Novi Sad: Tragedija i posledice
Vladimir Vučinić nastavlja da sudi u slučaju Miroslava Miškovića, koji je posle trodnevnog boravka u Londonu došao u Beograd i sudiji vratio pasoš. Suđenje nastavljeno 26. decembra. Mišković nastavio da iznosi odbranu
Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio rešenje Višeg suda od 1. januara 2014. kojim je vlasniku kompanije Delta Miroslavu Miškoviću porodužena zabrana napuštanja boravišta za još tri meseca, saopšteno je u četvrtak, 13. februara 2014. iz Apelacionog suda.
Miškoviću je zabranjeno da bez odobrenja napusti teritoriju Srbije, a produžena mu je i mera privremenog oduzimanja pasoša.
Apelacioni sud saopštio je da je prilikom odlučivanja imao u vidu da „prema podacima u spisima predmeta, postoji opravdana sumnja da je okrivljeni Mišković kao vlasnik, suvlasnik i odgovorno lice“ u većem broju firmi registrovanih na teritoriji Srbije, Kipra, Holandskih Antila i Devičanskih ostrva, „izgradio brojne lične i poslovne kontakte kako u zemlji, tako i u inostranstvu kao i da poseduje znatna finansijska sredstva“.
Imajući u vidu težinu krivičnih dela za koje je Mišković osumnjičen, kao i visinu zakonom propisanih kazni, Apelacioni sud je procenio da postoji opravdana bojazan i opasnost od skrivanja i bekstva okrivljenog, dodaje se u saopštenju.
Apelacioni sud smatra da je zbog toga produženje mere zabrane napuštanja boravišta uz privremeno oduzimanje pasoša „opravdano“.
Miroslavu Miškoviću je zabrana napuštanja boravišta određena 19. jula 2013. kada je pušten iz zatvora uz kauciju od 12 miliona evra u kešu. Ustavni sud je presudio da je on protivustavno držan u zatvoru duže od šest meseci. On je 23. januara 2014. tražio da mu se trajno vrati pasoš, pozivajući se na poštovanje građanskih prava ali je Specijalni sud 24. januara odbio taj zahtev, kao i ukidanje mere zabrane napuštanja boravišta.
Suđenje će biti nastavljeno 27. februara.
Ian Forester, pravni zastupnik kompanije „Hemslejd“ Miroslava Miškovića, izjavio je da će pred nadležnim međunarodnim institucijama zatražiti zaštitu svog klijenta pošto odluka Apelacionog suda, kojom je Miškoviću potvrđena zabrana napuštanje Srbije bez odobrenja suda, „predstavlja dodatno opterećenje koje je pravno neprihvatljivo“, naveo je Forester u saopštenju koje je kako javlja B 92 prenela kompanija „Delta“ (Izjava pravnog zastupnika kompanije Hamslade)
Ljan Forester je savetnik za trgovačko i konkurencijsko pravo, savetnik kompanija, suverenih država i drugih vladinih organa, privrednih društava i privatnih lica za evropsko pravo, naročito trgovačko, konkurencijsko, carinsko; za carinske poslove, međunarodno trgovačko pravo, intelektualno vlasništvo i ustavno pravo u raznim granama: radiodifuzija, hemikalije, informatička tehnologija, farmacija, softver i sport. Pred nacionalnim sudovima i posredničkim telima, pred Opštim evropskim sudom i pred Evropskom komisijom zastupao je: BBC, Kenon, Dipon, Evropsku komisiju…
Vladimir Vučinić, sudija Specijalnog suda koji sudi Miroslavu Miškoviću, vlasniku „Delta holdinga“, smenjen je s mesta predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, odlukom kolegijuma svih sudija tog odeljenja, ali nastavlja da sudi Miškoviću, objavila je „Politika“. Sudija Vučinić će nastaviti da sudi i u postupcima za slučaj ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića, kao i za pobunu u JSO.
Sudija Vučinić obratio se prethodno Visokom savetu sudstva u vezi s pritiscima kojima je bio izložen kada je odlučio da Miškoviću privremeno vrati pasoš, radi putovanja u London. Vučinić se, prema saznanjima „Politike“, požalio da je sudija Aleksandar Stepanović (koji je vršilac funkcije predsednika Višeg suda) zahtevao od njega da opozove odluku o vraćanju pasoša Miškoviću, što je Vučinić odbio, uz objašnjenje da je njegova odluka zakonita i da ju je doneo na osnovu procene stanja u predmetu.
Viši sud u Beogradu saopštio je 26. decembra da na sudiju Posebnog odeljenja tog suda za organizovani kriminal Vladimira Vučinića ni na koji način nije vršen pritisak prilikom njegovog postupanja i odlučivanja u predmetu protiv Miroslava Miškovića, niti u bilo kom drugom predmetu.
U saopštenju koje je preneo „Tanjug“ izričito se demantuje pisanje pojedinih u medija da je vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, sudija Aleksandar Stepanović zahtevao od sudije Vučinića da opozove odluku o privremenom vraćanju pasoša Miškoviću.
Stepanović je izjavio da je odluku o godišnjim rasporedom poslova u Višem sudu u Beogradu za 2014. godinu, u skladu sa odredbama Sudskog poslovnika, doneo kao vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu; da je sudiji Vladimiru Vučiniću prestala dužnost predsednika Odeljenja za organizovani kriminal, koju je obavljao shodno prethodnom Godišnjem rasporedu poslova za 2013. godinu; da je užnost predsednika odeljenja prestala i još petorici sudija koji su bili na čelu pojedinih odeljenja. U saopštenju Višeg suda i izjavi sudije Stepanovića ništa se ne govori o tome da je o pritisku na sudiju Vučinića obavešten Visoki savet pravosuđa.
To saopštenje je preneto u „Politici“ uz tekst o tome da Sudija Vladimir Vučinić više nije predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda, što se vidi na stranici POLITIKA“ SAZNAJE:
Smenjen predsednik Specijalnog suda . (U saopštenju se kaže i da Vučinić „nikada nije bio predsednik Specijalnog suda“. Izraz Specijalni sud je inače u javnosti odomaćeni naziv Posebnog odeljenja Višeg suda.)
Vest o smeni sudije Vučinića je prva saznala „Politika“, a prenela je većina medija. „Politika“ je takođe prenela i kasniju izjavu sudije Vučinića koji najavljuje da će se zbog smene žaliti Apelacionom sudu, a tvrdi da poseduje dokaze da je na njega vršen pritisak u vezi s odlukom o privremenom vraćanju pasoša Miškoviću. On kaže da vršilac funkcije predsednika Višeg suda Aleksandar Stepanović nije tražio mišljenje sudija tog suda o tome ko treba da bude predsednik Posebnog odeljenja, kako je tvrđeno u saopštenju, a da je bio dužan da to učini kada je odlučio da ga smeni. Prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela organizovanog kriminala, predsednik Posebnog odeljenja, odnosno Specijalnog suda, postavlja se na četiri godine, a raspored sudija je godišnji.
„Sudije imaju pravo prigovora ako bi se to činilo proizvoljno. Toga više nema ni u privatnim firmama, a kamoli u sudu“, naveo je sudija.
Dopunjeno 29. 12.
Sudija Vučinić je potvrdio „Politici“ informaciju da je o pritiscima obavestio Visoki savet sudstva VSS, ali nije želeo da komentariše razloge zbog kojih je smenjen.
Visoki savet sudstva (VSS) primio je prigovor sudije Vladimira Vučinića u kome tvrdi da je na njega vršen pritisak zbog odluke da Miroslavu Miškoviću privremeno vrati pasoš.
Sudija je u prigovoru naveo da je zbog te svoje odluke imao raspravu sa vršiocem funkcije predsednika Višeg suda Aleksandrom Stepanovićem, što smatra pritiskom na svoju nezavisnost. Od Vučinića i Stepanovića su zatražene izjave tim povodom, nakon čega će taj najviši sudski organ doneti odluku povodom prigovora.
Predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević izjavila je za Radio Novi Sad da je odluka da se sudija Vučinić smeni s mesta predsednika specijalnog odeljenja Višeg suda u Beogradu iznenađenje ne samo za laike veći za sudije:
«Mi ne možemo da se ne zapitamo da li je to neka vrsta pritiska za odluku koju je on doneo nekoliko nedelja ranije kada je dozvolio okrivljenom u jednom predmetu da napusti zemlju. Pri tome, okrivljeni je kao jemstvo platio 12 miliona dolara, što je izuzetno neobično, i na kraju se vratio u Srbiju…
Po njenim rečima, Društvo sudija Srbije tu odluku vidi kao vrstu pritiska na sudiju Vučinića, naročito zbog toga što se zna da je taj sudija izuzetno stručan čovek, koji šest godina bio na mestu predsednika specijalnog odeljenja Višeg suda u Beogradu:
„Vučinić je čovek koji je stručan. Ne zaleće se. Prvo odbro odmeri pa onda, seče, ali kada to uradi on ‘iseče’ savršeno. Tako da Društvo sudija Srbije ne vidi razloge zašto je sudija Vučinić smenjen, pogotovo zato što se godišnji raspored pravi do 1. decembra, a sada smo mi gotovo u 2014. godini i tek sad je napravljen raspored…
Sve to ukazuje na to da se ovakav sudija pritiska, a to ne bi trebalo da se radi, jer umesto da se se ponosimo takvim sudijom, mi ga na neki način kažnjavamo,» zaključila je predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.
Dopunjeno 26.12 u 20:22
Društvo sudija Srbije pozvalo je 27. decembra VSS da se u odlučivanju o zaštiti prava sudije Vučinića rukovodi ustavnom obavezom da bude nezavisan organ kako bi mogao da ispuni svoju dužnost garanta nezavisnosti sudija i sudova.
Društvo u saopštenju podseća da su zabranjeni ne samo pritisci na sudstvo koji dolaze „spolja“ od političara i medija koji su potpali pod uticaj politike, već i uticaji dolaze „iznutra“ – od pripadnika sudske vlasti.
Za Društvo je zabrinjavajuća činjenica da se sudija Vučinić obratio V S S radi zaštite prava da sudi nezavisno i ističe da je do sada ta činjenica nezabeležena i veoma zabrinjavajuća.Visoki savet sudstva se tim saopštenjem poziva da se u odlučivanju o zaštiti prava sudije rukovodi ustavnom obavezom da bude nezavisan organ kako bi mogao da ispuni svoju dužnost garanta nezavisnost i sudija i sudova.
Društvo sudija ispoljava zabrinutos zbog toga što će o zahtevu sudije Vučinića odlučivati, izborni članovi Visokog saveta sudstva, za koje je, kako se kaže u saopštenju, nesporno utvrđeno da su poslušno povređivali osnovna nčela vladavine prava, a koji su i sada članovi Visokog saveta sudstva.
Kako piše NIN, odluka sudije Specijalnog suda Vladimira Vučinića da vrati pasoš Miroslavu Miškoviću i dozvoli mu put u London uoči nastavka suđenja, «predstavljeni su kao uzbuna u pravosuđu, a kod vicepremijera Aleksandra Vučića izazvalo je pravi šok, jer on skoro i da ne krije da ceo slučaj doživljava i lično».
«Navodno, piše NIN, Vučića je zatekao potpuno neočekivani potez sudije koji je delegiran u Specijalni sud kao iskusni profesionalac, lojalan i čovek bez mrlje u karijeri. Vicepremijer je pobesneo na ljude od poverenja i u sitne sate ih zvao na raport kako bi ispitao o čemu je reč.
Iako javno nije hteo da komentariše novinarsko pitanje o potezu sudije Vučinića, rekavši da neće da se meša u rad pravosudja, Vučić nije uspeo da sakrije ličnu rezignaciju i zagonetno doda: Sasvim dovoljno da onim ˝drugim ljudima˝natukne kako, eto, on ipak zna da je to smišljeno učinjeno, kako bi se, valjda, on kompromitovao. Takav stav treba da osnaži i izjava specjalnog tužioca Miljka Radisavljevića, koji se oglasio navodima da mišljenje tužilaštva u vezi sa vraćanjem pasoša Miškoviću nije traženo i da za to ne postoji nikakvo obaveštenje. A stiglo je, nedvosmisleno, od samog sudije Vučinića, koje je potvrdio i predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević. ‘Sudija kome je okrivljeni dao dovoljne garancije da će se vratiti iz inostranstva svoju odluku donosi na osnovu sopstvenog uverenja i ne mora tražiti saglasnost tužilaštva’, decidiran je Milojević, inače dugogodišnji sudija ‘krivičar’. Tu je i kaucija od 12 miliona evra. Nemoguće je da to ne zna i Vučić, za koga je mnogo puta isticano da je sa najvišom ocenom završio Pravni fakultet, ali, pošto je političar, želi da stvari drži pod kontrolom, ili bar pod tenzijom, koja, na zadovoljstvo ojadjenog puka, dodatno difamira krivca koji se obogatio dok su Srbija i narod propadali. Otud i Vučićeve poruke da ‘Mišković neće pobediti Srbiju’, kojom ga je unapred proglasio krivim i osudio, a sebe u velikoj meri poistovetio sa Srbijom“, piše Slobodan Ikonić u NIN-u od 19. decembra 2013.
Slučaj Miškovićevog pasoša nije jedini: uz dozvolu sudije u inostranstvo su svojevremeno putovali folk-pevačica Ceca Ražnjatović i Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, i uredno se vraćali. Sud jedino nisu ispoštovali Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika SRJ (kaucija je bila samo 15.000 evra) i vlasnik piramidalne banke Jugoskandik Jezdimir Vasiljević (založio kuću prijatelja na Dedinju)Svojevremeno je, vlasnik propale piramidalne štedionice „Jugoskandik“, založio kuću svog prijatelja na Dedinju kao jemstvo za puštanje iz pritvora. Međutim Jezdimir Vasiljević je pobegao uz lažni pasoš, jemstvo mu je propalo a posle nekoliko godina skrivanja uhapšen je u Holandiji a potom izručen Srbiji.
Miroslav Mišković je u Londonu boravio tri dana, a u Beograd se vratio u subotu, 14. decembra, a 17. decembra se javio sudu i vratio pasoš sudiji Vladimiru Vučiniću, izveštava se u tekstu <a href=" http://www.miroslavmiskovic.rs/miroslav-miskovic-vratio-pasos-sudiji/
“ target=“_blank“> Miroslav Mišković vratio pasoš sudiji, na sajtu Miroslava Miškovića.
U Specijalnom sudu u Beogradu suđenje Miroslavu Miškoviću, njegovom sinu Marku, vlasniku „Nibens grupe“ Milu Đuraškoviću i još osam optuženih za malverzacije za putarskim preduzećima se nastavlja26. decemba.
Optužnica tereti Miškovića i ostale da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili putarska preduzeca za 16,95 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara. Miroslavu i Marku Miškoviću i Milu Đuraškoviću na teret se stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja.
Na početku suđenja u 14. i 15. novembra Miroslav Mišković je započeo odbranu, u kojoj negirao optužbe da je oštetio putarska preduzeća, ističući da ne razume za šta je odgovoran, jer je sve radio po zakonu i o svakoj transakciji obaveštavao nadležne institucije i da nije utajio porez već ga uredno prijavio.
Dopunjeno 27. decembra 2013.
Dopunjeno 17. januara 2014.
Visoki savet sudstva odbacio prigovor sudije Vučinića da je na njega vršio predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović, kada ga je smenio sa funkcije predsednika Posebnog odeljenja tog suda za organizovani kriminal zbog odluke da privremeno vrati pasoš Miroslavu Miškoviću. Predsednik Višeg suda je izjavio Tanjugu, što su preneli RTS i B92, da se ne radi o smeni, već da je sudiji Vučiniću predsednička dužnost prestala u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i novim godišnjim rasporedom poslova u tom sudu.
Vučiniću je, takođe, odlukom predsednika Apelacionog suda u Beogradu odbijen prigovor na odluku da prema Godišnjem rasporedu u Višem sudu u Beogradu za 2014. više ne obavlja dužnost predsednika Posebnog odeljenja za organizovani kriminal.
Dopunjeno 17. januara 2014.
1. Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, predsednik Visokog saveta sudstva
2. Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave Republike Srbije
3. Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije
4. Mirjana Ivić, sudija
Rođena 20.11.1951. godine u Leskovcu.
Diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu 1975. godine. Pravosudni ispit položila 1984. godine.
Od 1976. godine radi kao pripravnik u Zavodu za izdavačku delatnost „Filip Višnjić“ u Beogradu. Od 1984 do 1990. godine radi kao stručni saradnik u Krivičnom odeljenju – u Veću za maloletnike u Vrhovnom sudu Srbije, nakon čega je angažovana u Upravnom odeljenju Vrhovnog suda Srbije, u zvanju savetnika predsednika, za upravnu materiju. 1998. godine izabrana za sudiju Okružnog suda u Beogradu i po rasporedu radila u Upravnom odeljenju i popunjavala petorno veće Krivičnog odeljenja. 24. 11. 1999. godine izabrana za sudiju Vrhovnog suda Srbije u Odeljenju za upravnu materiju gde je radila sve do 31. 12. 2009. godine. U Vrhovnom sudu Srbije po rasporedu bila predsednik veća i član redakcijske grupe Biltena.
01.01.2010. godine izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda gde radi u Specijalizovanom veću za upravnu materiju kao i u Veću za rešavanje sukoba nadležnosti između Upravnog suda, viših i osnovnih sudova. Do 01.10.2010. godine po rasporedu bila član veća u Krivičnom odeljenju i član redakcijske grupe Biltena sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda. Do 27. 01. 2011. godine bila član Izborne komisije Visokog saveta sudstva, gde joj je članstvo prestalo na lični zahtev.
Učestvovala na svim domaćim i međunarodnim stručnim skupovima i međunarodnim konferencijama 1997. godine u izdanju Pravno-istraživačkog centra u Beogradu priredila i objavila zbirku – Zakona o oduzimanju i vraćanju nepokretnosti sa sudskom praksom.
U Biltenu Vrhovnog suda Srbije i časopisu Intermeks objavila više stručnih radova i sentenci iz oblasti upravne materije.
5.Miroljub Tomić, sudija
Rođen 1961. godine u Kragujevcu, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Pravni fakultet završio je u Kragujevcu 1986. godine.
Nakon diplomiranja zaposlio se u Radnoj organizaciji za prevoz robe u drumskom transportu „Špedicija“ na poslovima referenta službe za opšte i pravne poslove, gde je radio do 01.01.1987. godine, nakon čega je zasnovao radni odnos u preduzeću „Zastava transport“ na poslovima višeg stručnog saradnika za obradu predmeta u drugostepenom postupku.
U Osnovnom sudu udruženog rada u Kragujevcu na poslovima sekretara veća radio je od 16.11.1987. do 31.12.1991. godine, nakon čega je prešao u Opštinski sud u Kragujevcu. Za sudiju Okružnog suda u Kragujevcu izabran je 01.01.2000. godine, nakon čega je izabran na funkciju predsednika Okružnog suda u Kragujevcu.
Kao sudija Opštinskog suda u Kragujevcu postupao je u krivičnoj materiji, u kojoj je nastavio da postupa i kao sudija Okružnog suda u Kragujevcu.
Od 01.01.2010. godine radio je kao sudija Apelaciononog suda u Kragujevcu, gde je obavljao funkciju zamenika v.f.predsednika suda. Postupao je u krivičnoj materiji kao predsednik jednog krivičnog veća.
Bio je član Visokog saveta pravosuđa, član je Predsedništva Srpskog udruženja za krivično pravnu teoriju i praksu, a jedno vreme je obavljao i funkciju člana Upravnog odbora Društva sudija Srbije.
Bio je član radne grupe za izradu analize rada sudova opšte nadležnosti u Republici Srbiji i član radne grupe za izradu teksta radne verzije Sudskog poslovnika. Učestvovao je i u radu drugih radnih grupa obrazovanih od strane Visokog saveta sudstva. Trenutno je član radne grupe za uvođenje sudskog menadžera i član Programskog saveta Upravnog odbora Pravosudne akademije.
Zadnji niz godina drži vežbe na Pravnom fakultetu u Kragujevcu iz oblasti krivično procesnog prava.
Učestvovao je na mnogobrojnim seminarima i međunarodnim konferencijama i autor je većeg broja radova iz oblasti krivično-pravne materije.
6.Blagoje Jakšić, sudija
Rođen 06.05.1957. godine u Kosovskoj Mitrovici.
Pravni fakultet u Kragujevcu, Univerzitet „Svetozar Marković“ završio 22.12.1983. godine. Pravosudni ispit položio 09.10.1986. godine.
Dana 01.04.1985. godine zasnovao radni odnos u Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici u svojstvu sudijskog pripravnika. Juna 1986. godine izabran za sudiju Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici i postupao kao pretresni sudija u krivičnom odeljenju. Od jula 1992. do aprila 2002. godine obavljao dužnost predsednika Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici. Od oktobra 2003. godine radi kao sudija Prvog Opštinskog suda u Beogradu. Od upućivanja na vršenje sudijske funkcije u Prvi Opštinski sud u Beogradu postupao u parnicama iz radnih odnosa, a za rukovodioca Odeljenja za radne sporove u tom sudu određen od juna 2008. godine do 31.12.2009. godine.
U 2006. godini izabran za najboljeg sudiju Prvog Opštinskog suda u Beogradu.
Tokom 2006. i 2007. godine držao predavanja u organizaciji Saveza samostalnih sindikata, a iz oblasti primene propisa iz radnog prava i u organizaciji Agencije za mirno rešavanje sporova.
Od 01.01.2010. godine obavlja funkciju sudije Višeg prekršajnog suda u Beogradu
7.Branka Bančević, sudija
Rođena 21.02.1955.godine.
Po završenim studijama na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, od 1977. godine do novembra 1979. godine radila kao pripravnik u Opštinskom javnom pravobranilaštvu u Sremskoj Mitrovici a nakon položenog pravosudnog ispita 1978. godine, kao zamenik Opštinskog javnog pravobranioca u Sremskoj Mitrovici.
Od 1979. godine do 1987. godine radila kao sudija Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici, a od 1995. godine do 31.12.2009. godine kao sudija Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, nakon čega je radila kao predsednik Okružnog suda od juna 2001. godine do juna 2006. godine. 01.01.2010. godine izabrana za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu, predsednik je Krivičnog odeljenja i prvi zamenik v.f. predsednika ovog suda.
Pored obavljanja sudijskih poslova, od 2001. godine istovremeno bila angažovana i kao predavač od strane Društva sudija Srbije, Pravosudnog centra, OEBS-a i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, u oblastima krivično-procesnog prava, krivično-materijalnog prava, trgovine ljudima i sporazuma o priznanju krivice, a sada je član komisije za obuku sudija i predavač Pravosudne akademije.
8.Aleksandar Stoiljkovski, sudija
Rođen 08.02.1971. godine u Vršcu, po nacionalnosti Makedonac.
Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje stekao u Zrenjaninu. Pravni fakultet u Novom Sadu završio školske 1995/96. godine.
Od 01.09.1996. godine zaposlen u Privrednom sudu Zrenjanin, kao sudijski pripravnik. Pravosudni ispit položio 22.02.1999. godine, a počev od 01.03.1999. godine zaposlen u Privrednom sudu u Zrenjaninu kao stručni saradnik. 01.12.1999. godine izabran za sudiju Opštinskog suda u Zrenjaninu. Od 01.08.2005. godine radio kao sudija Trgovinskog suda u Zrenjaninu.
Od 01.01.2010. godine vrši funkciju predsednika Privrednog suda Zrenjanin.
9.Sonja Vidanović, sudija
Rođena 05. maja 1959. godine u Subotici
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisala 1977. godine i diplomirala na istom fakultetu 1981. godine. Za vreme studiranja aktivno se bavila sportom – odbojkom i bila član državne reprezentacije Jugoslavije. Pravosudni ispit položila 01.03.1984. godine.
Od novembra 1981. godine volontirala u Višem sudu Subogica, a zasnovala radni odnos u istom sudu 06. januara 1982. godine na mestu sudijskog pripravnika, gde se nalazila do 31.08.1984. godine. Od 01.10.1984. godine do 30.11.1984. godine zaposlena u Komunalnoj radnoj organizaciji Subotica. Nakon toga, vršila funkciju sudije za prekršaje u Opštinskom organu za prekršaje Subotica u periodu od 01.12.1984. do 29.02.1988. godine. Za sudiju Opštinskog suda u Subotici izabrana 01.03.1988. godine. Od 23.12.2009. godine, postavljena za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Subotici, počev od 01.01.2010. godine.
Bila je angažovana kao član Programskog saveta Pravosudne Akademije u Beogradu.
Za vreme obavljanja sudijske funkcije učestvovala u obučavanju sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika.
Učesnik više stručnih savetovanja organizovanih od strane Vrhovnog suda Srbije, Pravosudnog centra, Pravosudne Akademije, nevladinih organizacija: Seminar o pravima deteta, prestupništvu mladih i postupanju sa maloletnim učiniocima krivičnih dela, u organizaciji Pravosudnog centra Beograd u mesecu februaru 2006. godine, Obuka na osnovama prava Evropske Unije za pripremu pravosuđa za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u organizaciji Pravnog foruma i Pravosudnog centra Beograd, u decembru 2006. godine, Seminar o sporazumu o priznanju krivice 23. i 24.02.2010. godine na Paliću u organizaciji Pravosudne Akademije, Republičkog Javnog Tužilaštva i Ministarstva pravde SAD-a.
Sudija Sonja Vidanović je lice ovlašćeno za postupanja po zahtevu za informacije od javnog značaja.
10.Dejan Ćirić, advokat iz Niša, potpredsednik Advokatske komore Srbije
11. prof. dr Zoran Stojanović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Izvor: VSS, Članovi
Visoki savet sudstva o pritužbi sudije Vladimira Vučinića naveo da bi dokazivanje istinitosti navoda dovelo do nepotrebnog odugovlačenja okom odlučivanja o pritužbi koju je, zbog pritisaka u postupku protiv Miroslava Miškovića.
Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Vladimir Vučinić podneo protiv Aleksandra Stepanovića, vršioca funkcije predsednika Višeg suda, Visoki savet sudstva (VSS) nije utvrđivao da li sudija govori istinu.
VSS, kako „Politika“ saznaje, nije utvrđivao ni da li su tačne tvrdnje predsednika Stepanovića, koji je demantovao navode sudije Vučinića, s obzirom na to da bi, kako piše u obrazloženju odluke ovog tela u koju je „Politika“ imala uvid, „dokazivanje istinitosti navoda iz pritužbe i izjašnjenja na nju dovelo do nepotrebnog odugovlačenja“.
S obzirom na iznete činjenice, ostaje pitanje ko je od dvojice sudija govorio istinu: Vučinić, kada je tvrdio da mu je predsednik suda rekao da će ga zbog odluke da vlasniku kompanije „Delta“ privremeno vrati pasoš zbog puta u London (drugi zahtev za put u Holandiju je odbijen) „vratiti u Palatu pravde i poniziti ga pred 90 ljudi“ ili Stepanović koji je sve to odlučno demantovao. Zbog odluke članova VSS da ne ispituje tačnost tvrdnji dvojice sudije, javnost je ostala uskraćena za istinu. Jer, ne govoriti istinu u vršenju sudijske funkcije u zvaničnim obraćanjima ili neosnovano uzbunjivanje javnosti, bez sumnje, predstavlja nemoralno ponašanje i teško ogrešenje o etički kodeks. A, takva situacija apsolutno zahteva razrešenje i utvrđenje ko je od njih dvojice govorio istinu.
U obrazloženju članova VSS nedoumice izaziva i činjenica da je o osnovanosti pritužbi sudije Vučinića „odlučivano na osnovu podnetih dokaza i nespornih činjenica jer su oni cenjeni u svetlu mogućnosti da li mogu da budu pretnja“. Naime, „ni u jednom od navoda iz pritužbe ne stiče se mogućnost da budu pretnja u smislu vršenja uticaja na donošenje odluke prilikom vršenja sudijske funkcije“.
– Pitanje je zbog čega VSS obrazlaže „pretnju“ u krivično pravnom smislu s obzirom na to da u konkretnom slučaju sudija Vučinić nije podneo krivičnu prijavu zbog pretnje, već pritužbu u kojoj tvrdi da mu je ponašanjem vršioca funkcije predsednika Višeg suda ugroženo pravo i obaveza da sudijsku funkciju obavlja nezavisno i nepristrasno. To je mnogo širi pojam. On mora da se tumači u svetlu zabrane bilo kakvog uticaja, bilo kakvog stepena ugrožavanja prava i obaveze sudije da sudi nezavisno i nepristrasno i ustavne obaveze VSS da štiti nezavisnost sudija i sudova – kaže „Politikin“ sagovornik dobro upoznat sa slučajem sudije Vučinića.
Uvidom u obrazloženje odluke VSS, javnosti su postali dostupni, do danas, nepoznati detalji „odnosa“ sudije Vučinića i vršioca funkcije predsednika beogradskog Višeg suda. Ako je suditi po obrazloženju VSS, Stepanović je dva dana pošto je Vučinić doneo odluku o privremenom vraćanju putne isprave Miškoviću (7. decembra) u telefonskom razgovoru pitao sudiju da li je tačno da je vlasnika „Delte“ pustio u London. Istog dana, dvojica sudija videla su se u predsednikovom kabinetu kada mu je Stepanović, između ostalog, kazao da će od januara najverovatnije biti vraćen u Palatu i da će ga poniziti pred 90 ljudi, a da svakako neće biti predsednik Specijalno suda. Takođe mu je rekao i da više nije bitna njegova procena da li će se Mišković vratiti, kao i da je jedini izlaz za njega, da se ne bi desilo da bude „vraćen u Palatu“, da opozove odluku pre nego što policija skine zabranu.
Na sve ovo, predsednik Stepanović je ustvrdio da su svi navodi koje je sudija Vučinić izneo „potpuno netačni i neosnovani“. Doduše, Stepanović je „priznao“ da je sudija pomenutog dana bio u njegovom kabinetu u Palati pravde, ali da je iznosio procesne dileme u vezi sa predmetom „Luke Beograd“ i da ga je na kraju razgovora obavestio o svojoj odluci u predmetu Miroslava Miškovića. Stepanović je, između ostalog, negirao i da je rekao da će sudija Vučinić biti vraćen u Palatu, i da je takvu odluku ikada doneo.
Izvor: Politika 07.02.2014.
Negira da je utajio porez. Kaže pred sudom da je njegova Delta platila 1,8 milijardi evra poreza u Srbiji, da mu je za delo od 16 miliona blokirana imovina od 45 miliona, da nema uslova za rad, da se njegova kompanija Delta snima, a da to ne radi policija
Kako izveštava list «Blic» (Mišković: Ne bi ličilo na mene da pobegnem), u Specijalnom sudu u Beogradu u 26. decembra u 14.30 sati nastavljeno je suđenje Miroslavu Miškoviću, pred stranim posmatračima smeštenim na gornjoj galeriji.
Kada je optuženi Mišković prišao govornici, sudija Vučinić je po zapažanju izveštača «Blica» ironično primetio: «O vi ste tu, nisam znao. Nisam imao priliku da Vas vidim od kada vam je vraćena isprava…»
Mišković je pred sudom rekao da se njegov status pogoršao od trenutka kada je molio sud da utvrdi njegovu pretpostavku nevinosti dok traje suđenje. Mišković je dodao da je poslao pismo državnim organima u kom je tražio da mu se objasni da li ima pretpostavku nevinosti koja mu, kako je rekao ne treba kao lična zaštita, već zbog 8.000 zaposlenih, zbog partnera, zbog banaka koje prate rad i razvoj Delte, te da moli predsednika, Ustavni, Apelacioni i Vrhovni sud za to svoje pravo. On je u sudu tvrdio da se zgrada njegove kompanija se snima, a to ne radi policija, da nema normalne uslove za rad.
Zatim je rekao nigde neće otići iako bi mnogi želeli da „Mišković ode“, jer zna da nije počinio nikakvo krivično delo.
Rekavši da je platio najveće jemstvo u istoriji Srbije od 12 miliona evra i to u kešu, da je odlukom Ustavnog suda o dužini pritvora preko zakonskih okvira dobio samo moralnu satisfakciju, on je konstatovao da ako je pritvor nezakonit, onda je i jemstvo nezakonito, ali nije nastavio da govori o tome.
U nastavku svoje odbrane, Miroslav Mišković je međutim zamolio da mu se odblokira imovina, jer će u suprotnom zatražiti pomoć od međunarodnih institucija.
«Ukupna blokada je 45 miliona evra za delo u vrednosti od 16 miliona evra koje mi se stavlja na teret» – rekao je Mišković
Podsetio je da je Delta u proteklih 10 godina platila 1, 8 milijardi evra poreza u Srbiji, a samo za prodaju Maksija porez od 25 miliona evra, da bi potom, izrazio sumnju da je u pitanju zla namera i da je optužbama za utaju poreza neko hteo njemu i njegovom sinu Marku da nanese namernu štetu.
Tvrdio je da su u njegovoj kompaniji imali problema da strancima kojima je porez svetinja objasne o čemu se radi, da su zbog toga angažovali američku kompaniju KPMG, najznačajniju svetsku instituciju koja se bavi porezima, koja je utvrdila da nema neplaćenog poreza i da je poslovanje sto posto u skladu sa zakonom – da su relevantne institucije utvrdile da je sve plaćeno, a da tužilaštvo nije htelo da prihvati te nalaze kao dokaze.
Dopunjeno 26. decembra u 17.28
Drugi delo Miškovićeve odbrane, dostupan na stranici Nastavak sudjenja: Izjava Miroslava Miškovića, sastojao se u komentaru pojedinih delova optužnice – odbacivanju navoda da je zloupotrebio položaj i prikrio porez – i njene celine:
«Ja sam i prošli put govorio o tome da ne razumem šta je ovde urađeno nezakonito. Uveren sam da je i tužilaštvo to shvatilo, pošto su rekli da je sve rađeno u skladu sa zakonom.
– Prvo su me optužili za zloupotrebu položaja, kroz neko virtuelno dogovaranje, pa za obračun kamate, pa nije 1,2 miliona EUR kamata nego je 200.000. I na kraju su izmislili utaju poreza.
1. Početak istrage – samo zloupotreba položaja
– Moram da primetim da u početku istrage nije bilo ni reči o utaji poreza. Ja sam uhapšen zbog zloupotrebe službenog položaja, ne zbog korupcija i malverzacija, kako se to stalno u javnosti predstavlja. Ali to izgleda nije bilo dovoljno. Izgleda su neki savetnici rekli da treba pojačati optužnicu, posebno da bi je bolje razumela strana javnost, kojoj zloupotreba položaja ništa ne znači. Drugo, svi svedoci tužilaštva su svedočili u našu korist. I onda je uvedena utaja poreza, jer je očigledno da je optužnica za zloupotrebu položaja tanka.
– Razvijeni demokratski svet ne može da razume krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, pogotovo ne kada se to čini bez ikakvih dokaza, i pogotovo u poslovanju dve privatne firme, ali vrlo dobro razume šta je poreska utaja.
2. „Pojačavanje“ optužnice – narušavanje ugleda
– Poreska utaja je izmišljena kako bi se meni lično, a i mojoj kompaniji, narušio teško stečeni visok ugled u međunarodnoj poslovnoj zajednici. Pa zar vi stvarno mislite da bi moja kompanija u jednom trenutku bila zadužena preko 1 milijarde kod najvećih svetskih banaka, da nemamo tako visoki ugled?
– Porez za koji sam ja optužen nikad nikome u Srbiji nije niti obračunat niti naplaćen. Zato što ne postoji.
…
Poreska policija podnosi krivičnu prijavu za utaju poreza pre nego što je porez utvrđen
Po Zakonu o poreskom postupku i administraciji, poreska uprava, tačnije poreski inspektor, obaveštava poresku policiju ako u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji osnovana sumnja da je izvršeno poresko krivično delo, a onda poreska policija prikuplja obaveštenja, izveštaj poreske uprave i druge dokaze i to dostavlja tužilaštvu.
– U mom slučaju red događaja je bio drugačiji. Tužilaštvo je dalo predmet poreskoj policiji da pronađe poresku utaju, a onda im je nalog za terensku kontrolu, poslužio samo kao pokriće.
– Dakle šta mislite zbog čega je samo u mom slučaju dovoljno da se podnese krivična prijava, a da nema ni zapisnika a naravno ni rešenja poreskog organa?
– Lako možete da utvrdite, a to sam video pregledom dokumenata da je krivična prijava podneta 28. 3. 2013. godine protiv mene, a zapisnik o terenskoj kontroli, imate ga u spisima, je urađen tek 08. 4. 2013. godine. Dakle, zapisnik je prvi dokumenat koji može da se uradi u nekoj poreskoj kontroli. Pa na osnovu čega je podneta krivična prijava protiv mene, ako nije tada još uopšte nije bilo zapisnika? Ko je taj koji je sagledao da će jednoga dana biti zapisnik, koji će utvrditi da ipak postoji poreska obaveza u firmi?
– Napominjem, što je Vama sigurno poznato, da zapisnik nije akt kojim poreska obaveza pravnosnažno nastaje.
– Rešenje o naplati poreza se donosi 7. maja 2013. godine, a optužnica je podignuta 48 sati nakon toga, 9. maja.
– Kao što Vam je poznato, ni donošenjem rešenja ne nastaje poreska obaveza, jer na rešenje postoji zakonom dozvoljeno pravo žalbe u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
– Znači, optužnica u pogledu poreske utaje podignuta je, a da poreska obaveza nije bila ni pravosnažno utvrđena. Da se u mom slučaju primenjuje Zakon, danas bi završili ovo suđenje.
…
Na početku svog iskaza rekao sam da sam razumeo optužnicu samo u jezičkom smislu, pošto je napisana na srpskom jeziku. Međutim, objasnio sam da nisam razumeo optužnicu u suštinskom – sadržinskom smislu, jer su u njoj navedene brojne tvrdnje koje su potpuno nelogične i besmislene, a dokazuju se frazama ‘očigledno, jasno, evidentno, navodno’. Pored toga, nisam razumeo optužnicu i zato što mi nije jasno zašto to što mi se optužnicom stavlja na teret predstavlja krivično delo, jer nisam prekršio ni jedan zakon. Mi danas nismo na terenu da li ima, ili nema dokaza, već smo na terenu da nema krivičnog dela.
– Ja sam optužen za zloupotrebu položaja odgovornog lica. U tom optuženju imate dva segmenta: zloupotreba i ko je odgovorno lice.
1. Šta je zloupotreba?
– Jedan sudija Vrhovnog suda, sada u oktobru, napisao je da bi sama zloupotreba mogla da se tumači neophodno je dobro poznavanje privrednih propisa. Tužilaštvo ne zna šta je kredit, a šta dokapitalizacija, kako postaješ vlasnik a kako finansijer, šta je kontrolni, a šta manjinski akcionar, šta je imovina firme, a šta lična imovina. Kako su me onda optužili?
– Da bi došlo do zloupotrebe neophodno je: iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica ovlašćenja ili nevršenje svoje dužnosti. Potrebno je znači nezakonito postupanje!!!
– Ja i dalje ne znam šta je urađeno nezakonito:
1. Da li je nezakonito to što sam dao kredit?
2. Da li je nezakonito to što je obračunata kamata? Ili je nezakonito što je kredit ranije vraćen?
3. Da li je nezakonito to što sam kupio akcije po jednoj ceni, a prodao po drugoj?
– A sve ove zakonite radnje tužilaštvo obavija, nekim virtuelnim dogovorima, nekim prividima i sakrivanjima, i na kraju utajom izmišljenog poreza.
– Na pripremnom ročištu tužilac je izjavio da sve ove radnje nisu protivne ni jednom konkretnom zakonu ili drugom propisu. Jer tužilac nije mogao da navede u čemu se ogleda njihova navodna nezakonitost.
– Pošto ne može da kaže da su sve ove radnje nezakonite, onda tužilaštvo tvrdi da sam stvorio privid, pri čemu, tužilac nije naveo u čemu se sastoji takav privid. Stvaranje privida ima za cilj da se lažno prikažu činjenice, falsifikovanjem isprava, korišćenjem neistinitih podataka, ili sa nekim drugim nezakonitim radnjama.
– Međutim, u optužnici se ne navodi da sam preduzeo bilo koju od takvih radnji…
– Po Tužiocu, svaki od pravnih poslova koji se navode u optužnici, pojedinačno posmatran, bio je zakonit, dok su istovremeno ti poslovi u svojoj ukupnosti, bili nezakoniti. Meni zaista nija jasno kako je tužilac došao do takvog zaključka. Zato sam i rekao da nisam razumeo optužnicu.
2. Ko je odgovorno lice
– Meni se čini da je ovde zakon prekršen, ali ne u moju korist kako to tužilaštvo tvrdi, već na moju štetu.
– Tužilaštvo tvrdi da sam izvršio krivično delo kao vlasnik, direktor i kontrolni akcionar:
1. Vlasnik
– Pre svega, kako su mi moji advokati sad objasnili, vlasnik preduzeća, posebno stranog, nema svojstvo odgovornog lica. Meni je to i logično, jer je krivično delo koje se meni stavlja na teret i uvedeno da bi se upravo vlasnik privrednog društva zaštitio od neodgovornih menadžera koji zloupotrebom svog položaja mogu naneti štetu vlasniku.
– Isti sudija Vrhovnog suda kaže pogrešan je, i posledica linije manjeg napora, često prisutan automatizam po kome se optužnim aktom označava vlasnik preduzeća kao okrivljeni. A šta bi tek rekao na vlasnika stranog preduzeća?
2. Direktor
– Tačno je da sam bio direktor u stranom preduzeću. Međutim, advokati su mi objasnili da direktor može da odgovara samo ako se radi o domaćem pravnom licu.
– Direktor stranog preduzeća odgovara prema stranim propisima. Ako tužilac tvrdi da sam ja kao direktor strane kompanije prekršio zakon, to znači da sam prekršio strani zakon.
– To dalje znači da javni tužilac u Srbiji može krivično goniti direktora nekog stranog preduzeća zato što je prekršio strani propis kojim su predviđena njegova ovlašćenja.
– Primera radi, mogao bi da goni direktora privrednog društva „Mercedes“, jer je prekoračio ili iskoristio svoja ovlašćenja koja ima po nemačkim propisima! Razume se da je to apsurdno, pa je i pravnom laiku jasno da bi takva praksa bila neodrživa. Međutim, uprkos tome, meni se upravo to dešava.
3. Kontrolni član ili akcionar
– Nikada nisam bio akcionar u privrednim društvima PZP „Niš“ i PZP „Beograd“, niti sam preko njih bio akcionar u ostalim putarskim preduzećima iz sistema „Nibens grupe“.
– Prema Zakonu kontrolni akcionar može biti samo lice koje ima svojstvo akcionara. Kako nikada nisam bio akcionar u pomenutim privrednim društvima, jasno je da nisam mogao biti ni kontrolni akcionar.
– Međutim, čak i da sam zaista bio kontrolni član ili akcionar u ovim privrednim društvima, opet ne bi mogao da budem odgovorno lice, jer ne vršim poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica.
– Pojam kontrolnog člana ili akcionara određen je članom 367. Zakona o privrednim društvima. Iz te odredbe proističe :
* da kontrolni član ili akcionar ne upravlja privrednim društvom i ne vodi njegove poslove,
* već na osnovu toga što ima više od 50% glasačkih vrši kontrolni uticaj na upravljanje i vođenje poslova društva.
– Odgovorno lice po krivičnom zakonu ne može biti neko ko ima samo uticaj na na upravljanje i vođenje poslova privrednog društva, već samo neko ko sam upravlja društvom i vodi njegove poslove.
– Međutim, ne samo da nisam imao kontrolni uticaj na upravljanje putarskim preduzećima i vođenje njihovih poslova, već nisam imao nikakav uticaj na njihovo poslovanje. Kao što sam već rekao, ja nikada nisam kročio ni u jedno od tih preduzeća…“
Izvor: Nastavak sudjenja: Izjava Miroslava Miškovića, 26. decembra 2013.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
