Neprijatelj države je svako ko nešto pita

Razgovor je počeo tezom glavnog urednika „Vremena“ Dragoljuba Žarkovića da smo se podsmevali sintagmi „politika gonjenja“ iz doba komunizma, ali da je ona, izgleda, ponovo aktuelna. Vladimir Horovic smatra da je ta politika i te kako aktuelna i da proizvodnja državnih neprijatelja izvesno postoji: „Apsolutno ima politike gonjenja i ona predstavlja najdirektniji uticaj vlasti na pravosuđe. Oni se danas najčešće nazivaju državnim neprijateljima, onima koji rade protiv države i naroda i na taj način se vlasti omogućava put ka unapred neosnovanim gonjenjima.“

Kao uvod u razgovor, Žarković je naveo da je na internetu u poslednjih nekoliko dana dat veliki značaj članku Florijana Bibera „Deset uputstava za balkanskog Makijavelija“ u kom se on obraća Balkancima i daje uputstva: „U uputstvu broj 4 kaže – pričajte o korupciji stalno, ali ne vredi da samo pričate, treba povremeno i da uhapsite nekoga, idealno je nekog svog, priča o korupciji tako dobija težinu“, rekao je Žarković.

Branko Pavlović je rekao da se mora govoriti o državnim neprijateljima jer samo takvi imaju značaj za političare na vlasti – proizvodnjom neprijatelja, ona zatrpava manjak rezultata i ukida mogućnost analize rada: „Čitave društvene grupe su neprijatelji – prosvetni radnici, advokati, lekari, arhitekte i urbanisti koje kritikuju ‘Beograd na vodi’, Srbi sa severa Kosova koji neće da glasaju po pravilima Prištine – sve su to neprijatelji. Prijatelj nam je, kako gospodin Vučić kaže, Međunarodni monetarni fond, on vodi brigu o našim interesima i kada ga slušamo, ovde ćemo nešto da rešimo, a učitelji i nastavnici koji vaspitavaju našu decu su vrlo sumnjiv element kom treba krajnje oprezno pristupati.“

Najvažnije pitanje, po mišljenju Vladimira Horovica, jeste pitanje budućnosti i to kuda vodi proizvodnja neprijatelja: „Popisao sam primere, jer je teško setiti se svih koliko ih ima – Saša Janković, Rodoljub Šabić, BIRN, Agencija za borbu protiv korupcije, ‘Utisak nedelje’, Olja Bećković, Tužilaštvo za ratne zločine, tužilac, zamenik tužioca, Advokatska komora Srbije, pokrajinski sekretar, Bojan Pajtić… To su samo primeri koji pokazuju kako se stvari razvijaju. Ko god postavi realno pitanje ili iznese činjenicu, dobija unapred uvežban odgovor. Vlast ništa ne govori na temu o kojoj je reč, ništa ne govori na tvrdnje i činjenice koje se iznose, već je najefikasnije onog ko iznosi činjenicu prozvati neprijateljem države ili naroda. Taj recept rezultira time da se svi ljudi koji nešto pitaju i tvrde, uplaše, povuku i više nikada bilo šta slično ne kažu. Takvo stanje dalje vodi potpunoj samovolji i apsolutizmu.“

Branko Pavlović je dodao da ne veruje da Vučić ima bilo kakve poluge i infrastrukturu kojima bi mogao stići do apsolutizma: „On ima državu pod kontrolom stranaca kojom nominalno upravlja, a zapravo su sve odluke izmeštene izvan Srbije. Takođe, on nema ozbiljan svet oko sebe, uključujući i njega samog, koji bi išta mogao stvarno da reši. Samo žonglira i glumi igrajući na samo jednu kartu, da su oni pre njega bili loši. To je jedina njegova istinita tvrdnja. Advokati su pokazali da je Vučića moguće pobediti baš zato što nije mogao da kaže da smo bivši. Čim nema tu polugu, on je nemoćan, pokušava nešto da uradi, ali ti se držiš čvrsto, razumeš sopstveni interes, i on mora da popušta.“

Žarković je podsetio da je tužilaštvo prethodnih dana odbacilo zahtev zaštitnika građana Saše Jankovića uz izgovor da on koristi to što je nekoliko žandara dalo identičan iskaz u istrazi: „Neke moje kolega su se dohvatile te teze i kažu da se ne može koristiti iskaz onog ko se brani kao verodostojan. Ali kad sedmoro-osmoro ljudi da iskaz koji se slaže u detaljima, a nisu sedeli zajedno u konferencijskoj sali, to bi bio realan osnov.“

Horovic je dodao da tu postoji i drugi problem i da nije reč samo o iskazima: „Ne traže se video-snimci uzaludno. Može sedmoro ljudi da priča jednoobrazno, ali kad je opis događaja potkrepljen drugim dokazima, onda se ozbiljno pitamo otkud ta brzina tužilaštvu. Kolega Pavlović je jasno rekao da je brzina rezultat pritiska i atmosfere koja je u tom tužilaštvu stvorena, da se mora brzo odgovoriti na to pitanje negativno, sa istovremenim predznakom. To se i dogodilo.“

Bilo bi razloga da tužilac nakon sprovedene istrage ne podigne optužnicu ukoliko nema dovoljno drugih dokaza, ali ne i da odbaci prijavu, a da ne uđe u istragu, smatra Branko Pavlović: „To je nemoguće. Kada imate neke dokaze, morate da ih iznesete, pa da ih cenite i tek nakon toga da donosite odluke. Nemoguće je da u skladu sa zakonom postupite onako kako je tužilaštvo uradilo. Ako je zaštitnik građana, kao jedna od važnih institucija, u takvoj poziciji u odnosu na tužilaštvo koje sebe doživljava kao produženu ruku vlasti, šta je onda sa građanima?“

U razgovoru je pokrenuto i pitanje prodaje Železare. Kako je Branko Pavlović rekao, ona u narednih 15-20 godina ne može da funkcioniše, a da ne pravi gubitak. Prema njegovim rečima, u poslednjih pet godina u Železaru je upumpana količina para koja je veća od zlatnih rezervi Srbije u celini: „Treba zbrinuti sve te ljude, ali njihovo zbrinjavanje koštaće nas mnogo manje nego insistiranje na tome da Železara radi.“

Kako bi se sprečila situacija u kojoj se trenutno nalazimo, neophodno je braniti demokratiju, pravo na otvorenu, jasnu reč, argumentima suprotstavljati druge argumente, rekao je Vladimir Horovic: „Na javnu reč se mora odgovoriti. Na zahtev Saše Jankovića se mora odgovoriti, ne može se dozvoliti da se ništa dobro ne kaže o tome što je Pajtić govorio pred Evropskim parlamentom u korist, za račun i dobro Srbije, već da se kritikuje i govori o tome kako je on kao državni neprijatelj smeo uopšte da ode tamo. Kada imamo činjenice sa obe strane, njihov sukob mora da predstavlja realnost. Dok god to demokratsko pravo ne obezbedimo obema stranama, ići ćemo strmoglavo nadole.“

Branko Pavlović smatra da postoji veliki broj ljudi van političkih struktura koji shvata da je bitno pružiti otpor i da postoje hiljade obrazovanih ljudi koji bi znali da upravljaju ovom zemljom, a potpuno su mimo politike: „Vučić dobro stoji i u odnosu na parlamentarnu i vanparlamentarnu političku grupaciju. Ali, on je slab i moguće je promeniti stvari kroz razne druge pokrete. Ništa neće pasti s neba, moramo se boriti argumentovanim putem jer drugačije nećemo pridobiti nikog u našu korist. Nemam iluzija da se nekakvim ubeđivanjem i argumentacijom može bilo šta promeniti u strukturi sadašnje vlasti. Mislim da su oni sa druge strane argumentacije, zato i proizvode neprijatelje. Ali, na ovoj strani postoji značajan broj ljudi koji i te kako vidi da ako ne probamo da napravimo od Srbije mesto gde bi moglo da se pristojno živi, stvari će otići u pogrešnom pravcu. Vučić je jak kada se poredi sa vrhovima raznih organizacija, a slab kada govorimo o dubini ukupne intelektualne i strukovne snage koja u Srbiji postoji.“

Zaključujući razgovor, Žarković je rekao da je kroz 40 godina novinarske karijere navikao da bude neprijatelj i da mu to imponuje: „Treba raditi mirno, racionalno, uz poštovanje procedure. Mi gubimo proceduru kao način regulisanja društvenih odnosa i to je jako opasno.“