Novi Sad: Tragedija i posledice
Najugoženiji: Romi, nezaposleni, radnici na crno, žene u trudnoći, invalidi, LGBT.... Ekonomska i socijalna prava u Srbiji u zabrinjavajućem stanju, konstatuje se u Izveštaju o ljudskim pravima 2012, Beogradskog centra za ljudska prava. Obudsman: Urušavanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava Pravobranioc za zaštitu ravnopravnosti: Diskriminacija najveća u zapošljavanju SANU: Sela su desetkovana
O postraumatskom sindromu između četiristo i sedamsto hiljada ratnih veterana čitajte više u tekstu Filipa Švarma i Mirka Rudića Ljudi kojih se svi odriču u broju Vremena koji je izašao iz štampe u četvrtak 18. aprila
Prošle 2012. godine oko 170.000 ljudi ostalo bez posla, 35.000 je proglašeno tehnološkim viškom, između 300.000 i milion ljudi radilo je na crno, 10 odsto zaposlenih radilo je na ugovor na određeno vreme, oko 35.000 ljudi je proglašeno za tehnološki višak. Više od 60.000 zaposlenih nije primilo platu za svoj rad.
IZVEŠTAJ BEOGRADSKOG CENTRA: Ljudska prava u Srbiji 2012
EK o Srbiji 2012: Tri četvrtine svih nezaposlenih bez posla više od godinu dana
U 2011. pokazatelji tržišta rada su opali već treću godinu zaredom i dalje su se pogoršali u 2012. Stopa nezaposlenosti se popela na 25,5 odsto u aprilu, sa 23 odsto u 2011. i 19,2 odsto u 2010.
I stopa radne aktivnosti i stopa zaposlenosti su pale na najniži nivo u poslednjoj deceniji. Nezaposlenost je uglavnom strukturalna jer je oko tri četvrtine svih nezaposlenih lica bez posla više od godinu dana. Ekonomski rast u poslednjih godinu dana nije bio pogodan za stvaranje radnih mesta i, prema anketi radne snage, broj zaposlenih ljudi je smanjen za 6 odsto.
Zaposlenost je opala čak i u sektorima koji su imali pozitivne stope rasta, što ukazuje na bolju produktivnost radne snage i verovatno na povećanu neformalnu zaposlenost.
Državna uprava, prosveta i zdravstvo su izuzetak od ovog šablona i nastavili su da se šire. Zaposlenost je nastavila da opada u prvoj polovini 2012, sa brojem registrovanih zaposlenih koji je opao za 1,5 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Uopšteno govoreći, uslovi na tržištu rada su se naglo pogoršali i stvaranje održive zaposlenosti predstavlja veliki izazov.
Izvor: Izveštaj EK o napretku Srbije za 2012
O krizi nezaposlenosti više u tekstu o upozorenjima Međunarodne organizacje rada pod naslovom Evropski socijalni fitilj
• Oko 5.000 aktivnih firmi nije plaćalo poreze i doprinose, čime radnicima duguju više od 95 milijardi dinara.
• Romi su najugroženiji deo populacije. Prema Izveštaju za 2011. ova kategorija stanovnika svrstava se među socijalno najugroženije delove stanovništva. Najčešći problemi Roma tiču se prava na zdravlje, stanovanje i obrazovanje. Tako, recimo, stopa smrtnosti odojčadi i romske dece do pet godina iako prepolovljena i dalje je duplo veća u odnosu na prosek Srbije.
• LGBT populacija se diskriminiše.
• Osobe sa invaliditetom diskriminisane su u svim sferama društvenog i privatnog života, a veliki broj poslodavaca radije se odlučuje da plati kazne nego da ih zaposli.
• Žene u trudnoći i posle porođaja su neadekvatno zaštićene, pa one često bivaju otpuštene po povratku sa porodiljskog odsustva.
• Kaznena politika u slučajevima izazivanja verske i nacionalne mržnje blaga i a sudovi „prenaglašen značaj daju olakšavajućim okolnostima, čime se kazne ublažavaju, a izazivači nacionalne ili verske mržnje često ne podležu krivičnom gonjenju ili se samo prekršajno kažnjavaju“, a takva dela često ne podležu krivičnom gonjenju, pa se prekršajno kažnjavaju.
• Nisu napravljeni ozbiljniji pomaci u institucionalizaciji borbe protiv korupcije, a „zabrinjava činjenica da su mnoga hapšenja bila pompezno najavljivana u medijima i pre nego što su se dogodila“.
Te ocene saopštio je Beogradski centar za ljudska prava, na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja izveštaja Ljudska prava u Srbiji 2012, 15. aprila u beogradskom Medija centru.
Izveštaj su predstavili Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, pravnica Centra Sonja Tošković i novinar Ivan Protić, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Bojan Gavrilović, istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Ana Trkulja.
Godišnje izveštaje o pravu i praksi uživanja i zaštite ljudskih prava Beogradski centar za ljudska prava priprema i objavljuje od 1998. godine.
U široj javnosti privlačili su pažnju oni delovi izveštaja te i drugih humanitarnih organizacija koji se odnose na takozvane marginalizovane, socijalno isključene grupe. Pažnji izmiče činjenica da se takvi izveštaji odnose na lišavanje prava širokih stanovništva radno sposobnog stanovništva.
U izveštaju Beogradskog centra Ljudska prava u Srbiji, 2011. istaknuto je da je obuzetost osnovnim egzistencijalnim pitanjima stvorila veliko nezadovoljstvo i postala jedno od osnovnih političkih pitanja, pitanja koja počinje da zasenjuje sva druga i da utiče i na ponašanje i istupe političkih stranaka.
«Uživanje i zaštita ekonomskih i socijalnih prava izaziva najveću zabrinutost i građana i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava jer je njihovo obezbeđenje preduslov za ostvarivanmje mnogih drugih prava:
Ekonomska kriza koja ne pogađa samo Srbiju već i veliki broj evropskih zemalja pogodila je veoma širok krug stanovništva.
Najveći problem predstavlja visoka stopa nezaposlenosti. Krajem (2011) godine je Republički zavod za statistiku objavio podatke po kojima je procenat nezaposlenih u 2011. godini porastao na 23,7 odsto, a zabrinjava i podatak da je udeo radno sposobnog stanovništva manji nego u bilo kojoj novoj članici EU i iznosi samo 67,6 odsto.
Veliki je procenat lica koja rade u sivoj ekonomiji i često nemaju ni osnovnu zdravstrvenu zaštitu. Pored toga poslodavci ne uplaćuju doprinose za penziono osiguranje, čak neki uopšte ne uplaćuju radnicima taj deo zarade. Kao posebno ranjive grupe se javljaju: mladi radnici, nekvalifikovani, neobrazovani, bez iskustva i stariji od 40 godina. Inspekcija rada nefekisano radi na suzbijanju sive ekonomije.
Kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu ni tu situacija nije bolja. Srbija je donela Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu čime je izvršeno usaglašavanje sa ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada i osnovnom Direktivom 89/391/EEZ. Vlada Republike Srbije donela je i Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. Iako se u samoj strategiji između ostalog predviđa podizanje profesionalnih kapaciteta službi inspektorata, to i dalje ostaje problem primene zakona i njegovih standarda u praksi.
Sindikati nemaju podršku građana, tek 15 odsto građana ima poverenje u rad sindikata, dok je tri puta više onih koji u njih uglavnom ili uopšte nemaju poverenje iako po nekim procenama u Srbiji trenutno ima oko 22.000 sindikalnih organizacija.
Iako je tokom 2012. godine unapređen pravni okvir kojim se u Republici Srbiji uređuje zaštita prava i unapređuje položaj žena, odnosno otklanja rodna nejednakost između žena i muškaraca, i dalje je prisutan nesklad između normativnih standarda i prakse u ovoj oblasti.
Loš socio-ekonomski položaj žena još uvek je preovlađujući. Istraživanja pokazuju da su žene u neravnopravnom položaju prilikom zapošljavanja, ali i u ostvarivanju prava iz radnog odnosa, napredovanja u službi i posledično kroz razlike u primanjima između muškaraca i žena.
Izveštaji organa javne vlasti i organizacija civilnog društva pokazuju da se i dalje povećava broj nezaposlenih žena, da je veliki broj žena ostao bez posla, sa neisplaćenim zaradama, nepovezanim radnim stažom, bez mogućnosti da se ponovo zaposle. Tako su i u 2012. godini žene bile brojnije među nezaposlenim stanovništvom, posebno žene invalidkinje, starije žene, Romkinje i mlade žene, trudnice i majke.
U Republici Srbiji je i dalje prisutan veliki broj prinudnih brakova, naročito među Romskom populacijom, kombinovan trgovinom ljudima.
Ekonomska kriza i siromaštvo utiču na povećanje migracije što sa sobom nosi i rizik za građane i građanke da postanu žrtve trovine ljudima. Broj žrtava, odnosno obim i karakteristike trgovine ljudima gotovo je nemoguće utvrditi sa apsolutnom tačnošću.
Izvor: Redovan godišnji izveštaj zaštitnika građana (omudsmana) za 2012. godinu
Slabe institucije, premoć političke volje i populizma nad vladavinom prava, medijski ratovi i birokratija i formalizam najveće su prepreke potpunijem ostvarivanju ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji i veri u njih
Stanje prava građana tokom 2012. godine obeležili su:
1. pad u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana,
2. unapređenja nekih političkih i građanskih prava, uz istovremeni pad drugih.
3. prekid začaranog kruga propusta u reformi pravosuđa;
4. stagnacija (na niskom nivou) poštovanja vladavine prava;
5. jasna demonstracija političke volje za borbu protiv korupcije uz njeno tabloidno banalizovanje;
6. izostanak dosledne reforme administracije, posebno u pogledu depolitizacije i profesionalizacije, kao nekih od preduslova za njen zakonit i pravilan rad…
Izvor: Redovan godišnji izveštaj zaštitnika građana (omudsmana) za 2012. godinu
Prenosimo delove
Istraživanju javnog mnenja „Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji» koje je za poverenika za zaštitu ravnopravnosti uradio Cesid novembra 2012. na reprezentativnom uzorku od 1196 građana starijih od 15 godina, u Republici Srbiji, bez Kosova i Metohije:
Više od 60 odsto ispitanika smatra da je diskriminacija u Srbiji prisutna mnogo ili u priličnoj meri. Tek 3 odsto misli da diskriminacija uopšte nije prisutna; 14 odsto misli da je malo prisutna, dok 16 odsto nije sasvim sigurno u svoj stav („i da i ne“). Više od trećine građana (36 odsto) ocenjuje da diskriminacije ima više u odnosu na period od pre tri godine. Svaki deveti ispitanik misli da diskriminacije ima manje, 15 odsto ne zna ili nema stav, dok 38 odsto građana smatra da diskriminacija niti raste niti se smanjuje. Gde se beleže najveća odstupanja?
Sledeće grupe iznad proseka veruju da diskriminacije ima više: 1) najmlađa populacija (između 15 i 18 godina); 2) nacionalne manjine, posebno romska, i 3) oni sa najnižim primanjima (manje od 10.000 dinara mesečno).
Produbljeni efekti krize su još vidljiviji kada smo građane pitali u kojoj je oblasti života diskriminacija najprisutnija (spontani odgovori). Ako izuzmemo veliki broj onih koji nisu mogli ništa da navedu (43 odsto), čak 37 odsto građana je navelo da je diskriminacija najveća u zapošljavanju. Ovde se, zapravo, radi o različitom spektru odgovora koji upućuju na probleme u traženju posla (razni oblici diskriminacije na konkursima) ili na diskriminaciju koja se javlja na radnom mestu.
Od oblasti se još jedino izdvajaju zdravstvene usluge i školovanje, odnosno obrazovanje.
Radi se o identičnom redosledu kao i 2010. godine, s tim što je tada problem zapošljavanja bio izraženiji. U Beogradu i uopšte u urbanim naseljima se više nego drugde navodi da je diskriminacija prisutna upravo u zapošljavanju.
Na pitanje da li sebe smatraju pripadnikom neke od diskriminisanih grupa, ispitanici nisu davali naglašeno indikativne odgovore, jer se većina (76 odsto) izjasnila da ne pripada nijednoj od onih grupa koje smo im ponudili na listi. Više od ostalih se javljaju jedino siromašne osobe (12 odsto).
Rоmska nаciоnаlna mаnjina u Srbiјi izlоžеnа је оtvоrеnоm, vеоmа prisutnоm i rаsprоstrаnjеnоm gоvоru mržnjе, kао i čеstim nаpаdimа. Svaka analiza položaja pripadnika romske zajednice u pojedinim oblastima, ukazuje na činjenicu da se i dalje radi o veoma diskriminisanoj kategoriji lica.
Diskriminаciја pripаdnikа i pripаdnicа rоmskе nаciоnаlnе mаnjinе nајvišе је izrаžеnа u оblаsti zаpоšlјаvаnjа, оbrаzоvаnjа, zdrаvstvеnе zаštitе i stаnоvаnjа.
Vlada, odnosno izvršna vlast vidi se kao institucija koja najviše diskriminiše, ali i kao ona koja treba najviše da pomogne u ovoj oblasti. Više od petine građana je navelo ovu instituciju kao onu koja najviše diskriminiše. Dvocifren je procenat građana koji smatraju da su političke stranke i sami građani najveći kreatori diskriminacije.
Procenat onih koji su bili izloženi diskriminaciji manji je (za 8 odsto odnosno 6 odsto) nego u istraživanjima iz 2010. i 2009. godine – 24 odsto odnosno 22 odsto, jer istraživanje iz 2012. pokazuje da je lično iskustvo sa diskriminacijom imalo 16 odsto ispitanih.
Kada govorimo o okolnostima u kojima se desila diskriminacija, na prvom mestu se, i sada kao i 2010. godine, nalazi diskriminacija prilikom zapošljavanja ili traženja posla.
Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, loša mreža puteva i gotovo nikakve šanse za zaradu, osim obrade zemlje najčešći su razlozi zbog čega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana, upozorio je
predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Dragan Škorić. na naučnom skupu „Perspektive i razvoj sela“ u 17. i 18. aprila SANU.
Oko 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa sela, starosti od 30 do 45 godina, nisu zasnovali porodicu.
Od 4.600 sela u Srbiji čak 73 odsto nema dom kulture ni biblioteku, 400 sela nema nijedne prodavnice, 2.760 sela nema vrtića, bez pošte je 2.000 sela, a bez osnovne škole 230 sela.
U selima Srbije trenutno ima više od 50.000 praznih kuća, dok u 145.000 njih niko ne živi.
RASTUĆE NEZADOVOLJSTVO, SLAB UGLED SINDIKATA I RETKI PROTESTI: Parola na protestu sindikata prosvetnih radnika 2012
Tokom 2012. godine, najveći broj pritužbi u izveštajnom periodu odnosio se na povrede imovinskih prava građana zbog nemogućnost naplate potraživanja iz radnog odnosa (neisplaćene zarade i doprinosi za socijalno osiguranje, odnosno otpremnine i sl), na teret poslodavca nad kojim se sprovodi stečajni postupak, odnosno postupak likvidacije privrednih društava, kao i na neuplaćeni radni staž. Pritužioci su po pravilu nezadovoljni činjenicom što im nakon proteka određenog perioda, ili čak nakon što je postupak stečaja okončan i stečajni dužnik izbrisan iz registra privrednih subjekata, nisu isplaćena potraživanja, pri čemu iskazuju nezadovoljstvo zbog navodnog nepravilnog rada ili odugovlačenja u sprovođenju postupka od strane stečajnog sudije i/ili stečajnog upravnika. Jedan od razloga za to jeste svakako činjenica da se, u najvećem broju slučajeva, nad privrednim društvima otvara postupak stečaja tek kada ona ostanu praktično bez ikakvih sredstava i kada dugovanja zaposlenima i ostalim poveriocima dostignu ogromne razmere. Tada je u samom stečajnom postupku veoma teško izvršiti prodaju preostalih sredstava stečajnog dužnika pod povoljnim uslovima i formirati stečajnu masu iz koje je moguće namiriti bar veći deo neisplaćenih potraživanja.
Izvor: Redovan godišnji izveštaj zaštitnika građana (omudsmana) za 2012. godinu
Stejt department je 19. aprila objavio Godišnji izveštaj o ljudskim pravima u 2012. za Srbiju, kao i za ostale zemlje, kome se konstatuje da su najozbiljniji problemi uključivali diskriminaciju i društveno nasilje nad manjinama, naročito Romima, nedostatak trajnih rešenja za veliki broj raseljenih, porodično nasilje nad ženama i decom i trgovinu ljudima, korupcija u zdravstvu, obrazovanju i više grana vlasti, uključujući policiju i neefikasni pravosudni sistem čija su posledica dugotrajna suđenja i dugi periodi pritvaranja pre suđenja.
Upozorava se na fizičko maltretiranje zatvorenika koje je vršila policija, uznemiravanje aktivista za ljudska prava, navođenje novinara na autocenzuru, uznemiravanje organizacija i osoba koje su lezbejke, homoseksualci, biseksualci i transseksualci, kao i grupa i pojedinaca koji kritikuju vladu.
Vlada je u principu preduzimala korake u cilju izvođenja pred sud zvaničnika kada su obelodanjene zloupotrebe, ali uprkos tome, mnogi posmatrači veruju da su brojni slučajevi korupcije, policijskog zlostavljanja i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni“, zaključuje se u izveštaju Stejt departmenta.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
