Alen (J.) Smiti

Nedavno sam gledao jedan film Alena (J.) Smitija („Rat u kući“). Bio je grozan poput svih ostalih. Možda je to bilo baš onoga dana kad je Smitijevo najnovije ostvarenje „Gori, Holivude, gori!“ nadmoćno osvojilo „Zlatnu malinu“ kao najgori film godine. Alen (J.) Smiti je definitivno najveći reditelj loših filmova u istoriji. Ed Vud je za njega Bergman!

Neko će pomisliti da se u tome krije tajna zašto se ime Alena (J.) Smitija ne pominje ni u jednoj filmskoj enciklopediji. Pogrešno. Taj čovek ne postoji. Naime, Alen Smiti je „sindikalni pseudonim“ i to se ime na mutaciji „directed by“ javlja uvek kada niko neće da potpiše splačinu. Tako se sve holivudske brljotine svaljuju na leđa imaginarnom Alenu Smitiju. To što čovek ne postoji nije razlog da mu se čine tolike nepravde. Budući da ne može da se brani – jer, nekim slučajem, ne postoji – Alen Smiti je reditelj čiju filmografiju sastavljaju drugi. Njega niko ne pita.

Ali, ukoliko je već tako, zašto da to pravo bude ograničeno? Ako je filmografija imaginarnog Alena Smitija do sada zavisila uglavnom od mamurluka njegovih „kolega“, koji svoju celuloidnu nedonoščad ostavljaju godinama pred nesrećnikova vrata, nema razloga da u budućnosti takva mogućnost bude uskraćena istoričarima film, a kritičarima ili, prosto, bilo kom ljubitelju „pokretnih slika“. Svako mora dobiti šansu da proširi postojeću ili sastavi sasvim novu filmografiju ovog reditelja, bilo tako što će (u prvom slučaju) neke filmove „oduzimati“ drugim rediteljima (Alen Smiti mora imati prvenstvo uvek kada je loš film u pitanju), ili pridajući toj filmografiji naslove koje sam izmisli. Čuveni kritičar Dejvid Tompson ima pasiju da „dopisuje“ poznate filmove: primera radi, „Kazablanka“ se u njegovoj verziji završava deceniju kasnije negoli kod Kertica, u Mogadišu, gde Rik Blejn, koji je inače poboljevao od kancera, umire od smeha u naručju kapetana Renoa nakon što je u novinama pročitao da su Ilse i Laslo dopali zatvora kao komunistički agenti. Zašto taj metod ne primenjivati i na Alena Smitija! Pošto je reditelj već imaginaran, šta smeta da i njegova filmografija bude takva, sačinjena od nepostojećih filmova? Istorija kinematografije postaće time samo bogatija.

Podla namera ovog pledoajea za „novu filmografiju“ Alena Smitija jeste u tom da potpisnik već dugo, u potaji, pravi svoj spisak, s namerom da ga vremenom stalno proširuje. Kako veoma drži do tog poduhvata, on je „postojećem“ Alenu Smitiju dodao srednje slovo J. da bi se, kada se ova društvena igra zahukta, predupredile sve moguće zabune i nedoumice. Elem, ovo su (preliminarno) samo moji

Filmovi Alena J. Smitija:

„Muva protiv Godzile“; „Tarzan peče rakiju“ (ekološki); „Pesak Ivo Džime, true story“ (Džon Vejn pogine u prvom kadru); „Hamlet živi!“ (politički horor); „Staljinovo detinjstvo“ (bajka); „Sisate američke bolničarke“ (posvećeno R. Kormanu); „Veliki teksaški masakr zardjalim kašikama za cipele“; „U kandžama side“; „Ja sam ubio Kenedija“, „Vudi Alen, jedna karijera“ (metaforično); „Tajna Monike Levinski“ (kubanska proizvodnja); „Invazija džinovskih paradajza“ (film koji se pominje u jednom filmu A. Smitija); „Hitler kao slikar“ (obrazovni); „Vaške“ (science-fiction); „Polivači ulica“ (mjuzikl); „Neotkrivena ljubav Merilin Monro“ (kako mu sam naslov kaže, iz filma se neće saznati o kome je reč); „Napad na policijsku stanicu 14“, „Petparačke priče II“; „Kako sam pobegao iz škole i postao Kventin Tarantino“; „Palilulska braća“ (o mafiji); „Dorćolski kum“ (isto); „Noćna tama, on i njegova mama“ (zabranjeno za mlađe od 18 godina); „Sedela sam na obali reke Potomak i pecala“ (ekranizacija istoimenog romana); „Muški rodoslov“ (takođe jedna ekranizacija); „Udadoh se za komunistu“; „Udadoh se za Srbina“; „Udadoh se za Srbina-komunistu“; „U krevetu bez Madone“; „Poštareva igra sa vukovima“ (u glavnoj ulozi Kevin Kostner); „Žena koja je brijala brkove“; „Krastavci – ljudožderi“; „Proklete tinejdžerke“; „Na srči stakla“ (porno); „Gola i hladna“ (erotski triler, sa osvrtom na neke aspekte nekrofilije); „Dosije X: NATO“; „Drakula se vraća kući“; „Drakula se ponovo vraća kući“; „Drakula se nije vratio kući“; „Sorry, we didn’t know it was invisible“; „Bio sam agent KGB“; „Džejms Bond susreće Frankenštajna“; „Bekstvo iz Makedonije“; „Čiča-Tomina kobila“ (za decu); „April u Beogradu“ (istorija avijacije); „Čelzi“; „Hilari“; „Bil“; „Čelzi, Hilari i Bil“ (remake); „Urlikanje na jastuku“; „Nezaboravna noć u oralnom kabinetu“; „Kradljivci čarobnog pasulja“ (Spilbergova produkcija); „Madlenina lista“ (takođe u Spilbergovoj produkciji); „Proždrljivo testo za picu“ (u pripremi); „Alen J. Smiti režira, pazi se!“ (testamentarno delo).

Nastaviće se.