Obelodanjeni Niksonove trake i Duboko grlo

Američki Nacionalni arhiv je 23. juna učinio javnim oko 125 sati audiosnimaka i oko 30.000 stranica dokumenata bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona. Na web sajt Niksonove predsedničke biblioteke i muzeja postavljeni su audio snimci i neki od dokumenata koji se odnose na Niksonovu aktivnost u januaru i februaru 1973.

Predsednički dnevnik, koji se vodi iz minuta u minut za 10. januar 1973, kada je počelo suđenje sedmorici ljudi zbog provale u štab Demokratskog nacionalnog komiteta u kompleksu Votergejt u Vašingtonu i kad je oluja počela da se probližava, svedoči o normalnoj aktivnosti: doručak, dolazak u Ovalni servis, razgovori s raznim političarima, razgovor s ćerkom Trišom i zanimljiv je zapravo po tom detalju da se svaki korak američkog predsednika ostavlja traga na papiru, a audiosnimci da svaka reč ostaje zabeležena.

Mada je tada došlo do sklapanja sporazuma s Vijetnamcima, taj period je u fokusu zbog početka suđenja i otkrivanje veza provalnika u Votergejt s Belom kućom. Oni su uhapšeni 17. juna 1972. Nikson i njegov tim su šest dana po hapšenju provalnika pokušali da zataškaju stvar, ali nisu uspeli pokušaji da se prikrije da su i provalništvo i većina ilegalnih aktivnosti odobreni i vođeni od strane Niksonovog tima. Većina traka koje se odnose na Votergejt skandal, koji su doveli do Niksonove ostavke 20 meseci kasnije, obelodanjena je ranije, ali istraživači sada očekuju nove detalje.

Skandal Votergejt doveo je najpre do smene nekoliko Niksonovih najbližih savetnika. To je nazvano «Masakr subotom uveče» („Saturday Night masacre»).

Dokazi protiv Niksona i njegovih saradnika prikupljani su dve godine. Izborna prevara, politička špijunaža, sabotaža, ilegalna provala, ilegalno prisluškivanje, tajni fondovi prani u Meksiku radi plaćanja provalnika, pokušaj da se kupi njihovo ćutanje… Neki od saradnika su svedočili protiv njega u senatskoj istrazi. Otkriveno je d. Oni su otkrili da je Nikon imao sistem u Beloj kući kojim je snimao mnoge razgovore i da je opstruisao pravdu u pokušaju da prikrije aferu. Ti snimci su kasnije nazvani «pištolj koji se puši („smoking gun“) izraz koji Amerikanci koriste za opis neposrednog i očiglednog dokaza koji optužuje izvršioca. Vođene su duge pravne bitke pred Vrhovnim sudom SAD i Nikson je morao da popusti. Saslušanje predsednika u senatu predstavljalo je spektakularan medijski događaj koji je prenosilo nekoliko TV mreža i taj prenos je iz dana u dan ruinirao Niksonov autoritet.

Suočen sa sigurnim impičmentom u Predstavničkom domu i s mogućnošću osude u Senatu, Nikson je podneo ostavku 9. avgusta 1974. Bio je prvi američki predsednik koji je tako otišao. Dok ga je helikopter odvozio iz Bele kuće, pitao se šta će sad. Mogućnost da bude uhapšen je postojala, ali ga je njegov naslednik Džerald Ford amnestirao od svake krivice za ono što je učinio u Ovalnom ofisu.

U novijoj istoriji štampe odomaćeno je uverenje da su vezu između provale u Votergejt i Komiteta za prikupljanje novca za Niksonovu predsednički kampanju osvetlili mediji, Tajm, Njujork tajms, a posebno Vašington post. Oslanjanjući se na anonimne izvore, mladi reporteri Posta Bob Vudvord i Karl Berstejn otkrili su da provala i pokušaji da se ona prikrije vode do američkog ministarstva pravde, do FBI i CIA. Njihov anonimni izvor nazvan je „Duboko Grlo“ (Deep throat), izraz koji je ostao odomaćen u novinarstvu, koji je postao simbol za rastuću ulogu štampe u političkoj kontroli političara i koji je pojačao značaj takozvanog istraživačkog novinarstva.

Kasnije, 2005, obelodanjeno je da je Duboko Grlo bio zapravo visoki funkcioner FBI Viliam Mark Felt Junior, što ipak ispumpava mit o moći štampe.

Uostalom, Bob Vudvord i Karl Bernstejn su Marka Felta («Duboko Grlo») neposredno upoznali tek 36 godina posle Votergejta, novembra 2008. Kako piše Njujork Tajms, devedesetpetogodišnji Felt je tada patio od demencije, s periodima lucidnosti…

Predsednicki dnevnik, 10. januar 1973.

Sa Elvisom

Sa suprugom Pat

Maskirani mikrofoni, dokazni materijal iz afere Votergejt