Novi Sad: Tragedija i posledice
Izveštaj državne revizorske institucije o reviziji svrsishodnosti raspolaganje nepokretnostima u svojini Republike Srbije
Državna revizorska institucija izvršila je reviziju svrsishodnosti: „Raspolaganje nepokretnostima u svojini Republike Srbije“.
Oko 80% jedinica/unosa nema knjigovodstvenu revalorizovanu vrednost, ili je
iskazana kao 0,00 dinara, zbog čega se ukupna knjigovodstvena revalorizovana vrednost
odnosi na oko 20% jedinica/unosa.
– za oko 7% jedinica/unosa označeno je da je korisnik Republika Srbija sa matičnim brojem 1;
– jedna nepokretnost (zgrada) na istoj adresi i istoj parceli ima 11 unosa, kao
upravna zgrada, službena zgrada, kancelarije…, i ne odražava stvaran broj nepokretnosti i površinu…
Dvadeset godina neuspostavljanja evidencije i nepostojanja kontrole nad raspolaganjem nepokretnostima Republike Srbije dovelo je do propuštanja prilika za uvećanje prihoda. Republika Srbija nema sveobuhvatnu i potpunu jedinstvenu evidenciju svoje nepokretne imovine, zbog nepostupanja nadležnih organa i korisnika i manjkavosti propisa RDI nije uspostavila jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u svojini RS.
Vlada i drugi nadležni organi nisu usaglasili propise koji regulišu oblast nepokretne imovine RDI nije preduzela sve mere da uspostavi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u svojini RS Greške i nedoslednosti RDI i korisnika u vođenju evidencija nepokretne imovine, kao i odsustvo kontrole tačnosti podataka, imaju za posledicu neupotrebljive baze podataka.
Institucije sa posebnim ovlašćenjima nisu preduzele sve mere za uspostavljanje jedinstvene evidencije nepokretnosti Vlada nema kontrolu nad raspolaganjem nepokretnostima, zbog nepostojanja centralizovanog sistema raspolaganja, kao i neodgovornog ponašanja korisnika i nadležnih organa Uočeni problemi su: Vlada nema centralizovan sistem raspolaganja nepokretnostima u svojini RS.
Korisnici raspolažu nepokretnostima bez saglasnosti RDI i zaključaka Vlade RDI, korisnici i drugi nadležni organi ne postupaju sa pažnjom dobrog domaćina Korisnici ne raspolažu nepokretnostima na transparentan način Republika Srbija propušta priliku da uveća prihode od raspolaganja nepokretnostima, zbog toga što korisnici ne primenjuju tržišne principe i ne sprovode neophodne mere Uočeni problemi su: Korisnici ne primenjuju tržišne cene prilikom raspolaganja nepokretnostima Korisnici ne preduzimaju odgovarajuće mere za naplatu potraživanja po osnovu izdavanja u zakup Korisnici ne obaveštavaju RDI o slobodnom prostoru, kako bi se preduzele mere da se isti stavi u upotrebu….
( Republika Srbija Državna revizorska institucija, Izveštaj
o reviziji svrsishodnosti raspolaganje nepokretnostima u svojini Republike Srbije )
Skupština Srbije usvojila je 31. julaZakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije, po kome je predviđeno da pravo na kupovinu imaju korisnici i zakupci koji su ugovore potpisali pre 1. januara ove godine (Videti sadržaj člana 6. tog zakona u okviru dole).
Pet dana kasnije, predsednik Nikolić ga je vratio republičkom parlamentu na ponovno odlučivanje, navodeći da bi njegovim donošenjem bio povređen Ustav Srbije, koji u članu 84 predviđa da svi imaju jednak položaj na tržištu te da odredbe posebnih zakona kojima se uređuje režim stvari u javnoj svojini ne mogu biti u suprotnosti sa ovim zakonom“.
Mediji su preneli da je za predsednika bilo sporno to što pravo na kupovinu državnih vila i stanova imaju samo njihovi zakupci i što se u javnosti više od godinu dana znalo da je takav zakon u pripremi, pa su se zaključivali ugovori o zakupu za nekretnine koje su sada predmet prodaje.
Vlada Srbije je posle toga preporučila Skupštini Srbije da se ne izjašnjava ponovo o Predlogu zakona o uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije, koji joj je predsednik Srbije Tomislav Nikolić vratio na ponovno odlučivanje. Vlada Srbije preporučuje Skupštini Srbije da odluči da ne glasa ponovo o tom zakonskom predlogu, što će značiti da taj predlog nije usvojen, prenosi Tanjug.
Preporuka parlamentu da ne glasa o prodaji nepokretnosti, rts, 14. avgusta
Pravo na kupovinu predmeta prodaje, pod uslovima određenim ovim zakonom, ima pravno i fizičko lice koje u skladu sa zakonom koristi predmet prodaje po osnovu zakupa, a na osnovu ugovora o zakupu, koji je zaključen na određeno ili neodređeno vreme pre 1. januara 2015. godine i koje je izmirilo u celosti svoju obavezu plaćanja zakupnine na dan podnošenja zahteva za kupovinu predmeta prodaje (u daljem tekstu: zakupac). Pravo na kupovinu predmeta prodaje nema lice koje predmet prodaje koristi po osnovu ugovora o podzakupu, ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji ili po drugom sličnom osnovu.
( ZAKON O POSEBNIM USLOVIMA PRODAJE ODREĐENIH NEPOKRETNOSTI U SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE Sajt Skuptine Srbije )
Republika Srbija je dala Društvu za iznajmljivanje „DIPOS“ d.o.o. Beograd (u daljem tektu: DIPOS) na privremeno korišćenje, upravljanje i održavanje nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije namenjenih za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, diplomatskih i drugih stranih predstavnika, trgovinskih i drugih predstavništava i predstavnika u Republici Srbiji, na predlog RDI. Zaključen je ugovor i aneksi ugovora, čiji je sastavni deo Spisak nepokretnosti sa stanjem na dan 30.06.2009. godine, koji sadrži ukupno 445 jedinica nepokretnosti. DIPOS, između ostalog, obavlja poslove izdavanja u zakup objekata, prvenstveno namenjenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima, trgovinskim i drugim predstavništvima i predstavnicima pri ambasadama u Republici Srbiji i izdavanje u zakup navedenih objekata domaćim pravnim i fizičkim licima.
DIPOS je 16 odsto objekata izdao u zakup (sa naknadom ili bez naknade) za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, diplomatskih i drugih stranih predstavnika, trgovinskih i drugih predstavništava i predstavnika u Republici Srbiji. Prihod od tih 16 odsto nepokretnosti izdatih diplomatsko – konzularnim predstavništvima u zakup čini 68 odsto ukupnog prihoda od zakupa (navod DIPOS od 23.03.2015. godine)….
Spisak nepokretnosti kojima raspolaže Privredno društvo „Dipos“ d.o.o sa stanjem na dan 30.06.2009. godine (u daljem tekstu: Spisak nepokretnosti) je sastavni deo Ugovora52 i sadrži ukupno 445 jedinica nepokretnosti (159 vila, 202 stana, 27 jedinica poslovnog prostora i 57 garaža), sa adresama, bez iskazane površine i revalorizovane vrednosti. Prema podacima RDI utvrđeno je da DIPOS koristi ukupno 523 jedinice nepokretnosti (159 reprezentativni objekat – vile, 201 stan, 33 jedinice poslovnog prostora, 27 garaža, 7 ostalih jedinica nepokretnosti i 96 jedinica građevinskog zemljišta), ukupne površine 337.786 m2 i knjigovodstvene revalorizovane vrednosti u iznosu od 5.030.428.131,18 dinara.
Na zahtev DRI, DIPOS je 8. septembra 2014. godine dostavio podatke o nepokretnostima u svojini RS, koje su mu date na privremeno korišćenje, upravljanje i održavanje, sa stanjem na dan 31.12.2013. godine, za ukupno 448 jedinica nepokretnosti (161 reprezentativni objekat – vile, 200 stanova, 30 jedinica poslovnog prostora i 57 garaža), ukupne površine 89.252,64 m2 i ukupne vrednosti u iznosu od 6.313.630.641,31 dinara. DIPOS je tek 8. septembra 2014. godine dostavio RDI podatke o nepokretnostima u svojini RS (NEP, ZOS-1, ZOS-2), sa stanjem na dan 31.12.2013. godine, zbog čega isti nisu sadržani u jedinstvenoj evidenciji nepokretnosti. Poređenjem podataka DIPOS i RDI utvrđeno je da se podaci razlikuju kako u broju jedinica nepokretnosti (75 jedinica nepokretnosti), tako i u vrednosti jedinica nepokretnosti (1.283.202.510,13 dinara), na primer: DIPOS je dostavio RDI jedan NEP obrazac (koji se popunjava pojedinačno za svaku nepokretnost) u kome je navedeno: garaža: na adresi Internacionalnih brigada br.8/1-31, ukupne površine 441,75 m2 , a koju je RDI unela u jedinstvenu evidenciju nepokretnosti kao jednu jedinicu nepokretnosti. U Spisku nepokretnosti na datoj adresi evidentirana je 31 garaža, zbog čega se podaci o konkretnoj nepokretnosti razlikuju za 30 jedinica nepokretnosti, u NEP obrascu koji je DIPOS dostavio RDI, navedeno je da stan na adresi Južni bulevar 32/36, ima upisanu knjigovodstvenu revalorizovanu vrednost sa stanjem na dan 31.12.2013. godine u iznosu od 257.034,73 dinara, dok u jedinstvenoj evidenciji nepokretnosti, stan nema upisanu knjigovodstvenu revalorizovanu vrednost, reprezentativna zgrada na adresi Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića broj 26a, ima upisanu knjigovodstvenu revalorizovanu vrednost na dan 31.12.2013. godine u iznosu od 37.814.025,21 dinara, dok u jedinstvenoj evidenciji nepokretnosti navedena nepokretnost nema upisanu knjigovodstvenu revalorizovanu vrednost, u NEP obrascima koje je DIPOS dostavio RDI utvrđeno je da su pored vila i zgrada (površine iskazane u m2 ), unete i površine za 96 jedinica nepokretnosti – zemljište, bez navođenja podvrste zemljišta (iskazane u ha) i u zbirnom pregledu o stanju nepokretnosti po vrstama na dan 31.12.2013. godine (ZOS-1 i ZOS-2) nisu iskazane površina i knjigovodstvena revalorizovana vrednost za nepokretnost zemljišta. DIPOS je u NEP obrasce za 2013. godinu uneo podatke o zemljištu iz katastra nepokretnosti, a u Zaključku Vlade iz 2009. godine nije bilo podataka o zemljištu. Takođe, navodi da su NEP obrasci (u koje su unete i površine za građevinsko zemljište) predati RDI i ista nije stavila primedbe na njih. U ugovorima o izdavanju nepokretnosti koje je DIPOS zaključio sa zakupcima površine nepokretnosti se razlikuju od površina u evidencijama DIPOS i RDI….
Iako je Ugovorom konstatovano da je Republika Srbija vlasnik i korisnik nepokretnosti koje se nalaze u Spisku nepokretnosti, analizom podataka za šest nepokretnosti – studija slučaja, u katastru nepokretnosti, utvrđeno je: – da je na četiri nepokretnosti pravo svojine upisano u korist DIPOS na adresi: Užička broj 8 (poslovna zgrada za koju nije utvrđena delatnost), Užička broj 8 (ostale zgrade), Durmitorska 26 (trosoban stan) i Durmitorska 27 (petosoban stan), da je na dve nepokretnosti pravo svojine upisano u korist fizičkih lica na adresi: Koste Glavinića broj 9/6 (petoiposoban stan) i Koste Glavinića broj 9/3 (garaža), – da jedna nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti – Njegoševa 56/44 (garaža).
DIPOS navodi da je u martu 2010. godine, na osnovu tada važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, za sve objekte iz Spiska nepokretnosti koje su date DIPOS na upravljanje iz 2009. godine, a u vlasništvu su Republike Srbije, podneo nadležnim gradskim opštinama Zahtev za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole – legalizacija. Navodi se da je „postupak legalizacije sproveden sa ciljem da se na pravno perfektan način utvrdi struktura nepokretnosti, površina nepokretnosti i pravni osnov za uknjižbu prava svojine Republike Srbije na istim“.
Analizom dostavljenih podataka utvrđeno je da DIPOS od ukupnog broja nepokretnosti kojima raspolaže, 53 jedinice nepokretnosti (12 odsto ) ne koristi i iste su prazne. Prema navodima ovlašćenog lica DIPOS od 23.03.2015. godine55 objekti se ne koriste i nisu dati u zakup, jer se radi o nekretninama koje su u veoma lošem stanju i zahtevaju značajna sredstva za renoviranje (oko 10.000.000,00 evra), kojima DIPOS iz tekućeg poslovanja ne raspolaže, već svake godine pravi listu prioriteta objekata koje treba renovirati. S obzirom da je ugovorena obaveza DIPOS da vrši poslove investicionog i tekućeg održavanja, adaptacije i rekonstrukcije na nepokretnostima iz 70 odsto ukupnih prihoda (prema Planu investicionog održavanja), postoji rizik od gubitka prihoda Republike Srbije koji bi mogli da se ostvare kada bi nepokretnosti koje se nalaze na atraktivnim lokacijama grada Beograda bile renovirane i date u zakup (kao npr. vile na adresi: Diplomatska kolonija broj 3; broj 7; broj 20, Beogradskog bataljona broj 47 i broj 65, ulica Milovana Glišića broj 3, Teodora Drajzera broj 19, Kralja Petra broj 22, poslovni prostor ulica Sremska broj 4a i ulica Makedonska broj 5)…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
