Novi Sad: Tragedija i posledice
Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković biće pušten iz pritvora pošto položi jemstvo od 12 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Dvanarst puta veće jemstvo nego za Zvezdana Terzića
NAKON SEDAM MESECI PRITVORA 12.000.000 EVRA KAUCIJE: Miroslav Mišković
Kompanija Delta holding uplatila je u ponedeljak 22. jula pre podne jemstvo od 12 miliona evra u dinarskoj protivrednosti za puštanje iz pritvora predsednika te kompanije Miroslava Miškovića. U vesti objavljenoj na web stranici kompanije Delta pod naslovom Uplaćeno jemstvo
nema drugih detalja.
Dopunjeno 22. jula
Miroslav Mišković je u utorak 23. jula u 12.50 časova pušten iz pritvora u kom je proveo sedam meseci i 11 dana. On je oko 11 časova iz Okružnog zatvora u Bačvanskoj ulici sproveden u pritvorsku jedinicu suda, a odatle u sudnicu Specijalnog suda radi davanja izjave pred sudijom da neće pobeći. Nakon date izjave vraćen je u pritvorsku jedinicu u sudu radi razduživanja, a potom pušten. Po njega su došla kola koja su ga sačekala na parkingu Specijalnog suda.
Dopunjeno 23. jula
Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu odredilo je 19. jula da će okrivljeni vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković, biti pušen da se brani sa slobode nakon pružanja dokaza da je položeno jemstvo od 12 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti u depozit suda.
U saopštenu Posebnog odeljenja (za organizovani kriminal) Višeg suda u Beogradu Određeno jemstvo za Miroslava Miškovića precizira se da se jemstvo «sastoji u polaganju gotovog novca».
Sud obično dobija izveštaj o promenama na računu dan nakon uplate. Kada obije dokaz o uplati, predsednik sudskog veća treba da donese rešenje o ukidanju pritvora i da ga prosledi upravi Okružnog zatvora sa naredbom da se Mišković pusti na slobodu.
Miškoviću je privremeno oduzet pasoš i određena zabrana napuštanja boravišta, uz obavezu da se javlja Policijskoj upravi za Beograd svakog prvog radnog dana u mesecu.
Protiv ovog rešenja Specijalnog suda, Mišković i tužilaštvo za organizvani kriminal imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu, ali žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
O politici jemstva i drugim računicama čitajte više u štampanom izdanju nedeljnika Vreme 1177. u četvrtak 25 jula 2013.
Mišković je pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu od 12. decembra 2012. godine.
Posle šest meseci istrage, tužilaštvo je 9. maja podiglo optužnicu protiv Miroslava Miškovića i još deset osumnjičenih za nezakonito izvlačenje i prisvajanje 16,95 milijardi dinara finansijskih sredstava i imovine iz više preduzeća za puteve, u periodu od 2005. do 2010. godine i za utaju poreza od 472 miliona dinara.
Pre najnovije odluke o jemstvu, Krivično vanpretresno veće Specijalnog suda je 7. juna produžilo pritvor za još mesec dana Miškoviću, kao i vlasniku „Nibens grupe“ Milu Đuraškoviću, zbog opasnosti od bekstva.
Usvojivši žalbu branilaca Miškovića Apelacioni sud je ukinuo rešenje Specijalnog suda od 4. juna kojim je zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka odbijen njihov predlog da mu se ukine pritvor uz jemstvo koje odredi sud, ili da mu se pritvor zameni zabranom napuštanja stana (kućni pritvor)
Specijalnom sudu je naloženo i da jasno obrazloži svoju odluku koju tim povodom donese, pošto je prvostpeno rešenje kojim je taj predlog odbijen ukinuo zbog bitnih povreda odbredbi krivičnog postupka.
Iznos za jemstva za puštanje na slobodu Miroslava Miškovića je 12 puta viši nego što je uplatio nekadašnji predsednik FSS Zvezdan Terzić, dosadašnji rekorder u visini jemstva u pravosudnooj praksi Srbije.
Možete da pitate da li mislim da ovaj ili onaj treba da ostane u pritvoru toliko ili toliko? Pedeset puta sam rekao: pritvor ne može da bude kazna ni institut, pritvor mora restriktivno da se koristi. Nažalost, u našoj zemlji je uvreženo, čim se napišu tri teksta u novinama protiv nekoga, da ga drže pet godina ako mogu u pritvoru. I onda je skandal kad neko izađe iz pritvora. Aman, bre ljudi, nije izašao iz zatvora, nego iz pritvora. A ja to nisam u stanju da promenim. Hoćete da zovem tužioca da kažem da se ne žali, hoćete da zovem sudiju da kažem kakvu odluku da donese? Nikada nisam nijednog sudiju pozvao. Nikada nijednog, verovali ili ne.
Hoćete da vam kažem kakva je praksa bila ranije? Užasna…
Ne umem da se pretvaram, Intervju vicepremijera Aleksandra Vučića nedeljniku VREME br. 1175 . 11. jul 2013
Zakonik o krivičnom postupku čl.137-140.
5. Jemstvo
Član 137.
Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor i okrivljeni koji je već stavljen u pritvor samo zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će pobeći ili iz razloga propisanih u članu 142. stav 1. tačka 4) ovog zakonika može se ostaviti na slobodi, odnosno može se pustiti na slobodu ako on lično ili ko drugi za njega pruži jemstvo da do kraja krivičnog postupka neće pobeći, a sam okrivljeni obeća pred sudom koji odlučuje o jemstvu da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište.
(2) Jemstvo se može odrediti i kao mera obezbeđenja poštovanja ograničenja iz člana 136 st. 2. i 10. ovog zakonika.
Član 138.
(1) Jemstvo uvek glasi na novčani iznos koji sud određuje s obzirom na težinu krivičnog dela, lične i porodične prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje jemstvo.
(2) Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati, ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo, ili u ličnoj obavezi jednog ili više građana da će u slučaju bekstva okrivljenog platiti utvrđeni iznos jemstva.
(3) Ako okrivljeni pobegne, rešenjem će se odrediti da vrednost data kao jemstvo pripadne pravosudnom budžetu.
Član 139.
(1) Okrivljeni za koga je položeno jemstvo zbog opasnosti od bekstva, staviće se u pritvor ako na uredan poziv ne dođe a izostanak ne opravda, ili ako se protiv njega, pošto je ostavljen na slobodi, pojavi koji drugi zakonski osnov za pritvor.
(2) Okrivljeni za koga je položeno jemstvo zbog razloga za pritvor propisanih u članu 142. stav 1. tačka 4) ovog zakonika, staviće se u pritvor ako na prvi naredni uredni poziv na glavni pretres ne dođe, a izostanak ne opravda.
(3) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, jemstvo se ukida. Položeni novčani iznos, dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari vraćaju se, a hipoteka se skida. Na isti način će se postupiti i kad se krivični postupak pravnosnažno dovrši rešenjem o obustavi postupka ili presudom.
(4) Ako je presudom izrečena kazna zatvora, jemstvo se ukida tek kad osuđeni počne da izdržava kaznu.
Član 140.
(1) Rešenje o jemstvu pre i u toku istrage donosi istražni sudija. Posle podignute optužnice, rešenje o jemstvu donosi predsednik veća, a na glavnom pretresu veće.
(2) Rešenje kojim se određuje jemstvo i rešenje kojim se jemstvo ukida donosi se po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu.
Ustavni sud je na sednici Velikog veća 18. jula utvrdio da je vlasniku konsultantske kuće „Ces Mekon“ Zvonimiru Nikeziću, optuženom za zloupotrebe u aferi „Azotara“, rešenjima Apelacionog suda u Beogradu od 21. marta i od 4. aprila 2013. povređeno ustavno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajamčenog članom 31 Ustava Republike Srbije.
Nikezić je u pritvoru od 24. novembra prošle godine.
SUDSKA STATISTIKA JEMSTAVA: (Izvor CINS: Iz straha od osude javnosti, sudije ne prihvataju jemstva )
U istraživanju Iz straha od osude javnosti, sudije ne prihvataju jemstva Centar za istraživačko novinarstvo je pokušao da dođe do statističkih podataka o primeni jemstva u beogradskim sudovima. Jemstvo, kao mera kojom se pritvor može zameniti, se u srpskim sudovima ne primenjuje često, pokazuju podaci sudova u Beogradu i razgovori sa tužiocima, sudijama i advokatima. Jedan od razloga za ne prihvatanje jemstva je strah sudija da će ih javnost obeležiti kao korumpirane. Ovakvoj situaciji ne doprinose ni nedovoljno jasni kriterijumi pri određivanju jemstva,koji dovode do različite primene u praksi. Po novom Zakoniku o krivičnom postupku, jemstvo se sada može odrediti ne samo u slučajevima kada je pritvor određen zbog opasnosti od bekstva, već i kada je on određen zbog uznemirenja javnosti.
Važeći Zakon o krivičnom postupku (ZKP) određuje pritvor kao najstrožu meru obezbeđenja prisustva okrivljenog, koja se može odrediti „samo ukoliko se ista svrha ne može ostvariti nekom drugom merom.“ Druge, blaže mere jesu poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta i jemstvo. Praksa u Srbiji pokazuje da se neke od ovih mera, kao što je to slučaj sa jemstvom, ipak ne odobravaju u dovoljnom broju slučajeva u kojima bi to bilo logično i zakonski osnovano.
Po Zakonu, pritvor se izriče licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo i to ukoliko se krije, postoji sumnja da će uticati na svedoke i uništiti ili promeniti dokaze, ponoviti krivično delo i slično (član 142. ZKP).
Novim Zakonom o krivičnom postupku, koji se primenjuje od 1.januara 2013. uvedene su neke novine u primeni jemstva.
„Do sada je samo opasnost od bekstva kao pritvorski osnov moglo da bude menjano jemstvom, ostali nisu mogli. Sada je učinjena promena prvo u tom smislu što se pritvor može menjati jemstvom, kako kada je određen zbog opasnosti od bekstva, tako i zbog uznemirenja javnosti“ – kaže (za CINS) Miodrag Majić, sudija i član radne grupe koja je radila na novom Zakoniku o krivičnom postupku…
Prema podacima sa sajta Visokog saveta sudstva, u 2010. godini Prvi osnovni sud je imao više od 17 hiljada krivičnih predmeta, Drugi osnovni sud oko tri hiljade, a Posebno odeljenje (za organizovani kriminal) Višeg suda preko 200 predmeta.
Prvi osnovni sud je u toj 2010. odobrio deset jemstava (pogledati tabelu),Drugi Osnovni sud jedno, a Posebno odeljenje Višeg suda (za organizovani kriminal) je od 2010. do 2012. godine prihvatilo 51 jemstvo.
Ukupna vrednost položenog novca ili hipoteka na nepokretnostima iznosi preko 5,5 miliona evra, 130 miliona dinara i 50 hiljada švajcarskih franaka. Osobe kojima je jemstvo prihvaćeno, optužene su za različita krivična dela poput prevare, proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, primanja mita, teških ubistava, falsifikovanja i slično.
Vlasniku konsultantske kuće Ces Mekon Zvonimiru Nikeziću, okrivljenom za malverzacije sa regresiranim mineralnim đubrivom je sud odredio jemstvo od 250 miliona dinara, ali nema informacija da je suma uplaćena.
Nemanja Kolesar, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića. Kolesar je 21. juna pušten da se brani sa slobode uz kauciju od 100.00 evra.
Početkom juna iz pritvora je odlukom Specijalnog suda na odbranu sa slobode uz jemstvo od 600.000 evra izašao kapetan duge plovidbe Ivan Pavlović Iker, se sudi za šverc kokaina iz Južne Amerike u Evropu.
Sreten Jocić je 2006.godine pušten da se brani sa slobode uz položeno jemstvo u iznosu od 300 hiljada evra, nakon što je proveo dva meseca u pritvoru.
Stanko Subotić, za kojim je Srbija raspisala poternicu i koji se trenutno nalazi u Švajcarskoj, je 2010.godinepreko svojih advokata ponudio Višem sudu koji je vodio postupak protiv njega jemstvo u iznosu od 5 miliona evra.
Sud je ovo jemstvo odbio, a jedan od razloga je i to što nije bio ispunjen obavezan uslov“da okrivljeni obeća pred sudom koji odlučuje o jemstvu da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište“. Subotić je krajem prošle godine prvostepenom presudom osuđen na kaznu zatvora od 6 godina zbog zloupotrebe službenog položaja i još uvek nije dostupan sudu.
Bojana Bajrušević je takođe optužena za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. U njenom slučaju istražni sudija je u decembru 2007. godine odobrio jemstvo iako se iz žalbe tužilaštva može videti da u rešenju istražnog sudije „nije navedeno da se prihvata obećanje okrivljene Bojane Bajrušević da se neće kriti i dati u bekstvo što okrivljena nije mogla ni da da, s obzirom da se ne nalazi na prijavljenim adresama u Beogradu, da joj je boravište nepoznato i da se nalazi van teritorije Republike Srbije. (Izvor: CINS: Iz straha od osude javnosti, sudije ne prihvataju jemstva )
Vlasniku konsultantske kuće Ces Mekon Zvonimiru Nikeziću, okrivljenom za malverzacije sa regresiranim mineralnim đubrivom je sud odredio jemstvo od 250 miliona dinara, ali nema informacija da je suma uplaćena. Nemanja Kolesar, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića. Kolesar je 21. juna pušten da se brani sa slobode uz kauciju od 100.00 evra.
Početkom juna iz pritvora je odlukom Specijalnog suda na odbranu sa slobode uz jemstvo od 600.000 evra izašao kapetan duge plovidbe Ivan Pavlović Iker, se sudi za šverc kokaina iz Južne Amerike u Evropu.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
