Obama u Havani

Na aerodromu „Hose Marti“ kod Havane, po teškoj kiši, američki predsednik Barak Obama je 20. marta počeo istorijsku posetu Kubi. To je prva poseta jednog američkog predsednika Havani posle 88 godina. Američki predsednik Kulidž je 1928. godine došao u posetu Kubi ratnim brodom za šta su mu bila potrebna tri dana, a 88 godina kasnije, Obami je da predsedničkim avionom stigne na Kubu bilo potrebno samo tri sata, ali naravno, nakon meseci komplikovanih pregovora o normalizaciji odnosa. Proces približavanju Amerike i Kube je počeo krajem 2014, uz posredništvo Pape Franje. I sama ceremonija Obamine posete Havani je ugovarana mesecima.

Dve strane su obnovile diplomatske veze, potpisale trgovinske sporazume o telekomunikacijama i avionskim linijama. Ali embargo Kubi, star 54 godine, još je na snazi i može ga svojim glasovima ukinuti samo Američki kongres.

U Velikom teatru u Havani (El Grand Teatro de Havana) predsednik Obama je održao veopma inspirativan, reklo bi se istorijski govor u kome je podsetio i na to da je on vršnjak američko-kubanske krize, da je kubanska revolucija bila kada je njegov otac došao u SAD iz Kenije, a da je intervencija u Zalivu svinja bila one godine kada je on rođen.

Američki predsednik se sreo sa vodećim kubanskim umetnicima i disidentima koje je odabrala američka vlada, sa kubanskim predsednikom Raulom Kastrom, s kojim se rukovao na svečanoj ceremoniji u Palati Revolucije, ali ne i s njegovim starijim bratom Fidelom, koji je 26. jula 1953. sa 160 drugova napao na kasarnu Monkada, kojim je pokrenut lanac događaja koji su doveli do kubanske revolucije, a potom preživeo američku invaziju u Zalivu svinja, kubasku krizu 1962. i deset američkih predsednika koji su pokušavali da ga uklone. Fidel Karstro Ruz se nekoliko dana kasnije,(28. 3. 2016.) osvrnuo na posetu američkog predsednika tekstom u listu Granma pod naslovom „Brat Obama“ u kome se uz istorijske opservacije ironično osvrnuo na Obaminu slatkorečivost i poručio da Kubanci žele da žive u miru i prijateljstvu, ali da im nije potreban poklon imperije („No necesitamos que el imperio nos regale nada“)…

( Cubans Pack the Streets for a Glimpse of President Obama New York Times, MARCH 20, 2016

Obama and Raúl Castro Meet in Pivotal Moment in U.S.-Cuba Thaw New Yort Times, MARCH 21, 2016

Read President Obama’s Speech to the Cuban People, Time, 22.. 03. 2016.

ARTÍCULO DE FIDEL El hermano Obama, Granma.cu, Fidel Castro Ruz, 28 de marzo de 2016.)

Otvoreno pismo Fidela Karstra «Brat Obama»: «No necesitamos que el imperio nos regale nada...

Fidel Kastro Ruz je 27. marta u kubanskom listu Granma napisao tekst pod naslovom Brat Obama (Videti: ARTÍCULO DE FIDEL El hermano Obama Granma, Fidel Castro Ruz Granma.cu, 28 de marzo de 2016)
na čijem kraju piše da Obama ne bi trebalo da elaborira teorije o kubanskoj politici. Na kraju teksta od 1500 reči Kastro piše da je Obama u Velikom teatru u Havani «održao govor u kojoj je koristio saharin reči: ‘Vreme je, sada, da ostavimo prošlost iza sebe. Vreme je da se zajedno gleda u budućnost… u budućnosti je sreća. A to neće biti lako, i biće neuspesi. To će potrajati. Ali moj boravak ovde na Kubi obnavlja nadu i poverenja u ono što će učiniti kubanski ljudi. Možemo ovaj put kao prijatelji, i kao susedi, i kao porodica … zajedno“.

Posle tog pasusa Kastro dodaje da „pretpostavlja da je svako od Kubanaca preživeo rizik od srčanog napada kada je čuo te reči izgovorene od strane predsednika Sjedinjenih Američkih Država – posle nemilosrdne blokade koja je trajala skoro 60 godina, mnogih koji koji su umrli zbog napada plaćenika na kubanske brodove i luka (jedan avion pun putnika eksplodirao sredinom tog leta) plaćenika invazije, nasilja i sile…“

„Niko ne može biti toliko naivan da misli da će nakon plemenitog i samožrtvovanja ljudi da se odreknu slave i prava i duhovno bogatstva koje su stekli sa razvojem obrazovanja, nauke i kulture“, naglaava Kastro da bi u poslednje dve rečenice poručio da su Kubanci posvećeni miru i bratstva među svim ljudima koji žive na ovoj planeti, da su, zahvaljući naporima i inteligencijom naroda, u stanju da proizvedu hranu i materijalno bogatstvo koji su im potrebni – a da im ne treba nikakav poklon imperije. No necesitamos que el imperio nos regale nada…