Novi Sad: Tragedija i posledice
Samo 40 odsto anketiranih zna za koga će glasati - među njima za Nikolića 35,8, za Tadića 35,7, za DS 29,4, za SNS – NS - PSS 33,4 (po Agenciji Faktor plus)
Predsednički kandidat koalicije „Izbor za bolji život“ Boris Tadić je u prvom krugu predsedničkih izbora u prednosti od tri odsto nad kandidatom Srpske napredne stranke (SNS) Tomislavom Nikolićem.
Ako bi se u drugi krug kvalifikovali Boris Tadić i Tomislav Nikolić, za lidera SNS-a glasalo bi 35 odsto anketiranih, a za Tadića 34 odsto. Taj deo istraživanja citiraju Blic i Novi magazin, kao i Ujedinjeni regioni Srbije na svom sajtu.
U istraživanju Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), sprovedenom 8. i 9. aprila na uzorku od 1.422 ispitanika u koje je Beta imala uvid, navodi se da Tadić ima podršku 31 odsto građana, Nikolić 28 odsto, a slede kandidat koalicije oko Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić sa 13 odsto, lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica sa devet odsto, lider Preokreta Čedomir Jovanović sa sedam odsto podrške, kandidat Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Zoran Stanković sa pet i kandidatkinja Srpske radikalne stranke (SRS) Jadranka Šešelj sa četiri odsto podrške. Predsednički kandidati Vladan Glišić, Zoran Dragišić (PRS) i Ištvan Pastor (SVM) imaju po jedan odsto podrške građana.
Prema telefonskoj (CATI) anketi IRI-ja parlamentarna lista SNS-a ima za 3 odsto veću podršku od koalicije oko Demokratske stranke.
Od anketiranih koji su rekli da će sigurno izaći na izbore, za SNS bio glasalo – 27 odsto, a sledi koalicija „Izbor za bolji život“ sa 24 odsto i koalicija oko SPS-a sa 12 odsto. Po osam odsto podrške imaju Preokret, URS i DSS, a po pet odsto SRS i pokret Dveri.
Rezultati istraživanja agencije Faktor plus predstavljenog 9. aprila 2012. u Medija centru na osnovu ankete na uzorku od 1.160 ispitanika sprovedene od 2. do 8. aprila 2012.
Da li ćete izaći na predstojeće izbore?
Da, i znam za koga ću glasati 41 odsto odgovora
Da, ali ne znam za koga ću glasati 10
Da, poništiću listić 1
Nisam siguran 20
Ne 28
Za koga ćete glasati na predstojećim parlamentarnim izborima?
DS -LSV -SDPS 29,4 odsto odgovora
SNS – NS – PSS 33,4
SPS – PUPS – JS 11,6
SRS 5,7
DSS 5,5
PREOKRET 6,3
URS 3,4
Stranke manjina 3,0
Neka druga 1,7
(Prethodna sondaža agencije „Faktor plus“ sprovedena 18 do 25. marta pokazivala je slične rezultate: DS 29,1 odsto podrške, SNS 33,2 odsto; SPS-PUPS-JS 11,1, Preokret 6,4, SRS i DS S po 5,8, URS 3,8 odsto.)
Za koga ćete glasati na predstojećim predsedničkim izborima?
Boris Tadić 35,8
Tomislav Nikolić 35,7
Čedomir Jovanović 5,6
Ivica Dačić 11,2
Aleksandar Martinović* 3,6
Zoran Stanković 1,0
Vojislav Koštunica 4,0
Neko drugi 3,1
*SRS je u međuvremenu istakla Jadranku Šešelj za predsedničkog kandidata
Da li ćete glasati za istu stranku na parlamentarnim izborima i njihovog predsedničkog kandidata?
Istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), sprovedeno je 23. i 24. aprila koje je predstavljeno političkim strankama i u koje je agencija Beta imala uvid pokazuje, međutim da u prvom krugu predsedničkih izbora kandidat koalicije Izbor za bolji život Boris Tadić (26,7 odsto odgovora ispitanika) vodi ispred kandidata Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića (25,7) za jedan procenat.
Na trećem mestu po toj anketi je predsednički kandidat Ujedinjenih regiona Srbije Zoran Stanković (12,7 odsto, u odnosu na istraživanje 9. 4. povećao podršku za 7,7 odsto), kandidat Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić (10,3), Vojislav Koštunica (7 odsto), Čedomir Jovanovića (6,4 odsto), kandidat pokreta Dveri Vladan Glišić (3,2 odsto), kandidatkinja Srpske radikalne stranke Jadranka Šešelj (3,1 ) kandidat PRS Zoran Dragišić (1,8 odsto)
Po toj sondaži u drugom krugu predsedničkih izbora Tadić pobeđuje Nikolića s 54 prema 46 odsto glasova opredeljenih birača.
Na parlamentarnim izborima, za koalicija „Izbor za bolji život“ glasalo bi 26, 6 odsto ispitanika, za koaliciju „Pokrenimo Srbiju“ 25,2 odsto, a za koaliciju SPS-PUPS-JS 12,8 odsto. Cenzus bi prošli još Preokret, URS, DSS i SRS.
U odnosu na telefonsku anketu istog istraživača sprovedenu 8. i 9. aprila, kada je Tadić imao tri odsto prednosti nad Nikolićem, a Nikolić nad Tadićem u drugom krugu, obojica su zabeležila blagi pad podrške, a promenili su se i rejtinzi nekih drugih kandidata. U izveštajima se pominje i istraživanje iste institucije od 17-18. aprila, ali o njemu nema detalja. U tom kontekstu treba imati u vidu mogućnost da je merenje nepouzdano, da je obeleženo „senkom događaja“. Prva anketa je bila telefonska, a za drugu se u izveštajima samo kaže da je sprovedena na uzorku od 1.400 ispitanika. Treba uzeti u obzir i činjenicu da u vreme prethodne ankete zvanično nije bio poznat spisak predsedničkih kandidata, da su u međuvremenu pristizale i verifikovane kandidature i da je spisak predsedničkih kandidata zaključen 20 aprila, tri dana pre sprovođenja ankete. U procenjivanju validnosti te ankete treba uzeti u obzir i činjenicu da u izveštajima o njoj nema podataka o još dva kandidata sa predsedničke liste – o Ištvranu Pastoru, koga je predložio Savez vojvođanskih Mađara. Danica Grujičić koju je predložio Socijaldemokratski savez.
Da 70
Međunarodni republikanski institut, International Republic Institute IRI, je neprofitna i nestranačka organizacija koja se bori za slobodu govora, transparentne izbore, vladavinu prava i razvoj demokratije. Metod istraživanja koje je ovaj institut ranije (avgusta 2010) sprovodio u Srbiji bio je baziran na slučajnom uzorku 1,053 ispitanika sa teritorije Srbije starosti od 18 i više godina višestrukom stratifikovanom (Lachirie method, Kish scheme) prema regionu(Beograd, Centralna Srbija, Vojvodina), vrsti naselja, obrazovanju, polu, uzrastu i prihodima. Na sajti IRI se kaže da su tada provođeni takozvani face-to-face intervjui. Izveštaji sada govore da je sprovedena takozvana telefonska (CATI) anketa, a telefonske ankete se smatraju manje pouzdanim. Rezultati tog istraživanja nisu prikazani na sajtu IRI-ja.
Ne 17
Ne znam 13
Da se sada održavaju izbori, na nivou Novog Sada i republičkom nivou tesno bi pobedila Srpska napredna stranka, a na pokrajinskom demokrate, zaključak je istraživanja novosadskog Centra za demokratiju i razvoj (Cedem).
To ipak ne znači da bi naprednjaci došli na vlast, jer bi demokrate u saradnji sa svojim dosadašnjim koalicionim partnerima i po potrebi Preokretom, zadržale vlast na svim nivoima, pokazuju najnovija istraživanja Centra za demokratiju i razvoj. Istraživanje CDR je sprovedeno u tri etape, od 21. marta do 5. aprila, a u njemu je učestvovalo 750 ispitanika u Novom Sadu, 800 na nivou Vojvodine i 830 na nivou Srbije.
U Novom Sadu bi prema sondaži Cedema raspoloženje birača bilo je ovako:
Pokrenimo Novi Sad – Tomislav Nikolić 27 odsto;
Izbor za Novi Sad – Bojan Pajtić 25;
Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenad Ćanak 15;
Srpska radikalna stranka dr Aleksandar Martinović 11;
Ivica Dačić – SPS, PUPS, JS, SDPPS 5
Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica 4;
Čedomir Jovanović – Vojvođanski preokret 3;
Maja Gojković – Ujedinjeni regioni Srbije 3;
Savez Vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor 2;
Ostali 5;
Sa 27 odsto glasova pobedila bi Srpska napredna stranka, ali bi demokrate sa dva odsto manje glasova, u koaliciji sa Ligom (15 odsto) i socijalistima (5 odsto) i dalje bile na vlasti. U gradskom parlamentu u Novom Sadu bi po CDR mogli imati još samo radikali (11 odsto), dok bi ispod cenzusa ostala Demokratska stranka Srbije (4 odsto), Preokret (3 odsto), Ujedinjeni regioni Srbije (3 odsto), kao i sve ostale političke grupacije.
Na pokrajinskom nivou bi sa 27 odsto glasova pobedila Demokratska stranka, koja bi sa svojim dosadašnjim koalicionim partnerima (LSV-10 odsto, SVM-9 odsto, SPS-6 odsto) i Preokretom (5 odsto), mogla da zadrži vlast. Opoziciju u Vojvodini bi u tom slučaju činili Srpska napredna stranka (25 odsto) i Srpska radikalna stranka (7 odsto), dok bi ostale partije bile bez predstavnika u pokrajinskoj skupštini (DSS-4 odsto, URS-2 odsto, Dveri-1 odsto), osim u slučaju da mandate ne osvoje na izborima po većinskom sistemu.
Na republičkim izborima najviše glasova bi, po Cedemu, dobili naprednjaci (30 odsto), ali bi drugoplasirane demokrate (27 odsto) sa Preokretom (10 odsto) i socijalistima (9 odsto) mogle da nastave da vladaju i na nivou Srbije. Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da na mesta u klupama Skupštine Srbije mogu da računaju još samo radikali (7 odsto), DSS (5 odsto) i stranke nacionalnih manjina, ali ne URS (3 odsto), Dveri (1 odsto) i druge stranke.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
