Kako to radi Bajern

Svega četvrt sata su igrači Bajerna defilovali po Olimpijskom stadionu u Berlinu sa predimenzioniranom srebrnom tacnom koja pripada prvaku Nemačke, a onda su otišli da se naspavaju za nove radne pobede. Prosečno Bajernovo izdanje bilo je pre dve nedelje dovoljno da se sa 3:1 pobedi Herta u gostima i stigne do 23. prvenstvene titule. Tako je prvi put u istoriji jedan tim osvojio „salataru“ još u martu – kako primećuje nedeljnik „Špigl“, još je napolju hladno za tradicionalno tuširanje pivom koje praktikuju šampioni. „Previše dominantni, suvereni, opušteni, elegantni, ovi Bavarci su jednostavno previše kul za ovakvu ligu“, piše list. Kako se pokazalo već u sledećoj utakmici kada je Bajern u mešovitom sastavu okončao seriju od 19 pobeda (igrao 3:3 sa Hofenhajmom, a onda prvi put izgubio u ligi – od Auzburga), ostatak Bundeslige imaće za tim iz Minhena gotovo rekreativni karakter i poslužiti kao trening za Kup Nemačke i Ligu šampiona. Čitalac sada već zna da li je Bajern u sredu, posle zaključenja ovog broja „Vremena“, prošao u polufinale. Pre te utakmice Bavarci su slovili za ubedljivog favorita takmičenja, na jedan uložen evro najveće svetske kladionice plaćale su najviše 2,8 evra ukoliko Bajern odbrani titulu prvaka Evrope.

SVI DAJU PARE: Nijedan navijač kluba nema dilemu ko je najzaslužniji što je Bajern danas najbolji fudbalski tim sveta i privredno najperspektivniji klub. Doskorašnji predsednik kluba Uli Henes će za koju sedmicu morati u zatvor zbog milionske utaje poreza (videti „Vreme“ 1211: Crveni karton za fudbalsku legendu), ali hvalospevi na njegov račun ne prestaju. „Najvažniji čovek u klubu, titulu u Bundesligi posvećujemo njemu“, rekao je trener Pep Gvardiola. Šef upravnog odbora Karl-Hajnc Rumenige bio je još nadahnutiji: „Uli je bio mozak, srce i stomak Bajerna.“ Da li će Henesove berzanske i poreske mahinacije uticati na imidž Bajerna? Iz ovog kluba nisu o tome želeli da govore za „Vreme“, počeo je, kažu, ubitačni ritam utakmica pa nemaju vremena. Poznavaoci prilika ne veruju da Ulijev pad može da uruši konstrukciju, globalno uspešni Bajern već je sazidan. Tri decenije je Henes bio menadžer, pa još četiri godine predsednik. Svo to vreme nemilosrdno se držao zakona da para na paru ide – uspešni su popularni, a popularni dobijaju više para od sponzora, TV prava i navijača pa postaju još uspešniji i popularniji i tako unedogled.

Temelje današnje dominacije na terenu verovatno treba tražiti u izdvajanju fudbalske sekcije Bajerna od ostatka sportskog društva 2002. godine. Tada je formirano deoničarsko društvo u koje su do danas pare uložila tri moćna Bajernova partnera – Adidas, Audi i Alijanc, koji na ravne časti dele 24,99 odsto vlasništva. Preostale akcije su u rukama sportskog društva, koje tom tročetvrtinskom većinom zadržava mogućnost da potpuno inokosno odlučuje o svemu. Alijanc, koji je poslednji uskočio u deoničarski voz pre dva meseca, platio je svojih 8,33 odsto čak 110 miliona evra, pa sad računajte koliko Bajern vredi. Teško je preciznije reći jer akcije nisu na berzi. Osim ova „tri A“ finansijera (prvi Bavarce oblači, drugi ih vozi, a treći je krstio stadion), tu je i peta telekomunikaciona kompanija sveta – Dojče Telekom po novom ugovoru plaća oko 30 miliona evra godišnje da bi ono njihovo „T“ stajalo na grudima Riberija, Robena i Švajnštajgera.

„Svi hoće da sponzorišu Bajern“, kaže Frank Linkeš, koji za popularni sportski nedeljnik „Kiker“ izveštava o minhenskom gigantu. „Ta privredna snaga se razvila u poslednjih tridesetak godina pod palicom Ulija Henesa. Nedavno je otplaćena i Alijanc arena, sada svi prihodi idu Bajernu. Na to dolaze i redovni milionski prihodi od Lige šampiona na koje ostali klubovi u Nemačkoj ne mogu da računaju“, kaže Linkeš za „Vreme“.

A na sve to dolazi novac od prava na TV prenose. Televizija, doduše, Bundesligi donosi tri puta manje novca nego engleskoj Premijer ligi, ali pravila raspodele prema kojima najuspešniji dobijaju najviše opet idu na vodenicu Bajerna. Prošle godine kada je osvojio triplu krunu, ovaj klub je sakupio pedesetak miliona evra od prenosa. To sve dovodi Bajern na stabilno treće mesto po prihodima u svetu (iza Reala i Barselone), ali i na prvo mesto po vrednosti brenda. Konsultantska kuća Brend fajnans procenjuje Bajernove komercijalne kapacitete na 670 miliona evra, čime je nemački šampion pretekao Mančester junajted.

Upravo su se Junajtedu poslednjih godina dogodili Čelsi i Mančester siti, odnosno oligarh Roman Abramovič i šeik Mansur bin Zajed al Nahjan. Od takvog scenarija Bajern ne mora da strahuje jer u Nemačkoj strani ulagači ne smeju da poseduju većinski deo kluba. Zbog tog pravila su Nemci istovremeno ponosni i ljubomorni – kada je nedavno novokomponovani Pariz Sen Žermen isprašio Leverkuzen, nemački komentator je zajedljivo rekao da je pobedio najbolji francusko–katarski klub. Šta god mislili o ovom pravilu, ono praktično znači da nema teoretske šanse da prema finansijskoj potentnosti iko u Bundesligi priđe Bajernu.

ILI GA VOLIŠ ILI GA MRZIŠ: Poput sponzora, i fudbaleri hrle u Minhen da se pridruže platežno sposobnoj i igrački ubitačnoj mašini. Pri tome nije tajna da Bajern najviše voli da vrtoglavim ciframa vrbuje najbolje igrače konkurentskih klubova. Samo u poslednje vreme tu su dolazili Klose, Gomez, Nojer, Mandžukić, Dante, Gece… spisak je dugačak, a završava se grotesknim primerom Roberta Levandovskog, zvezde Borusije iz Dortmunda, koji je najpre godinu dana kukao da želi u Bajern, a onda i potpisao ugovor sa njim, iako sve vreme igra u dresu najvećeg takmaca. Pazariti konkurenciju, to je način da Bajern pokaže da „niko ne može ni vodu da mu donese“ – tako je otvoreno rekao Uli Henes 2007. kada je iz Ahena doveo Jana Šlaudrafa samo da ga ne bi kupio tada konkurentni Verder iz Bremena. Igrači često žele da ostanu u Nemačkoj, a najbolja destinacija vazda je Bajern, smatra novinar Frank Linkeš. „Bundesliga eksplodira, stadioni su krcati, plate stižu na vreme. A Bajern sigurno ne plaća lošije od drugih velikih klubova u Evropi“, kaže on.

Činjenica da Bajern sebi može da priušti svaku igračku nervira navijače drugih klubova. Najviše Nemaca navija za bavarski tim, ali ga još deset puta više njih mrzi iz dna duše. Tako se na stranici antibayern.de piše o „FC Holivudu“, klubu sa odvratnom politikom kupovine igrača, arogantnim samoreklamiranjem i rekordnom količinom onoga što se ovde zbirno zove Duselsiege – pobede u debeloj sudijskoj nadoknadi ili pukom srećom, autogolom, nepravdom. Ima po knjižarama i bestseler za sve bajernomrsce, zove se „Skidajte Bavarcima kožne gaće“, što aludira na tradicionalnu bavarsku nošnju. Navijači Bajerna se ne sekiraju – čak 225.000 njih je učlanjeno u klub (više članova na svetu ima samo Benfika iz Lisabona), dok širom sveta postoji preko 3500 navijačkih udruženja. Marljivi marketing i globalizacija uveli su Bajern u krug nekoliko fudbalskih divova čije ćete dresove – ili bar jeftine abidas falsifikate – videti od Bogote do Kalkute. Na dresovima i suvenirima za navijače Bajern je prošle sezone uzeo preko 80 miliona evra.

Ljubav i mržnja kulminiraju u sezonama vanzemaljskog fudbala koji ovaj tim prikazuje. Dušebrižnici strahuju da bi Bundesliga mogla da postane dosadna (zar već nije, pitaju cinici) jer se pobednik unapred zna. „Mora nešto da se uradi sa golovima“, sarkastično komentariše nedeljnik „Cajt“ raslojavanje Bundeslige na Über–Bayern i 17 ostalih. „Recimo da veličina protivničkog gola bude obrnuto srazmerna budžetu kluba – tako bi Bajern pucao na nešto veličine ormarića za cipele, a Ajntraht Braunšvajg na avionski hangar. Borusija Dortmund imala bi pred sobom rukometni gol, ali ionako bi slabo pogađala.“ Linkeš je saglasan da miriše na godine dominacije Bajerna, mada podseća da se ere u fudbalu brzo smenjuju. „Ko je pre pet godina mogao da pomisli da će danas Inter i Milan biti ovako očajni?“, pita naš sagovornik. Milano je, međutim, grad visoke mode, tamo se ne nose kožne gaće.