Novi Sad: Tragedija i posledice
Uz omaž oslobodiocima i razgovori o ekonomiji i trgovini. Potpisano sedam sporazuma. Zapadna štampa nakon Putinovog puta u Beograd i Milano: Logika "Čekajući godoa"; Gas stres test EU: Šta će se desiti ako se ispruka ruskog gasa prekine ove zime?
Sedam sporazuma, memoranduma i protokola između Srbije i Rusije potpisano je 16. oktobra, tokom posete Vladimir Putina, predsednika Ruske Federacije koji je bio gost Beograda u čast sedamdesete godišnjice oslobođenja Beograda od nacista.
Putin je položio vence na groblju Oslobodilaca Beograda i prisustvovao vojnoj paradi koja je održana četiri dana pre 20 oktobra Dana oslobođenja Beograda, po nekim tumačenjima datum je prilagoen datumu posete Putina, kome je predsednik SRbije dodelio i najviši srpski orden, Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici ustanovljen 26. oktobra 2009. godine, Zakonom o odlikovanjima Republike Srbije, a uveden 2010. i dodeljuje se predsednicima država ili vlada za naročite zasluge učinjene za srpsku državu i narod. Do sada je dodeljeno 18 Ordena Republike Srbije svetskim državnicima, ali Putin je jedini nosilac Ordena I stepena Republike Srbije na velikoj ogrlici.
Inače 16. oktobra 1944. u toku Beogradske operacije 1944. sa obala Dunava iskrcala se ruska rečna flota, a u predvorju Beograda razvila se ključna bitka pod Avalom, u kojoj je 17. i 18. oktobra 1944. uništena velika nemačka grupacija koja je pokušavala da se probije u Beograd koji su velikim delom u tom trenutku bile zauzele jedinice Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i jedinice Drugog ukrajinskog fronta Crvene armije.
Pored manifestacije sipatija za Putina lično, ali pre svega tradicionalnog prijateljstva, kulturne, verske i istorijske bliskosti dva slovenska naroda, omaža zajedničkoj srpsko-ruskoj slavnoj istoriji koja ujedinjuje dva naroda, čuče su se i političke izjave.
Putin je ponovio izjavu da Rusija podržava suverenitet Srbije u njen stav o Kosovu iz principijelnih razloga, rekavši da Rusija ne trguje prijateljstvo, nagoveštaja se videlo da Putin izvesan značaj pridaje činjenici da će Srbija preuzeti predsedavanje OEBS-om.
Ipak najviše sadržajnih nagoveštaja odnosilo se na ekonomiju.
Putin je nagovestio da pored mogućnosti daljeg razvoja saradnje u agraru, postoje i druge obostrano korisne investicije, u sferi energetike, mašinogradnje, infrastrukture i podsetio da je Rusija odobrila kredit Srbiji od 800 miliona dolara za razvoj železnice. Taj ugovor je sklopljen pre pet godina, tokom posete Dmitrija Medvedeva Beogradu i do današnjih dana nije realizovan, zbog nerazjašnjenog razvlačenja sa srpske strane (nema projekata). Sada se pristupa njegovoj delimičnoj realizaciji kroz ugovaranje kupovine ruskih vozova i protokol o rekonstrukciji pruga u severnom delu Srbije (oko 65,7 km pruge na deonicama Ruma-Golubinci (17,9 km), Sopot Kosmajski-Kovačevac (18,4) i Mala Krsna – Velika Plana (29,4) na severnom kraku Koridora 10, što košta 48,7 miliona evra).
Komentarišući predlog predsednika RF Vladimira Putina da Srbija «zauzme dostojno mesto» na ruskom tržištu predstavnica za štampu spoljnopolitičke službe EU (odnosno visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton) Maja Kosijančič izjavila je da EU poziva Srbiju da se uzdrži od zamenjivanja evropske agrarne produkcije na potisnute s ruskog tržišta nakon uvođenja sankcija i kontrasankcija.
U celini, rekao je Putin, ruske investicije u srpsku privredu dosad iznose tri milijarde dolara, a za tri godine, uključujući i privatni sektor, mogu biti udvostručene, do šest ili čak do 10 milijardi dolara.
Putin je nagovestio da ruski „Gasprom njeft“ investirao 2 milijarde dolara, da planira da investira još milijardu dolara u kompaniju „Naftna industrija Srbije“ (NIS), koju je nazvao jednim od flagmana rusko-srpske saradnje, da je sasvim nedavno, kada je ruska kompanija ušla NIS, to bilo preduzeće u gubicima, a da sada ono obezbeđuje 14 odsto prihoda budžeta Srbije.
Putinovo pominjanje rezultata poslovanja NIS-a i investicionih planova Gaspromnjefa možda je odgovor na to što je premijer Vučić u avgustu izjavio da namerava da se obrati ruskoj strani s predlogom da se koriguje ugovor o privatizaciji NIS, pošto Rusija plaća najnižu taksu za korišćenje prirodnih resursa po stopi od samo 3 odsto, koji po nekim tumačenjima važi do 2023. „Gazprom njeft“ sada poseduje 56,15 odsto akcija NIS, a 29,87 odsto akcija je pod kontrolom Srbije.
Po Putinovoj oceni, izvoz srpskih proizvoda na rusko tržište se povećava, a ako se realizuju sporazumi koji su upravo potpisani, razmena između Srbije i Rusije vrlo brzo moći da bude 500 miliona dolara. U razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, Vladimir Putin je potvrdio da bi Moskva i Beograd mogli da se dogovore o nekim kvotama za izvoz u Rusiju Fijatovih automobila proizvedenih u Kragujevcu: „Imajući u vidu naše dobre odnose sa Italijom, a sa kompanijom FIAT, i naše tople odnose i blisku saradnju sa Srbijom, mi, mislim, možemo da se dogovorimo o određenim kvota za plasman ovih vozila na ruskom tržištu.“
Srpski premijer Vučić je rekao da je dobra vest za obojicu i to što robna razmena dostiže do 26 milijardi dolara, kao i da je Srbija jedina evropska zemlja koja može da izvozi svinjsko meso u Rusku Federaciju. Kao jednu od oblasti koja ima perspektivu za dalji razvoj saradnje, Putin je pomenuo poljoprivredu, rekavši da Srbija treba da popuni niše na ruskom tržištu koje su zapadni proizvođači izgubili kada je Rusija odgovorila na zapadne sankcije. Putin je ukazao na mogućnost da poljoprivredni proizvođači iz Evrope ulažu zajedno sa ruskim u Srbiji kako bi se potom ti proizvodi plasirali u Rusiju.
Pomenuti su problemi u oblasti energije, nastali po oceni predsednika Srbije Nikolića krivicom srpske strane, a u tom kontekstu je pominjan problem duga i moguće rusko angažovanje kada su u pitanju Petrohemija.
Putinovu posetu je pratio veliki broj novinara, mnogi od njih osluškujući kakvu će poruku Putin poslati zapadu. Poslao je samo dve – obe se odnose na gas.
Putin je ponovio da je Rusija uvek bila pouzdan snabdevač energentima, da ruskom krivicom neće biti krize ove zime, ali da postoji veliki rizik za tranzit gasa kroz Ukrajinu, koji je namenjen evropskom tržištu. Rekao je međutim da će Rusija, u slučaju da Ukrajina bude „krala“ gas kao 2008. godine, biti prinuđena da za toliko smanji isporuke.
Odgovarajući na jedno novinarsko pitanje Putin je govorio, čiju je izgradnju o dugo najavljivanoj investiciji – gasovodu „Južni tok“ uporedio sa ljubavnim odnosom:
«To je kao sa ljubavlju, ona može biti srećna samo ako oba učesnika tog divnog procesa žele da nastave te odnose. Ocenio je da politika u ovom slučaju šteti ekonomiji. «Ne možemo sami da gradimo cevovod vredan više milijardi dolara, ako to naši partneri ne žele, rekao je podsetivši da su slične okolnosti bile na početku izgradnje Severnog toka za koji su sad svi zainteresovani.
Da li to znači da je Putin u Beograd doneo lošu vest o gradnji «Južnog toka», u koji srpska strana polaže nade? Pre će biti da je Putin zapravo iz Beograda poručio Evropljanima da odluče da li im treba «Južni tok», kao što su odlučili da im treba «Severni tok». Rusija u pregovorima sa EU traži da «Južni tok» ima isti status kao Severni, to jest da bude izuzet iz ograničenja koja predviđa takozvani III energetski paket po kojima mora biti razdvojena proizvodnja od distribucije gasa i da onaj ko gradi gasovod mora deo kapaciteta da prepusti konkurenciji, što Rusi nisu voljni da čine.
Nakon šestočasovne posete Beogradu Putin putuje u Milano, na dvodnevni samit EU – Azija (finansijsko-ekonomska saradnja, dijalog Evrope i Azije, stanje na Bliskom Istoku, u Siriji i Iraku, kriza u Ukrajini i epidemija ebole)…
O nemačkim parama za ukrajinski gasni dug, Putinovom kašnjenju na sastanak s Angelom Merkel, tartufama s Berluskonijem, mirovnom planu na salveti – i o beogradskom dočeku dostojnom rimskog senatora
Prema pisanju Nemačkih ekonomskih vesti (DWN, Deutsche Wirtschaftsnachrichten), pod naslovom
Putin und Poroschenko tricksen Merkel aus: EU soll Gas-Schulden der Ukraine zahlen piše kako su Putin i Porošenko («iznenađujuća alijansa»), nadigrali Angelu Merkel – na gubitku će biti evropski poreski obveznici, koji će, po nalogu Brisela, doznačiti Moskvi 4,5 milijardi evra ukrajinskog energetskog duga.
Ruska televizija RT prenosi Putinovu izjavu na konferenciji za novinare u Milanu . On je ponovio da Ukrajinje duguje Rusiji najmanje 5,5 milijardi dolara da je Rusija spremna da zaračuna retroaktivno popust od 100 dolara na cenu gasa, što za rezultat može biti smanjenje na 4,5 milijardi dolara da i evropski partneri, Evropska komisija treba da podmetnu pleća za rešenje ukrajinske dužničke krize preko sredstava MMF ili garantuja velike banke ili kredita za premošćenje.
Putinova računica: Kijevu je Moskva prošle godine odobrila kredit od 3 milijarde dolara, dodatnih 1,4 milijarde dolara za gas Ukrajini duguje za gas isporučen u novembru i decembru 2013, da 500 miliona nije platila gas za prvi kvartal 2014, kao ni u aprilu, maju i junu.
Agencija Interfaks, novosti prenosi Putinove reči da je «Gazprombanka» dala «Naftogazu Ukrajine» 1,8 milijarda i da sada im pravo da traži taj novac nazad, a agencija
RIA Novosti podseća da je pored toga, „Gazpromaka“ pozajmila 1,4 milijardi firmi Ostchem Dmitrija Firtaša da kupi gas od „Gasproma“ i razvoj hemijske industrije u Ukrajini, da je gas kupljen i zamrznut u skladištu, a hemijskoj industriji Ukrajine nije poslat.
Gasprombanci, koja je pozajmila novac Ukrajini EU je udarila sankcije.
Njujork Tajms 17. oktobra pod naslovom Making Merkel Wait, Finding Time for Truffles piše kako su Evropljani očekivali da sretnu poniženog Putina, a kako ih je on, nakon što mu je u Beogradu priređen doček dostojan rimskog senatora, izbacio iz ravnoteže: kasnio je na susret nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, sa kojom je razgovor trajao od 11 uveče do 1.30 noću, da bi se na kraju po licima videlo kako nije bilo rezultata i kako je posle toga Putin otišao na tartufe kod svog prijatelja Berluskonija. IL Đrnale piše da se u tako kasnim satima nije moglo očekivati da tamo bude neka zabava.
Njujork tajms podseća na to da Putin teatralnim dilomatskim stilom voli da nervira zapadne partnere i kako je prošlog meseca je uznemirio Obamu uoči NATO samita koji se bavio ruskom agresijom, kada je, dok je leteo iz Mongolije, gde je bio u državnoj poseti, neočekivano najavio sedam tačaka mirovnog plana za Ukrajinu – pismeno, na poleđini salveti…
Njujork tajms citira Metjua Rojanskog, eksperta za Rusiju u Kenan Institutu (Kennan Institute) iz Vašingtona, koji kaže kako u zapadnim analizama postoji logika „Čekajući Godoa“ (Waiting for Godot’ quality to Western analysis), očekuju da se Putin pojavi prestravljen ili posramljen, ili ponizan, ali on se bori za ruski preporod. Zapitajte se: Kad je Petar Veliki bio skroman? Kada je Katrina bila skromna? To nisu uloge koje oni igraju.“ Njujorkt tajms očekuje da će Putin naići na tvrđi doček na samitu G20 u Australiji, koja je izgubila 28 državljana u avinu srušenom prošlog leta u zoni oružanog konflikta istočnoj Ukrajini.
Dopunjeno 19. oktobra
Da li će domovi i preduzeća imati energiju koja im je potrebna? Šta mogu EU i države članice da urade?
Izveštaj Evropske energetske komisije o stabilnosti evropskog gasnog sistema objavljenom 16. oktobra, pod naslovom «Saradnja pomaže da se ublaži problem» se konstatuje da će produžen poremećaj u snabdevanju imati značajan uticaj u 38 država Energetske zajednice EU, posebno u istočnim članicama i susednim zemljama.
Najviše će biti pogođene Finska, Estonija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), Bosna i Hercegovina, i Srbija kojima će nedostajati najmanje 60 odsto gasa koji im je potreban. To znači da će čak i privatna domaćinstva ostati na cedilu. Ako zemlje rade zajedno, umesto usvajanja čisto nacionalnih mera, manje potrošača će biti lišeno gasa kaže se u informaciji Izvor: Gas stress test: Cooperation is key to cope with supply interruption, na sajtu EU, 16. oktobra.
Izveštaj sadrži konkretne kratkoročne preporuke za najugroženije članice EU i susedne zemlje: više gasa će biti isporučeno domaćinstvima i preduzećima, ukoliko države članice sarađuju i omoguće tržištu da radi što je duže moguće; intervencija vlada bi trebalo da bude pažljivo pripremljena na regionalnoj osnovi i da bude primenjena, samo ako je potrebno.
Komisija podseća na evropsku regulativu iz 2010. ( Regulation 944/2010) u kojoj se između ostalog govori o regionalnim interkonekcijama, obezbeđivanju dvosmernog kretanja gasa, itd
Na saju EU se odgovara i na hipotetična pitanjaQ&A on Gas Stress Tests o tome šta će se desiti ako Rusi zavrnu slavinu:
6. Koliko smo zavisni od Rusije?
Danas EU uvozi 53 odsto energije koju troši. Energetska zavisnost odnosi se na mazut (skoro 90 odsto), na prirodni gas (66 odsto), a u manjoj meri na čvrsta goriva (42 odsto), kao i na nuklearno gorivo (40 odsto).
7. Da li imamo dovoljno skladišta gasa?
Skladištenje je ključni instrument da se uspostavi ravnoteža ponude i potražnje, posebno u slučaju prekida snabdevanja, u svim zemljama članicama i Energetske zajednice u kojima je infrastruktura za skladištenje dostupna,. Od početka oktobra, nivo punjenja skladišta u EU bio je veoma visok i iznosi oko 90 odsto. Samo u dve države članice (Mađarska i Portugal) nivoi skladištenja su ispod 80 odsto, ali je ova cifra mora da se stavi u pravom kontekstu, uzimajući u obzir velike skladišne kapacitete. U tom smislu u Mađarskoj odnos skladištenje i potražnje je iznad proseka.
Uprkos visokim nivoima, mora se imati u vidu da bi dugotrajna kriza ili jednostavno hladna zima mogli da isprane skladišta, te je neophodno pripremiti alternativne mere snabdevanja, kako bi se obezbedilo snabdevanje kupaca. Preporučuje se punjenje skladišta izvan uobičajenih nivoa i usavršavanje tehnike i tempa izvlačenja u državama članicama najviše izloženim u slučaju krize.
8. Šta će se dogoditi?
Na osnovu rezultata stres testova, Komisija je u oktobru predložila niz preporuka Evropskom savetu. Komisija očekuje odobrenje od šefova država ili vlada da nastavi svoj rad na takvim preporukama, s jedne strane, preko stalnog praćenja njihove realizacije u kratkom roku, a, s druge strane, nastavlja svoj rad sa državama članicama i od Evropskog parlamenta da definišu ključne ciljeve sigurnosti električne mreže i snabdevanja gasom za EU u godinama koje dolaze.
Dopunjeno 19. oktobra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
