Kao ni svojevremeno za Andriju Artukovića, a sad ni za učesnike i organizatore pokolja najmanje 18 vojnika i oficira JNA u maju 1992, u Sarajevu.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije pokrenulo je istragu – za krivična dela ratnog zločina protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe – na osnovu prethodnog postupka koji je bivši Vojni sud vodio od 1992. Krajem decembra 2008. raspisana je poternica za 19 osoba zbog osnovane sumnje da su 2. i 3. maja 1992. u Sarajevu počinili ta krivična dela. Prethodno je, 2003. godine, Sud Bosne i Hercegovine započeo istragu „slučaja Dobrovoljačka“, ali bez rezultata.

Osim na citiranu parolu o neravnoteži jednakosti, slučaj „ukidanja“ „srpskih“ poternica navodi i na pitanje principa međunarodne policijske saradnje oličene u Interpolu. Pre gotovo četvrt veka Beograd je bio domaćin Kongresa Interpola na kom je jedno od najvažnijih pitanja bio odnos te organizacije prema međunarodnom terorizmu. Veliki broj članica smatrao je da tu, tada relativno novu globalnu pošast, treba uvrstiti u spisak saradnje. Pobedila je, na sreću, većina koja je upozorila na opasnost od političkog tumačenja pojma „međunarodni terorizam“ – jer ono što je za jedne članice čist kriminal, za druge može biti oslobodilačka borba. I, tako, usvojen je princip da se svaki teroristički akt može raščlaniti na elemente krivičnog dela koje prepoznaje svaki pravni sistem na svetu – ubistvo, ugrožavanje života, kidnapovanje, držanje talaca/civila, ucena, čak i narušavanje međunarodnih propisa o saobraćaju.

Ne bi valjalo da se politička procena nekog krivičnog dela sad opet vraća, pa makar se za to zalagali i oni „jednakiji“.