Teže je upravljati nego obećanja davati

„Dve najteže stvari na svetu. Državom upravljati i decu vaspitavati“, ove rečenice Ljube Nenadovića pomenuo je nedavno Vladeta Jerotić u jednom razgovoru na duhovno-psihološke teme, da bi ilustrovao kako je teško vaspitavati decu. Ona se ovih dana može čitati i u suprotnom pravcu, da bi se pokazalo kako je u trenutku kada dolazi kriza teško upravljati malom državom kojoj je obećana bolja budućnost. Naša vlada upravo sad pravi elaborat o tome kako je teže državom upravljati nego obećanja davati. U ovom bloku tekstova u „Vremenu“ može se videti kako se rečenica „mi nećemo (valjda) biti pogođeni“ može čuti u Beogradu, kao i u Ljubljani, Sarajevu, Sofiji, Skoplju…

Vedri fatalizam i samozavaravanje sirotinje! Fenomen je zapravo poznat kao sindrom zmije i žabe: kad joj se zmija približi na rastojanje s kog joj više ne može uteći, žaba se ukoči, pokušavajući da se spase mimikrijom, da stapanjem s okolinom postane neprimetna.

HABERMASOVO PREDVIĐANJE: Na pitanje šta ga najviše plaši dok se međunarodni finansijski sistem ruši, sociolog Jirgen Habermas odgovara u dužem intervjuu za nemački „Cajt“: „Ono što me plaši je bučna socijalna nepravda…“ On predviđa da će sada, zbog hipokrizije, prst biti uperen na nekog žrtvenog jarca, a da će masa onih koji nisu uključeni u dobitnike globalizacije opet snositi realne ekonomske konsekvence. Slom socijalnog sistema najžešće će pogoditi najranjivije socijalne grupe, a one ne plaćaju onako kako plaćaju akcionari koji elektronski knjiže dobitke i gubitke, već plaćaju kešom svoje svakodnevne egzistencije. Na globalnoj skali, konstatuje Habermas, ta sudbinska kazna će stići ekonomski najslabije zemlje…

Dok senka krize polako rastapa probuđeni optimizam malih od Baltika do Balkana, vidimo slične fenomene: slabljenje nacionalnih valuta, otežavanje kreditiranja, prezaduženost, spoljnotrgovinski deficit, a u zapadnoj štampi mogu se pročitati prezrive konstatacije kako su Amerikanci davali kredite nesolventnim pojedincima, a Evropljani nesolventnim državama. Po Republičkom zavodu za statistiku, spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih devet meseci ove godine dostigao je 6,16 milijardi evra, što je za 25,3 odsto više nego u istom periodu 2007. godine. Najviše je uvezeno robe iz Rusije, 2,77 milijardi dolara (energija), iz Nemačke 2,14 i Italije 1,71 milijardu dolara. Za izvoz tamo, ne pitajte!

MMF: Ono što sledi su i mučni pregovori o tome ko će platiti račun. Misija Međunarodnog monetarnog fonda još jednom je produžila boravak u Beogradu, gde boravi od 28. oktobra. Prvobitno je trebalo da završi posetu 9. novembra, ali pregovori su produženi za dva dana zbog sporenja o tome da li će se restriktivni srpski budžet za 2009. osloniti na ukidanje povišice penzija ili zamrzavanje plata u javnom sektoru.

U regionu se socijalna pitanja prelamaju u „nedelji budžeta“. U Bugarskoj, gde su strane investicije prošle godine iznosile oko šest milijardi evra, porasle su aspiracije stanovništva i ima nagoveštaja da bi mogao uslediti sindikalni pritisak radi dupliranja prosečne plate sa 200 na 400 evra. Plate su tamo porasle za 23 odsto prošle godine, ali su najniže među članicama EU. Bugarska se svrstava u najsiromašnije zemlje Unije. Prosečna zarada je niža nego u Srbiji, kako izveštava RTS, u Sofiji je plata 325 evra, dok u drugim, manjim gradovima ne prelazi 257 evra. Inflacija je prošle godine iznosila 12 procenata, što je najviše u Evropskoj uniji.

Predlog MMF-a je bio da srpska vlada odustane od povišice penzija od 10 odsto u idućoj godini, ali se potpredsednik Vlade Krkobabić ni na sastanku sa delegacijom MMF-a u ponedeljak nije složio s tim predlogom. Poslanik PUPS-a Đuro Perić zapretio je i mogućim uskraćivanjem podrške vladi, ako povećanje penzija bude jednokratno. Tokom razgovora koji su vođeni tokom vikenda Krkobabić nije podlegao ni pritiscima MMF-a da se penzije zamrznu na nivo od 60 odsto prosečne zarade u narednoj godini, već insistira na tome da one 2009. dosegnu 65 odsto, a u 2010. godini 70 odsto. Opozicija se, nedelju dana pre dolaska MMF-a, rugala zbog odlaganja tog cilja za 2010, vladu i Krkobabića optuživala je da je, što se penzija tiče, dala lažna obećanja, da od povećanja neće biti ništa, odnosno da su povećanje od 10 odsto pojeli inflacija i srozavanje nacionalne valute.

Dinar je za proteklih mesec dana klizio nadole i evro je sa 76,73 dinara u ponedeljak 10. novembra skočio na 86,99 pa čak i na 87,41 dinar, da bi zatim pao na 84,26 dinara. Mereno na kratak rok, to je 9,9 odsto naniže, mada stoji i činjenica da se kurs početkom godine kretao oko nivoa od 85. Zbog ublažavanja delovanja svetske finansijske krize, devizne rezerve Narodne banke Srbije u oktobru su smanjene za 346,6 miliona evra. Inače, devizne rezerve banaka su u oktobru iznosile oko 704,9 miliona evra, a ukupne devizne rezerve zemlje nešto više od 10 milijardi evra. To nije nešto što se ne dešava u susedstvu. Mađarska forinta je otišla dole a čule su se, na primer, i ocene da je Bugarska među pet istočnoevropskih država kojima preti rizik devalvacije valute, mada tamošnji ekonomisti tvrde da ona nije „kao baltičke zemlje“. Hrvatska kuna je skliznula u protekle dve nedelje zbog izvesnih transakcija koje su izvršile pritisak na tu monetu ali, ipak, kuna pliva vrlo blizu svog standardnog kursa 7,2 za evro, u granicama +/- 1,5 odsto.

MENJA SE MODA: Donošenje srpskog budžeta za 2009. odloženo je za dve nedelje kako bi vlada procenila efekte svetske ekonomske krize, odnosno kako bi videla gde mora intervenisati i koliko će to koštati, a svakako i da sasluša mišljenje MMF-a kome, kako izgleda, u svetu raste rejting, kako rastu i zahtevi za pojačavanjem regulative radi disciplinovanja velikih berzanskih kockara i drugih svetskih mangupa.

Taj budžet male Srbije se, zapravo, pravi u vreme kada dolazi i do svojevrsnog preispitivanja „vladajuće mode“. Po Habermasu u već pomenutom intervjuu, korejskim ratom završen je period Nju dila, sa Ronaldom Reganom, Margeret Tačer i stišavanjem hladnog rata završila se era države blagostanja, a sudbina Fridmanovog neoliberalizma zavisi od volje ključnih političkih faktora. Neka vrsta privatizacionog ludila – privatizacija penzionog sistema, javnog transporta, energije, zatvora, vojnobezbednosnih zadataka, škola i univerziteta, poveravanje kulturne infrastrukture u gradovima velikodušnosti privatnika, bar tako sada to kaže Habermas – teško više da ide s principima egalitarne demokratske konstitucionalne države.

Potezi koji se povlače u drugim zemljama govore o nekoj vrsti renesanse državnog intervencionizma. Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama se još nije bio ispavao posle izborne noći, a stigla su mu pitanja o tome kako namerava da spasava američku automobilsku industriju. Putinova vlada u Rusiji donela je 55 mera za spasavanje ekonomije, „55 punktov spasenija“ za bankarski sektor, stambenu izgradnju, automobilsku industriju, proizvodnju poljoprivrednih mašina, seoska domaćinstva. U političkim konsultacijama velikih i na berzama u Tokiju, Hong Kongu i Šangaju, najviše optimizma posle izbijanja krize donela je, kako izgleda, odluka kineskog vrha da primeni stimulativni program težak 586 milijardi dolara. Plan zapravo predviđa pospešivanje izgradnje infrastrukture, stanogradnje, zdravstvenih i društveno korisnih objekata. Raste verovanje da će to obnoviti tražnju čelika, metala i industrijskih mašina, ali ima analitičara koji sumnjaju da je kineska privreda sposobna da apsorbuje taj paket.

U prethodnim godinama trošenje na javne radove, nabavku fabričke opreme i stanogradnju (itd.) predstavljalo je „motor“ konstantnog kineskog rasta od preko 10 odsto godišnje.

KRESANJE AMBICIJA: Može li neku takvu formulu da primeni i jedna mala, nekonsolidovana država? Prethodnih godina Srbija je imala prosečan rast GDP-a od 6,5 odsto, a ove godine čak 7,5. Vlada je u prvim projekcijama budžeta za narednu godinu pošla ne sa optimističkih šest, već sa četiri procenta rasta bruto domaćeg proizvoda. Izgleda da je MMF sugerisao da je realnije da se budžet skroji na pretpostavci da će privredni rast iznositi 3,5 procenata.

Slično „kresanje ambicija“ može se videti i u regionu. Alen Kovač, ekonomista iz Erste banke Zagreb, predviđa u razgovoru za časopis „Ekonomist“ da će u Hrvatskoj u sledećoj godini rast GDP-a iznositi tri odsto, za razliku od prethodne prognoze od 3,8 odsto. U Hrvatskoj je inače rast podstaknut uspehom turizma koji čini čak oko 20 odsto hrvatskog GDP-a, a iznosio je pet odsto u prethodnim godinama.

U susednoj Bugarskoj rast GDP-a je 2008. išao preko 6,4 a za 2009. predviđa se za oko dva odsto manji, oko 4,7. Prognozira se niži rast i u Makedoniji, gde vlada Nikole Gruevskog ambiciozno govori o realizaciji 183 projekta, što je obećano na izborima, dok opozicija kritikuje da vlada samo mnogo govori i široko troši (vidi okvir).

U Srbiji najdalekosežnija odluka može biti to što je u vreme usporavanja stopa privrednog rasta dato teško ispunjivo obećanje da će biti prepolovljene stope nezaposlenosti, pogotovu što neki poslodavci koriste gužvu i ubrzano otpuštaju radnike, pa sindikati traže intervenciju vlade. Po zvaničnim podacima stopa nezaposlenosti u Srbiji (18,8 odsto) je visoka, iako predstavlja smanjenje od 2,8 odsto u odnosu na 2007. godinu. Bečki Institut za međunarodne ekonomske studije procenio je, međutim, da će nezaposlenost u Srbiji 2008. iznositi 21 odsto, a da bi u naredne dve godine mogao dostići 23 procenta. To je mnogo nepovoljnije nego u Hrvatskoj, gde nezaposlenost iznosi oko 10 odsto, ili u Bugarskoj sa samo šest odsto nezaposlenih.

Bugarska je zanimljiva i po tome što je brzo posle priključenja EU i otvaranja granica postala zemlja emigranata, ima oko 800.000 radnika u inostranstvu (Srbija oko 500.000) koji pare šalju kući – i boje se da bi mogli da budu među prvim žrtvama krize.

SKADAR: Vlada u Srbiji pokušava da u nastaloj situaciji ne odustane od ambicije da nastavi investiranje u razvoj. „Ako zaustavimo investicije, suočićemo se s teškim posledicama u budućnosti“, izjavljuje predsednik Boris Tadić na otvaranju 7,7 kilometara dugog dela obilaznice oko Beograda – čijih je 47 km trasirano još 1972. On je nabrojao nekoliko naših Skadara na Bojani: Klinički centar u Beogradu, Železnička stanica Prokop… Nekoliko puta je pozvao na štednju radi investiranja, podsećajući na to da je ekonomska situacija u Srbiji teža nego što bismo želeli da bude, da će željeni nivo stranih investicija koje su Srbiji potrebne biti teško dostižan zbog problema na globalnom nivou.

Srbija u regionu nije usamljena po investicionim ambicijama u teškim uslovima. Makedonija predviđa rekordan investicioni budžet, Bugarska investira u nova energetska postrojenja, turizam, putnu mrežu. Hrvatska, koja je u prethodnim godinama izgradila dosta puteva, sipala je novac u javni sektor obezbeđujući subvencije za železnicu, luke. Za narednu godinu, predviđa se da će hrvatski budžet biti fokusiran na infrastrukturne projekte, poput izgradnje puteva i železnice. Takođe, nastaviće se podsticati mali i srednji preduzetnici.

Srpski Fond za razvoj trebalo bi da ima bar isti budžet kao i u ovoj godini, pošto vlada, kako izgleda, veruje da bi mogao imati poseban značaj u vreme kada je pristup privrede inostranim kreditima otežan. Vlada pokušava da pošalje malo modifikovanu Ruzveltovu poruku da se najviše treba plašiti – straha. Bilo je pokušaja, uglavnom dočekanih s ironijom, da se kriza prikaže kao šansa (Božidar Đelić, koji navodi dalekoistočne primere) da se ovde razvije industrija koja će proizvoditi za razvijena tržišta, na kojima sada pravimo veliki deficit. Da je dvadesetak fabrika iz Rumunije i Bugarske u poslednjih nedelju dana izrazilo interesovanje da premesti proizvodnju u Srbiju – izjavljuje za RTS direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije Vesna Perić. Kaže da je reč o kompanijama iz auto-industrije, proizvođačima akumulatora itd. Investitori su nešto uzdržaniji pri realizaciji ulaganja zbog globalne finansijske krize, ali da nema dugoročnih odlaganja i odustajanja.

Po kriterijumu pogodnosti za poslovanje („ease of doing business“) Svetska banka Srbiju rangira na 94. mesto od 181 ekonomije, što je nešto iznad Hrvatske (106) a, interesantno, iza Albanije (86).

Agencija „Fič“ je prošle nedelje smanjila rejting Bugarske, Makedonije i još tri istočnoevropske zemlje zbog rastućeg rizika od recesije. Slična konstatacija data je za Rumuniju, za koju se predviđa nužna finansijska podrška da bi se izbegla državna finansijska kriza. „Fič“ je snizio ocenu rejtinga Mađarske, Južne Koreje, Rusije…

Politika vlade u Srbiji, reklo bi se, ne razlikuje se mnogo od politike drugih vlada u regionu. Ona do sada nije napravila neku veću štetu, sem početnog oklevanja i davanja preteranih obećanja u izbornom periodu. Od obećavanog evropskog meda i mleka opozicija povremeno pokušava da napravi katran i perje u koje će umotati vladu. Veštija od opozicije u javnoj komunikaciji, vlada je krizu iskoristila kao izgovor, mada dolazak recesije nije bio tako nepredvidljiv od januara do maja ove godine, kad su padala obećanja.