Novi Sad: Tragedija i posledice
Britanija je na referendumu glasala da napusti Evropsku Uniju (otići 52% ostati 48%) Član 50 Lisabonskog sporazuma: o izlasku iz EU samo 250 reči Osam razloga zbog kojih Britanija nema potrebe da žuri sa Brexitom ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA: Šanse da pobede pristalice brexita povećane, ali favouriti su oni koji su za ostanak Britanije u EU IPSOS- MORI: Polovina ispitanika u devet evropskih zemalja veruje da će Velika Britanija glasati da napusti EU Evropljani češće misle da će Brexit naškoditi EU nego ispitanici u Velikoj Britaniji. Reality Check BBC: Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Turska u doglednoj budućnosti neće ispuniti uslove za EU Džordž Soros: Čekajući "crni petak"
Velika Britanija je na referendumu 23. juna glasala da napusti Evropsku Uniju (otići 52% ostati 48%). Za izlazak iz EU glasale su Engleska (53,4%) i Vels (52,5%), dok su za ostanak glasali Škotska (62%), Severna Irska (55,8%).
Interaktivnu grafike koja prikazuje promenu raspoloženja birača možete pregledati na sledećem linku: 2016 Brexit watch, Bloomberg, 20.06.2016.
Funta je pala na najniži nivo u odnosu na dolar od 1985. godine .
U međuvremenu, indeks FTSE 100 je pre otvaranja berze pao 8 posto.
Cena zlata je 24 ujutru skočila na 1330 dolara po unci, sa $ 1265 prethodnog dana. Banka Engleske je saopštila 24. juna oko 7 sati ujutru da će „preduzeti sve neophodne korake“ kako bi se osigurala finansijska stabilnost u Velikoj Britaniji, da ima plan za vanrednu situaciju i da blisko sarađuje trezorom i domaćim vlastima i inostranim centralnim bankama i da će preduzeti sve neophodne korake da ispuni svoju odgovornosti za monetarnu i finansijsku stabilnost.
Lider Šin Feina pozvao na referendum o ujedinjenju Irske.
Tačno u 06:00 24 juna zvanično je potvrdio da je Velika Britanija glasala da napusti Evropsku uniju, iz koje Britanija neće odmah otići, ali će početi proces napuštanja koji može potrajati dve godine.
Član 50 Lisabonskog sporazuma, jedini član koji reguliše izlazak neke zemlje iz članstva EU, sadrži samo 250 reči. U stravu 1. tog člana se kratko kaže: « Svaka država članica može da odluči da se povuče iz unije u skladu sa svojim ustavnim zahtevima.»
U stavu 2. se kaže da država koja napušta zajednicu o svojoj nameri treba da obavesti Evropski savet, koji vodi pregovore o prestanku članstva te zemlje i o uspostavljanju pravnog osnova za njene buduće odnosa sa EU.
Kada je član 50 aktiviran, Savet ministara EU će kvalifikovanom većinom odrediti mandat pregovarački u vidu direktiva Komisiji. Oni će morati da se dogovore o uslovima za razvod braka, u suštini o skupu instrukcija i crvenih linija za Evropsku komisiju, koja bi bila zadužena da upravljanja pregovorima.
Na evropskoj strani, sporazum treba usvoji kvalifikovana većinu članica i da se s njim saglasi Evropski parlament.
Velika Britanija će morati da ponovo pregovara 80.000 stranica sporazumima EU, odlučujući i o onima koji će biti zadržani u pravnom sistemu Velike Britanije i onima koji su za odbacivanje. Niko ne zna koliko će to stvarno trajati. Postoji samo jedan presedan: Grenland je napustio u EU 1985. godine, nakon dve godine pregovora. Grenland ima populaciju od 55.000, a samo jedan proizvod: ribe, piše Gardijan
Na osnovu grenlandskog presedana govori se o tome da pregovarači treba da zaključe nove sporazume dve godine od datuma kada je Evropski savet dobio obaveštenje o nameri neke zemlje da napusti zajednicu.
Ministri spoljnih poslova šest zemalja osnivača Evropske zajednice zatražila je da britanska vlada odmah povuče okidač, mada ona to ne mora, jer referendum formalno gledano nije pravno obavezujući.
Kenet Armstrong, profesor evropskog prava na Univerzitetu u Kembridžu je rekao za Gardijan: „Ne postoji mehanizam da natera državu da se povuče iz Evropske unije. Član 50 je tu da omogući povlačenje, ali ni jedna druga država niti institucija nema pravo da se pozove na član 50.
U svom govoru kada je podneo ostavku, Dejvid Kameron rekao da pregovore sa Evropskom unijom treba da počne premijer i taj novi premijer treba da donese odluku o tome kada da se pokrene član 50 i da počnu formalni i pravni proces izlaska iz EU.
Iako mnogi Evropljani žele da ubrzaju taj proces, čini se da nemaju pravna sredstva kojima bi ga pokrenuli.
Premijer Kameron je ranije izjavio da bi u slučaju da bude izglasan Brexit, britanska vlada trebalo bez nepotrebnog odlaganja da aktivira član 50 Lisabonskog sporazuma iz 2009. godine o povlačenju Velike Britanije iz Evropske unije. Džordž Ozborn je rekao da bi ovo moglo da se desi u roku od dve nedelje nakon referenduma. Aktivisti kampanje za Brexit Boris Džonson i Majkl Gov su rekli da nema potrebe da se odmah pokrene član 50, već da to treba učiniti tek nakon obimnih neformalnih razgovora sa drugim članicama.
Prvo, situacija je haotična. Premijer je podneo ostavku. Lider opozicije može biti primoran da podnese ostavku. Škotska bi ponovo glasala za nezavisnost. Niko nije spreman da razgovara o uslovima Brexita.
Drugo, sa obe vodeće partije čekaju na izbor nova vlade, na konsolidovanje opozicije, a ostaje i da se odluči kako implementirati rezultate glasanja.
Treće, evrokrati su podeljeni na one koji bi da nametnu kaznene uslove kako bi se sprečili druge države da se odluče za izlazak iz EU i onih koji žele da pokažu velikodušnost i želju za nastavak maksimalne saradnje, pa je bolje da se strasti ohlade.
Četvrto, kada je okidač povučen Brexit je političko, a ne pravno pitanje. Referendum je bio savetodavan. Efikasni pregovori neće biti mogući dok vlada, uz podršku stabilne većine, ne bude spremna da deluje.
Peto, čekanjem bi se povećala pregovaračku moć Londona. Evrokrate shvataju da bi ubrzavanje procesa predstavljalo veći pritisak na London da pravi ustupke, jer bi u kraćem roku bila efikasnija pretnja da će Velika Britanija napustiti EU bez posebnog pristupa evropskom tržištu. Međutim, Britanija može da igra istu igru odlaganjem.
Šesto, kad se strasti ohlade, verovatno će izbledeti želja za osvetom i kažnjavanjem Britanije, kako bi se obeshrabrili drugi koji bi izašli iz EU.
Sedmo, usporavanje procesa bi dalo Vašingtonu više vremena da odigra pozitivnu ulogu.
Osmo, odlaganje početka pregovora stvara neku mogućnost približavanja između Velike Britanije i EU. Brexit je proizveo šok vodećih evrokrata prema ozbiljnim reformama. Donald Tusk jedan od mnogih predsednika Evropske unije (Evropskog saveta) priznao je da «obični ljudi, građani Evrope, ne dele naš evro-entuzijazam.» EU će morati da radi na vraćanju poverenja javnosti i podrške. Ako u tome EU uspe, možda čak može i promeniti stavove u Velikoj Britaniji.
( No Need for Britain to Rush Out EU Door , DOUG BANDOW, Cato institute, 28. 06. 2016, )
*Dag Bendou je saradnik Kato instituta, i nekadašnji saradnik predsenika SAD Ronalda Regana. )
Izlazak iz EU nije automatski proces – zemlja koja izlazi mora da se pregovara sa preostalim članicama, mada o tim pregovorima ima malo odredbi. Kad ovi pregovori budu završeni u roku od dve godine, Evropski parlament ima pravo veta na bilo koji deo novog sporazuma između Velike Britanije i EU. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je izjavio da ne treba juriti i da će nastojati da očuva jedinstvo 27 članica EU, usput pominjući savet svog oca: «Što te ne ubije, ojačaće te…»
Ostavka sa zadrškom Dejvida Kamerona
Lider Partije za nezavisnost Najdžel Faraž poziva Drjvida Kamerona da podnese ostavku. Dejvid Kameron je podneo ostavku sa zadrškom – pred Dauning stristom 10 izjavio je 24. juna ujutru da je spreman da ostane na čelu vlade samo do oktobra, ali da ne može da bude kapetan broda koji plovi u pravcu koji on nije želeo i da pre početka pregovora o izlasku Britanije iz EU treba izabrati novo vođstvo.
ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA: Uoči Dana Evrope, četiri od deset Evropljana je predviđalo da će se do 2020. godine EU smanjiti.
Istraživanje agencije Ipsos , objavljeno na Dan Evrope pokazuje da polovina (49%) Evropljana u osam zemalja EU veruje da će Britanija glasati da napusti EU.
Istraživanje agencije IPSOS, sprovedeno u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj, Španiji i Švedskoj pokazuje da 49% ispitanika smatra da će Britanija glasati za napustiti EU. Reč je o istraživanju u devet zemalja EU koje čine oko tri četvrtine stanovništva EU i oko 80% njenog BDP-a.
Ova cifra varira između većine u Italiji i Francuskoj (60% i 58% respektivno) koja smatra da će Britanija glasati da ode, do 42% u Nemačkoj. Istraživanje u Velikoj Britaniji međutim pokazuje da samo 35% Britanaca smatra da će Britanija glasati za napuštanje EU.
Stavovi ispitanika izvan EU, u Severnoj Americi (Kanadi i SAD) i u tri glavne zemlje Komonvelta (Indija, Australija i Južna Afrika), su bliži stavovima Britanaca: 38% ispitanika smatra da će Britanija glasati da napusti EU.
Da li će Britanija ostati u EU, ili da ode?
Skoro polovina (45%) Evropljana u ispitivanim zemljama smatra da i njihova zemlja treba da održi referendum o svom članstvu u EU. Podršku za te nacionalne referendume varira od 38% u Mađarskoj do većine u Italiji i Francuska (58% i 55%).
Na pitanje kako bi glasali da se sada održava referendum o članstvu njihove zemlje u EU, trećina Evropljana u zemljama obuhvaćenim istraživanjima kaže da bi glasala da njihova zemlja da napusti EU. Međutim, ove brojke se razlikuju značajno od zemlje do zemlje EU – skoro polovina (48%) Italijana i otprilike četiri od deset Francuza i Šveđana (41% i 39%, respektivno) kaže da bi glasali „out“ na referendumu o EU u svojoj zemlji; u odnosu, samo jedan od pet (22%) Poljaka koji bi, ako bi referendum bio sada organizovan, glasali ta to da njihova zemlju napusti EU.
Ko želi referendum o EU i o ko će glasati „out“?
Ideju da „Brexit“ (izlazak Britanije iz EU) može da izazove domino efekat u drugim zemljama i pobudi težnju za odlazak iz EU deli oko polovine ispitanika (48%) u zemljama EU, a samo neznatno manje u zemljama van EU (42%). Ovo očekivanje (ili pribojavanje) je široko rasprostranjeno u Mađarskoj, Švedskoj, Italiji i Nemačkoj, ali u svakoj zemlji više ljudi se slaže s tvrdnjom da je domino efekat verovatan, nego se ne slaže.
Polovina Evropljana misli da bi «Brexit» imao negativan uticaj na ekonomiju EU i na uticaj EU na svetskoj sceni ( 51% i 48% respektivno). Manje od dva od pet ispitanika smatra da bi «Brexit» mogao biti negativan za britanski ekonomiju ili poziciju Britanije na svetskoj sceni (36% i 38% respektivno).
U pet zemalja ljudi misle da će britansko napuštanje EU zapravo ima neto pozitivan uticaj na britansku ekonomiju (Indija, Italija, Poljska, Južna Afrika i Sjedinjene Države), a u samo dve od 14 zemalja (Indija i SAD) ispitanici kažu da to bi imalo neto pozitivan uticaj na britanski uticaj na svetskim poslovima.
Kako treba da izgleda budućnost EU? Istraživanje pokazuje da četiri od deset (40%) ispitanika u evropskim zemljama misli da će EU biti smanjena do 2020. godine – bilo zbog manje integracije ili zbog toga što će biti potpuno raspuštena, iako samo 11% predviđa ovaj najdramatičniji scenario. Četiri od deset ispitanika (43%) žele da njihove zemlje rade na smanjenju obima EU u izvesnoj meri.
Međutim, oni koji žele više federalne Evrope više su pesimisti u vezi sa izgledima njihovih opcija. Dok četiri od deset (39%) ispitanika želi da njihove zemlje imaju dugoročnu sa više integrisane Evrope ili čak jednu evropsku vladu (mada je samo 15% ispitanika za ovu ekstremniju opciju), u proseku samo dva u deset (21%) smatra da će biti više federalne Evropa do 2020. godine.
Da će u 2020. EU biti ista kao današnja, sa istom ravnotežom između EU i pojedinih zemalja smatra 39% ispitanika (iako samo 18% njih žele da njihove zemlje da slede sadašnji status kao opciju).
Britanci su najviše uvereni da se neće desiti, mada dele stav da bi Velika Britanija manje patila od EU posle raspada. Evropljani osećaju da postoji verovatnoća da se javi povratni efekat glasanja u Velikoj Britaniji. Italijani pokazuju određenu nadu da će dobiti priliku da izađu na referendum o sopstvenom članstvu u EU
(Izvor: Ipsos Global @dvisor,9 May 2016)
Studija je zasnovana na intervjuisanju 11.030 (između 500 i 1005 po zemlji) odraslih osoba uzrasta 16-64 u Australiji, Belgiji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Indiji, Italiji, Poljskoj, Južnoj Africi, Španiji, Švedskoj i Sjedinjenim Državama. Podaci su ponderisani po starosti, polu, regionu i prihodima domaćinstava na osnovu poslednjih popisa i po broja stanovnika za svaku zemlju. Anketiranje je sprovedeno od 25. marta do 8. aprila 2016. godine.
Britanski list Gardian 20. juna piše ( George Soros: EU exit risks ‘black Friday’, )da Dordž Soros, koga naziva najpoznatijim novčanim špekulantom, smatra da nakom glasanja četvrtak 23. juna o izlasku Britanije iz EU, može doći «crni petak» to jest da brexit može izazvati veliki pad funte sterlinga, veći nego pre četvrt veka, u crnu sredu 16. septembra 1992. nakon što je Britanija napustila evropski mehanizam valutnih kuseva (European Exchange Rate Mechanism ERM).
On kaže da bi kao i 1992, mogli da zarade špekulnti koji se budu kladili na izlazak Britanije iz EU, a da će utom slučaju većina stanovnštva biti siromašnija.
„Mnogi smatraju da izlazak neće uticati na njihove lične finansijske pozicije, ali to je puštanje mašti na volju (wishful thinking). Ako Britanija napustu EU to će imati efekte na svako domaćinstvo: vrednost funte će naglo opasti, a izlazak će imati znatan uticaj na finansijska tržišta, investicije, cene i zaposlenost», smatra Džord Soros.
Pristupanje EU pet zemalja (Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Turska, koje zajedno imaju 88 miliona stanovnika) će nastupiti 2020, za manje od tri i po godine nakon referenduma u Velikoj Britaniji o članstvu u EU “ – kažu zagovornici „bregzita“ (Vote Leave).
«Presuda» bibisijeve «provere realnosti (BBC Reality Check): Pet zemalja neće se pridružiti Evropskoj uniji u skorije vreme, a kada jednom ispune potrebne uslove, na njihovo pristupanje, 27 sadašnjih članica EU, među kojima je i Britanija, mogu uložiti veto.
Britanski konzervativni poslanik Majkl Gov (Michael Gove), je u petak, 20. maja 2016, izneo procenu da bi se stanovništvo u Velikoj Britaniji moglo povećati za između 2,6 miliona i 5 miliona do 2030. godine, na osnovu predviđanja o „budućim migracijama iz A5 pod pretpostavkom da one pristupe EU u 2020.“
Vote Leave kampanja kaže da je proširenje EU „eksplicitno politika Evropske komisije i britanske vlade“. Optužuje premijer Dejvida Kamerona da dovodi u zabludu javnost svojom podrškom članstvu Turske u EU.
Peni Mordant (Penelope Mary „Penny“ Mordaunt, poslanica, ministarka oružanih snaga, inače mornarički rezervista), koja je uključena u kampanju da Britanija da napusti EU, izjavila je da će Turska ući u EU u narednih osam godina, a da britanski narod ne bi da glasa o ulasku Turske, a negirala da je britanska vlada ima pravo veta na članstvo Turske.
«Nije na kartama»
Dakle, da li će EU priznati pet novih zemalja u narednih nekoliko godina? Da li Britanija ima pravo veta na tu odluku i da će biti spremnada ga koristiti u ovom slučaju?
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je u 2014.: „Za vreme mog predsednikovanja komisijom, pregovori će se nastaviti … ali dalje proširenje neće se desiti u narednih pet godina“. Mandat predsednika sadašnje komisije ističe 1. novembra 2019.
Dejvid Kameron je zaista bio veliki pristalica turskog članstva u EU u prošlosti. U julu 2010. godine, u poseti Turskoj, Dejvid Kameron upozorio je Francusku i Nemačku ne da isteraju Tursku „iz kluba“.
Nedavno, u oktobru 2015, on je rekao da se politika britanske vlade o ulasku Turske u EU nije promenila, kada su upitani o tome u Donjem domu.
Ali je nedavno promenio svoju liniju i danas je rekao da «na kartama» ne piše da će Turska da uđe u skorije vreme“.
U Velikoj Britaniji, kao i svih ostalih 27 zemalja EU, ima pravo veta na to bilo koja nova zemlja uđe u EU.
Veto na prijem novih zemljama postoji još od početka evropskih integracija.
Godine 1963. francuski predsednik Šarl de Gol stavio je veto na britansko članstvo u Evropskoj ekonomskoj zajednici, što je bio naziv za EU u tom trenutku.
Pripremni radovi?
U slučaju Turske, Francuska, Kipar i Grčka izrazile su ozbiljne rezerve – a kada se vlade evropskih zemalja slože da prime novog člana, tu odluku mora da odobri Evropski parlament i da ratifikuju parlamenti svih postojećih članica EU.
Tek tada može nova zemlja da uđe u EU.
Ne postoji zahtev u Velikoj Britaniji da održi referendum o ulasku novih zemalja u EU – ali ona to može da uradi, ukoliko odluči. Velika Britanija nije održala referendum kada su se nove zemlje pridruživale u prošlosti.
Lord Oven, bivši ministar inostranih poslova, i aktivista Vote Leave izjavio je da „EU nastavlja pripremne radove za Tursku ubrzanim tempom“.
Dogovor EU-Turska iz marta 2016. o zaustavljanju protoka izbeglica i migranata u EU, uključuje potvrdu obe strane da bi o „novoj energiji u procesu pridruživanja“.
Ovaj proces je već pod značajnim pritiskom, samo dva meseca nakon dogovora.
EU je obećala kratkoročno bezvizni režim za turske državljane u zemljama šengenskog prostora, ali je zatražila da Turska menja svoju borbu protiv terorizma i izmeni neke zakona.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da to neće učiniti i dodao: „. Mi idemo svojim putem, a vi svojim“.
Potencijalnim članicama (would-be members) je potrebno puno vremena da uklone sve prepreke koje su potrebne za ulazak u EU, jer one moraju da usvoje i sprovedu sve postojeće propise EU pre nego što budu primljene u Uniju.
Turska je do sada bilo potrebno posebno mnogo vremena.
Prijavila za šta je onda kada je EU još bila Evropska ekonomska zajednica u 1987. pa je čekala 10 godina da dobje „pravo“ za pregovore o pristupanju, koji su konačno počeli u oktobru 2005. godine.
Za 10 godina Turska uspeva da usvoji pravila o jednoj od 35 oblasti politike: Nauka i istraživanje. U većini drugih oblasti nije ni počela.
Crna Gora počela pregovore oblasti politike sa EU u 2012.a Srbiji u decembru 2015. BJR Makedonija i Albanija još nisu ni počele.
Hrvatskoj, Poljskoj i Mađarskoj trebalo je 10 godina da završe proces. U trenutnom stopom, nijedna od pet zemalja neće biti spremna da se priključi u dogledno vreme (for some time to come).
( Reality Check: Are 5 countries about to join the EU?
, BBC, 22 May 2016)
ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA PRED REFERENDUM: Šanse da pobede pristalice brexita povećane, ali favouriti su oni koji su za ostanak Britanije u EU
Dopunjeno 21. juna 2016.
Nova istraživanja (online polls) koje su sprovele agencije YouGov i ICM , daju prednost onima koji će 23. juna glasati za izlazak Britanije (brexit) iz EU. Oba istraživanja pokazuju zaokret ka brexitu, pa analitičari postavljaju pitanje da li će oni koji žele da napuste EU prevagnuti, mada uglavnom sumnjičavo gledaju na taj zaokret, uz opasku da biti popularan na tviteru nije isto što i pobediti na referendumu.
Krajem maja istraživanja (online polls) su pokazivala mrtvu trku, a telefonske ankete (phone polls) su davale prednost onima koji će glasati za ostanak Velike Britanije u EU. Od tada se povećavao broj onih koji optiraju za odlazak.
Neki ukazuju na istoriju izjašnjavanja koja daje prednost onima koji glasaju za status kvo. Oni koji glasaju za odlazak bi morali da vode za više od 4 procentna poena da bi bili smatrani favoritom. Istraživanje ICM (online poll) pokazuje da oni vode za 5 procentnih poena, ali druga istraživanja to ne pokazuju. Na primer, istraživanja ORB (phone poll) za Telegraf pokazuju da su oni koji su za opstavanak u prednosti za 12 procentnih poena.
Najnovije istraživanje YouGov/Times poll , kaže da oni koji su za ostanak u EU vode za 1 procentni poen.
Analitičari sajta Number Cruncher Politics zaključuju 7. juna da će oni koji su protiv berxita ipak ostati faboriti.
Agencija Bloomberg ( 2016 Brexit watch , Bloomberg, 20.06.2016.)objavljuje intearktivnu grafiku zasnovane na kombinaciji dosadašnjih mnogobrojnih istraživanja – jednu na kojoj se vidi kako se broj onih koji glasaju za izlazak iz EU tokom vremena menjao i kako je u predreferndumskom periodu postao veći od broja onih koji bi želeli da Britanija ostane u EU (44,1 za ostanak, 47,4 za odlazak dok je 8,6 odsto neodlučnih.
Uz uzimanje u obrir i drugih faktora, a ne samo istraživanja javnog mnjenja, agencija objavljuje i procenu da je verovatnoća da pobede pristalice brexita 37 odsto.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
